Peter Esterhazi
| Peter Esterhazi | |
|---|---|
 Peter Esterhazi | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Peter Esterhazi |
| Datum rođenja | 14. april 1950. |
| Mesto rođenja | Budimpešta, NR Mađarska |
| Datum smrti | 14. jul 2016. (66 god.) |
| Mesto smrti | Budimpešta, Mađarska |
| Potpis |  |
Peter Esterhazi (mađ. Esterházy Péter; Budimpešta, 14. april 1950 – 14. jul 2016) je savremeni mađarski pisac, romansijer, esejista, pripovedač.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Peter Esterhazi je rođen 1950. godine u Budimpešti kao potomak poznate mađarske plemićke porodice koja je vekovima davala grofove, kardinale i biskupe i presudno uticala na mađarsku i dugo vremena austrougarsku politiku. On je bio prvi član porodice Esterhazi koji nij erođen kao grof. Skoro deset godina je radio na obimnom romanu Harmonia caelestis koji govori o osam vekova njegove porodice. Nakon otkrića da je njegov otac, poslednji grof Esterhazi, bio doušnik režima i mađarske komunističke policije napisao je nastavak ovog romana Ispravljeno izdanje.[1]
U komunističkoj Mađarskoj Esterhazijevoj porodici je konfiskovana celokupna imovina, da bi 1951. godine bila deportovana u unutrašnjost zemlje, gde je Esterhazijev otac, doktor prava, radio kao zemljoradnik. Godine 1956. porodici Esterhazi je dozvoljen povratak u Budmpeštu. Peter tu pohađa prestižnu i poslednju nezatvorenu crkvenu gimnaziju.[1]
Završio je srednju klavirsku školu u Budimpešti, a diplomirao matematiku na ELTE univerzitetu. Radio je kao matematičar do 1978. godine, na matematičkom institutu u Budmipešti, a zatim je postao profesionalni pisac. [2]Jedno vreme je aktivno igrao i fudbal.[1]
Kreativnost[uredi | uredi izvor]
Esterhazijeva dela su prevedena na nekoliko evropskih jezika: španski, portugalski, švedski, norveški, danski, italijanski, nemački, engleski, francuski, bugarski, slovenački, srpski, češki, poljski, estonski, letonski, finski, turski, hebrejski i ruski.
Zajedno sa mađarskim nobelovcem Imreom Kertesom, napisao je knjigu Ista priča (1993) koja sadrži dve pripovetke: Kertesov Zapisnik i Esterhazijev Život i književnost.[1]
Jedna od poslednjih javnih poruka čitaocima neposredno pošto je saznao za svoju tešku bolest je: "Umetnost nije rešenje ni za šta. Roman još nije sprečio nikakvo zlo, ali dobre knjige, dakle, one o kojima se ovde, u ovim krugovima, obično govori, prožima požudna želja za razumevanjem. To bismo mogli nazvati i nadom. Nada, dobra reč za kraj, a pet minuta prepustimo zaboravu. Koja je sad poslednja reč?"[3]
Pre smrti 2016. godine objavio je svoj poslednji roman Dnevnik o gušterači.[3]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
Njegova važnija dela su: [2][1]
- Franciko i Pinta 1976.
- Proizvodni roman 1979.
- Visak (1981).
- Ko garantuje bezbednost ove dame (1982).
- Taljigaši (1983).
- Mala mađarska pornografija (1984).
- Pomoćni glagoli srca (1985).
- Uvod u lepu književnost (1986).
- Dvanaest labudova 1987.
- Knjiga o Hrabalu [[1990].
- Iz kule od slonovače (1991).
- Čudesni život ribice (1991).
- Pogled grofice Han-Han. Nizvodno Dunavom (1992).
- Zapisi jednog dušebrižnika (1994).
- Oproštajna simfonija (1994).
- Jedna žena 1995.
- Močvarni petlić (1996).
- Harmonia caelestis (2000).
- Ispravljeno izdanje (2002).
- Sloboda je težak otrov (2003).
- Nemačka u šesnaestercu (2006).
- Ništa od umetnosti (2008).
- Veče (2010).
- Dnevnik o gušterači roman (2016).
Priznanja[uredi | uredi izvor]
Peter Esterhazi je dobitnik nekoliko nagrada, kao što su: [2]
- Košutova nagrada
- Nagrada "Milan Fušt", 1983
- Nagrada "Tibor Deri", 1984
- Nagrada "Atila Jozef ", 1986
- Nagrada za najbolju stranu knjigu "Vilenica", 1989
- Knjiga godine u Mađarskoj, 1999
- Austrijska državna nagrada za evropsko razumevanje, 1999
- Nagrada Grinzane Kavur, 2004
- Međunarodna književna nagrada Pablo Neruda, 2006
- Nagrada "Anđelus", 2008
- Nagrada "Šandor Marai"
- Herderova nagrada
- Bjornsonova nagrada
- Legija časti u oblasti književnosti umetnosti i književnosti
Esterhazi je bio član Nemačke akademije za jezik i književnost, Akademije umetnosti u Berlinu, kao i Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti.[1]
