Planinarenje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Penjač na poslednjih nekoliko koraka na 6.160 m (20.210 ft)[1] Ajlandskom vrhu u Nepalu, 2004
Vlaške planine, Srbija .

Planinarenje (takođe alpinizam) je set aktivnosti koje obuhataju uspon uz planinu, pri čemu je jedan od glavnih ciljeva osvajanje vrha. Aktivnosti vezane za planinarenje obuhvataju tradicionalne vanjsko penjanje, pešačenje, skijanje, i prelaženje preko ferata.[2][3][4][5] Penjanje u sali, sportsko planinarenje i penjanje po stenama se obično isto tako smatraju planinarenjem.[6]

Veliki broj planinara ima različite motive, a uglavnom su to: izazov, uživanje u netaknutoj prirodi i druženje. Planinarenje često zahteva dobru kondiciju, jer ono obuhvata penjanje, silaženje, nošenje ranca itd. Iskustvo je potrebno za korišćenje karte, kompasa, visinomera, i druge opreme. Osnovna planinarska oprema podrazumeva cipele, jaknu, ranac. Spisak opreme za ozbiljnije planinarske ekspedicije je dugačak. On pored hrane i vode podrazumeva penjačku opremu (pojas, prusik, karabineri, cepin, dereze, šlem, štapovi...), opremu za prenoćište (šator, vreća, podloga), ostalu opremu (naočare za sunce, ski naočare, baterijska lampa, kompas...) Za vreme uspona i silaska može doći do nepredviđenih okolnosti. Planinari moraju biti psihički pripremljeni da i u najtežim okolnostima (magla, vetar, sneg, kiša, nedostatak vode i hrane, povrede, kvarovi opreme...) ostanu pribrani, pomognu drugima i bezbedno privedu akciju kraju.

Visinska bolest[uredi]

Cilj viskogorstva je osvajanje vrhova visokih planina. Najčešće se pod tim podrazumevaju vrhovi preko 2000 metara nadmorske visine. Pri penjanju na visoke planine dolazi do promena u organizmu, pre svega zbog toga što vazdušni pritisak opada sa povećanjem nadmorske visine.

Visina (u metrima) Atmosferski pritisak (u milibarima)
0 1013
1000 899
2000 795
3000 701
4000 616
5000 540
6000 472

Izvor: Međunarodna avio organizacija (International Civil Aviation Organization)

Kao posledica manjeg pritiska, krv je manje zasićena kiseonikom nego na manjim visinama. Organizam se može donekle prilagoditi ovim uslovima. Srce kuca brže, povećava se krvni pritisak. Međutim, na većim visinama, organizam se teže prilagođava. Tako nastaje visinska bolest. Simptomi visinske bolesti su: glavobolja, nesanica, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, gubitak mokrenja itd. Načini borbe protiv visinske bolesti su: biti u što boljoj kondiciji, piti puno tečnosti, jesti dobro, dobro se aklimatizovati. Aklimatizacija je postepeno privikavanje organizma na veliku visinu. Planinari najčešće pokušavaju da se aklimatizuju po metodu „gore - dole“ koji podrazumeva takozvane aklimatizacione uspone: penjanje na veće visine u toku dana, a zatim spuštanje i noćenje na manjoj visini. Tek posle jednog ili više aklimatizacionih uspona, definitivno se nastavlja dalje ka vrhu.

Vrhovi preko 8000 m[uredi]

Postoji 14 planinskih vrhova viših od 8000 m. Mnogi planinari pokušavaju da osvoje „Sedam vrhova“, odnosno sve vrhove za koje važi da su najviši vrh kontinenta na kom se nalaze. Retki su oni koji pokušavaju da osvoje svih 14 vrhova viših od 8000 m. Svi ovi vrhovi se nalaze na Himalajima i to u četiri zemlje: Nepalu, Pakistanu, Kini i Indiji. Težina se ovde ne ogleda samo u tome što su stene sa južne strane veoma strme, a klima sa severne strane surova, već i u činjenici da je vazduh veoma razređen. Zbog toga veliki broj penjača koristi boce sa kiseonikom, koji, opet, predstavljaju dodatni teret za nošenje.

Istorija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Nepal Mountaineering Association”. web page. 2008. Pristupljeno 2. 6. 2011. 
  2. ^ Whitlock, W., Van Romer, K., & Becker, H. (1991). Nature Based Tourism: An Annotated Bibliography Clemson SC: Strom Thurmond Institute, Regional Development Group.
  3. ^ Pomfret, G. (2006). Mountaineering adventure tourists: a conceptual framework for research. Tourism Management, 27(1), 113–123. https://dx.doi.org/10.1016/j.tourman.2004.08.003
  4. ^ Beedie, P., & Hudson, S. (2003). Emergence of mountain-based adventure tourism. Annals of Tourism Research, 30(3), 625–643.
  5. ^ Apollo, M. (2017) The true accessibility of mountaineering: The case of the High Himalaya, Journal of Outdoor Recreation and Tourism, 17: 29–43. https://dx.doi.org/10.1016%2Fj.jort.2016.12.001
  6. ^ Coalter, F., Dimeo, P., Morrow, S., & Taylor, J. (2010). The Benefits of Mountaineering and Mountaineering Related Activities: A Review of Literature. A Report to the Mountaineering Council of Scotland

Literatura[uredi]

  • Zvonimir Živković. Priroda, alpinizam, aklimatizacija i logorovanje. Beograd 1979.
  • Aleksandar i Nada Damjanović, PLANINARSKI VREMEPLOV 1951-2005. Monografija Planinarsko-smučarskog društva „Železničar“ Novi Sad
  • Aleksandar Damjanović, FRUŠKOJ GORI S LjUBAVLjU - vodič, Novi Sad 2003.
  • Ilija Petrović, OBZORJA - Spomenica Planinarskog društva Poštar Novi Sad. Novi Sad 2005.
  • Vladan Vukašinović, EveResT za svakog i za odabrane. Beograd 2003.
  • Prof. dr Zoran Roganović i dr Milenko Savić, Medicinski problemi na velikoj nadmorskoj visini, Beograd 2004
  • Isserman, Maurice; Weaver, Stewart (2008). Fallen giants: a history of Himalayan mountaineering from the age of empire to the age of extremes. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-16420-6. OCLC 181424034. 
  • Ortner, Sherry B. (1999). Life and death on Mt. Everest : Sherpas and Himalayan mountaineering. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00689-5. OCLC 41326318. 
  • Unsworth, Walt (1994). Hold the heights: the foundations of mountaineering. Seattle: The Mountaineers. ISBN 978-0-89886-379-6. OCLC 28547900. 
  • The Mountaineers Collection - University of Washington Library
  • Mountaineers: 1920 Outing to Mt. Olympus - an exhibit from the University of Washington Library

Spoljašnje veze[uredi]