Privreda Kipra

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikozija

Privreda Kipra je privreda sa visokim dohotkom prema klasifikaciji Svetske banke[1] a Međunarodni monetarni fond je uvrstio na svoju listu razvijenih zemalja 2001.[2][3] Kipar je usvojio evro kao svoju zvaničnu valutu 1. januara 2008. godine, zamenivši kiparsku funtu po neopozivom fiksnom kursu od 0,585274 kiparske funte za 1 evro.[4]

Kiparska finansijska kriza 2012–2013, kao deo šire evropske dužničke krize, dominirala je ekonomskim poslovima zemlje u to vreme. U martu 2013, kiparska vlada je postigla sporazum sa svojim partnerima iz evrozone da se druga najveća banka u zemlji, Kiparska popularna banka (poznata i kao Laiki banka), podeli na „lošu“ banku koja bi vremenom bila ugašena i „dobru“ banku koju bi apsorbovala veća Kiparska banka. U zamenu za 10 milijardi evra pomoći od Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, kiparska vlada bi morala da nametne značajno smanjenje neosiguranih depozita.[5] To ne bi uticalo na osigurane depozite od 100.000 evra ili manje.[6][7][8] Posle recesije koja je trajala tri i po godine, Kipar se vratio u rast u prvom kvartalu 2015.[9] Kipar je uspešno završio svoj trogodišnji program finansijske pomoći krajem marta 2016. godine, pozajmivši ukupno 6,3 milijardi evra iz Evropskog mehanizma za stabilnost i 1 milijardi evra od MMF-a.[10][11] Preostalih 2,7 milijardi evra pomoći nikada nije isplaćeno zbog finansijskih uspeha kiparske vlade koji su bili bolji od očekivanih tokom programa.

Grafikoni koji pokazuju BDP Kipra.
Ekskluzivna ekonomska zona između Izraela i Kipra potpisana u Nikoziji
Luka Limasol, najprometnija na Kipru.
Vinograd u planinama Trodos. Poljoprivredni sektor i dalje zapošljava značajan deo radne snage.

Ekonomija u oblasti pod kontrolom vlade[uredi | uredi izvor]

Grafikon kiparskog izvoza

Kipar ima otvoreno tržište, privredu zasnovanu na uslugama sa malom proizvodnjom. Na međunarodnom planu, Kipar promoviše svoju geografsku lokaciju kao „most“ između Istoka i Zapada, zajedno sa svojim obrazovanim stanovništvom koje govori engleski, umerenim lokalnim troškovima, dobrim avio-vezama i telekomunikacijama.

Od sticanja nezavisnosti od Ujedinjenog Kraljevstva 1960. godine, Kipar je zabeležio uspešne ekonomske rezultate, koji se ogledaju u snažnom rastu, uslovima pune zaposlenosti i relativnoj stabilnosti. Nerazvijena agrarna ekonomija nasleđena iz kolonijalne vladavine transformisana je u modernu ekonomiju, sa dinamičnim uslugama, industrijskim i poljoprivrednim sektorima i naprednom socijalnom infrastrukturom. Kiprani su među najprosperitetnijim ljudima u regionu Mediterana, sa BDP po glavi stanovnika u 2023. godini koji se približava 34.000 dolara nominalno i 55.000 dolara na osnovu pariteta kupovne moći.[12]

Njihov životni standard se ogleda u „veoma visokom“ indeksu ljudskog razvoja.[13] Kipar je rangiran na 23. mestu u svetu po indeksu kvaliteta života.[14] Međutim, nakon više od tri decenije neprekidnog rasta, kiparska privreda se 2009. godine smanjila,[15] usled izloženosti Kipra velikoj recesiji i evropskoj dužničkoj krizi. U poslednje vreme, izražena je zabrinutost  o stanju javnih finansija i rastućim troškovima zaduživanja. Štaviše, Kipar je zadobio težak udarac eksplozijom u mornaričkoj bazi Evangelos Florakis u julu 2011, sa troškom procenjenim na 1–3 milijardi evra, odnosno do 17% BDP-a.[16]

Ekonomska dostignuća Kipra tokom prethodnih decenija bila su značajna, imajući u vidu tešku ekonomsku i društvenu dislokaciju koju je izazvala turska invazija 1974. i nastavak turske okupacije severnog dela ostrva. Turska invazija nanela je ozbiljan udarac privredi Kipra, a posebno poljoprivredi, turizmu, rudarstvu i vađenju kamena iz površinskih kopova: izgubljeno je 70 odsto bogatih resursa ostrva, turistička industrija je izgubila 65 odsto hotela i turističkog smeštaja, industrijski sektor je izgubio 46 odsto, a vađenje ruda i kamena 56 odsto proizvodnje. Gubitak luke Famagusta, koja je rukovala sa 83 odsto generalnog tereta, i zatvaranje međunarodnog aerodroma Nikozija, u tampon zoni, bili su dodatni problemi.

