Портал:Vazduhoplovstvo/datumi

17.decembra 1903.	Braća Rajt (engl. Wright brothers) su izgradili svoj prvi motorni avion Flajer I (engl. Flyer I) i s njim su poleteli. To je prvi ljudski motorni let, u istoriji čovečanstva.
16. 10. 1910.	Ivan Sarić je prvi čovek s prostora današnje Srbije, koji je poleteo na avionu i to sopstvene konstrukcije i izrade.
7. marta 1913.	Mihajlo Petrović je poginuo, što predstavlja prvi gubitak života na zadatku, u srpskom vojnom vazduhoplovstvu. Poginuo je na prostoru grada Skadra, prilikom izvršavanja zadatka izviđanja iz vazdušnog prostora. Pošto nije bio vezan za sedište, izbacila ga je velika turbulencija vazduha, iz kabine vojnog aviona.
30. 11. 1915.	Radoje Ljutovac je oborio modifikovanim turskim topom neprijateljski avion. Pogođeni avion je zadrhtao, iz njega je krenuo da izbija dim i zatim se srušio na zemlju. Neprovereni podatak je da je ovo bio prvi slučaj obaranja aviona sa zemlje.
1915.	Prvi vazdušni transport bolesnika, obavljen je u ratu, 1915. godine, na relaciji Skoplje - Prizren, za potrebe Vojne bolnice Niš (koja se povlačila preko Kosova i Albanije), na zahtev upravnika dr. Vladimira Stojanovića. Svaki drugi transport ovih bolesnika bio bi smrtonosan.
22. 10. 1921.	Osnovan je "Srpski aeroklub" u Beogradu, već sledeće godine prerastao je u Aeroklub SHS, a kasnije u Kraljevski aeroklub "Naša krila". Osnovali su ga ratni piloti Solunci, po završetku Prvog svetskog rata. U zasluge mu se upisuje doprinos razvitku domaće vazduhoplovne industrije, saobraćaja i modelarstva.
15. 2. 1928.	Iz Beograda prema Zagrebu poleteo prvi avion jugoslovenske civilne avijacije „Potez 29-2“, jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije „Aeroput“. Prvi putnici bili direktor avio-kompanije i pet novinara.
11. 11. 1945.	Osnovan je Vazduhoplovnomedicinski institut RV i PVO SFRJ u Zemunu (Beograd). VMI koji danas nosi naziv Institut za vazduhoplovnu medicinu Vojnomedicinske akademije u Beogradu zaslužan ja za veću bezbednost letenja i razvoj Vazduhoplovne medicine u Srbiji.
10. avgusta 1946.	Osnovan je Vazduhoplovnotehnički institut, Naredbom Vrhovnog komandanta oružanih snaga Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, pov.br.1460 od 10. avgusta 1946.g. Istog dana je Vrhovni komandant potpisao i Naredbu o kolegijumu i Pravilnik sa zadacima Instituta. Sa ovim aktima je institucijalizovan dotadašnji bogat konstruktorski, razvojni i naučnoistraživački rad u oblasti vazduhoplovnih tehnologija na ovim prostorima. To je bio logičan put prelaska u višu fazu organizovanja, saglasno svetskim iskustvima i praksom, kao potreba za vođenje državne politike razvoja vazduhoplovstva.
1957.	Probni pilot, Vazduhoplovnoopitnog centra Ratnog vazduhoplovstva, kapetan Ljubomir Zekavica, postigao je svetski brzinski rekord u kategoriji lakih mlaznih aviona od 750,34 km/h. Rekord je postavio s avionom sa dva tutbomlazna motora S-451MM Matica, koji je projektovao pukovnik Dragoljub Bešlin, a proizveden je u fabrici aviona Ikarus u Zemunu. Avion je u stalnoj postavci Muzeja vazduhoplovstva na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu.
23. avgusta 1977.	Pilot engl. Bryan Allen je osvojio nagradu, koju je raspisao engl. Henry Kremer na iznos od 50 000 Britanskih funti, 1959. godine, za realizaciju leta s pogonom s ljudskom snagom, u preletu u dužini od 1600 m. Izvor u poglavlju 12.3
24. 10. 1983.	Diplomirala je prva generacija specijalista Vazduhoplovne medicine u Jugoslaviji i Srbiji. Deo ove generacije zaslužan je i za osnivanje Sekcije za Vazduhoplovnu i kosmičku medicinu Srpskog lekarskog društva.
22. 11. 1984.	Orao, s kojim je upravljao probni pilot Marjan Jelen, na aerodromu Batajnica, je prvi domaći avion koji je postigao brzinu leta veću od brzine prostiranja zvuka.
4. maja 1999.	Milenko Pavlović, komadant 204. lovačkog avijacijskog puka Ratnog vazduhoplovstva i protivazdušne odbrane Vojske Jugoslavije, poginuo je u avionu Mig-29 u borbi sa NATO eskadrilom. Pilotu pukovniku je posvećen dokumentarni film „Let u smrt“.