Uspeh Kipra u ekonomskoj sferi pripisuje se, između ostalog, usvajanju tržišno orijentisanog ekonomskog sistema, sprovođenju zdrave makroekonomske politike od strane vlade, kao i postojanju dinamičnog i fleksibilnog preduzetništva i visoko obrazovane radne snage. Štaviše, privreda je imala koristi od bliske saradnje između javnog i privatnog sektora.

U proteklih 30 godina, privreda je prešla sa poljoprivrede na laku proizvodnju i usluge. Sektor usluga, uključujući turizam, doprinosi skoro 80% BDP-a i zapošljava više od 70% radne snage. Industrija i građevinarstvo čine približno jednu petinu BDP-a i radne snage, dok poljoprivreda čini 2,1% BDP-a i 8,5% radne snage. Krompir i citrusi su glavni izvozni usevi. Nakon snažnih stopa rasta 1980-ih (prosečan godišnji rast je bio 6,1%), ekonomski rezultati 1990-ih su bili mešoviti: rast realnog BDP-a bio je 9,7% u 1992, 1,7% u 1993, 6,0% u 1994, 6,0% u 1995, 1.9%. 1996. i 2,3% 1997. godine. Ovaj obrazac je podvukao ranjivost privrede na promene u dolasku turista (tj. na ekonomske i političke uslove na Kipru, u zapadnoj Evropi i na Bliskom istoku) i potrebu za diversifikacijom privrede. Očekuje se da će pad konkurentnosti u turizmu, a posebno u proizvodnji, delovati kao kočnica rasta sve dok se ne izvrše strukturne promene. Precenjenost kiparske funte pre usvajanja evra 2008. držala je inflaciju pod kontrolom.

Trgovina je od vitalnog značaja za kiparsku privredu — ostrvo nije samodovoljno hranom i do nedavnih otkrića gasa na moru bilo je malo poznatih prirodnih resursa — a trgovinski deficit nastavlja da raste. Kipar mora da uvozi goriva, većinu sirovina, teške mašine i transportnu opremu. Više od 50% njene trgovine je sa ostatkom Evropske unije, posebno sa Grčkom i Ujedinjenim Kraljevstvom, dok Bliski istok prihvata 20% izvoza. Kipar je 1991. uveo porez na dodatu vrednost (PDV), koji je od 13. januara 2014. iznosio 19%. Kipar je ratifikovao novi svetski trgovinski sporazum (Generalni sporazum o carinama i trgovini) 1995. godine i počeo da ga u potpunosti primenjuje 1. januara 1996. godine. Pregovori o pristupanju EU počeli su 31. marta 1998. godine, a završeni su kada je Kipar pristupio organizaciji kao punopravni član 2004. godine.

Investiciona klima[uredi | uredi izvor]

Kiparski pravni sistem je zasnovan na engleskom pravu i stoga je poznat većini međunarodnih finansijera. Kiparsko zakonodavstvo je bilo usklađeno sa normama EU u periodu koji je prethodio pristupanju EU 2004. godine. Uklonjena su ograničenja za direktna strana ulaganja, što je u mnogim slučajevima dozvoljavalo 100% strano vlasništvo. Strane portfolio investicije na Kiparskoj berzi takođe su liberalizovane.[17] Godine 2002. uspostavljen je moderan poreski sistem pogodan za poslovanje sa stopom poreza na dobit preduzeća od 12,5%, jednom od najnižih u EU. Kipar je zaključio ugovore o dvostrukom oporezivanju sa više od 40 zemalja i, kao članica evrozone, nema ograničenja u razmeni. Nerezidenti i strani investitori mogu slobodno repatrirati prihode od ulaganja na Kipar.[17]

Uloga finansijskog centra[uredi | uredi izvor]

Kancelarije Banke Kipra u Aglanciji, u Nikoziji.

U godinama nakon raspada Sovjetskog Saveza stekao je veliku popularnost kao portal za ulaganja sa Zapada u Rusiju i Istočnu Evropu,[18] postavši za kompanije tog porekla najčešći poreski raj. U skorije vreme, došlo je do povećanja tokova investicija sa Zapada preko Kipra u Aziju, posebno u Kinu i Indiju, Južnu Ameriku i Bliski istok. Pored toga, preduzeća izvan EU koriste Kipar kao svoju ulaznu tačku za ulaganja u Evropu. Sektor poslovnih usluga ostaje najbrže rastući sektor privrede, koji je po važnosti pretekao sve ostale sektore. Kiparska investiciona promotivna agencija je bila fundamentalna za ovaj trend.[19] Od 2016. godine, Kiparska komisija za hartije od vrednosti i berzu (finansijski regulator) reguliše mnoge od najvećih svetskih brendova u trgovini devizama na malo, jer oni to generalno vide kao efikasan način za dobijanje licence za rad EU i industrijskog znanja.[20][21]

Poljoprivreda[uredi | uredi izvor]

Kipar je proizveo 2018:

pored manjih proizvodnji drugih poljoprivrednih proizvoda.[22]

Nafta i gas[uredi | uredi izvor]

Istraživanja ukazuju da više od 100 triliona kubnih stopa (2.831 triliona kubnih metara) rezervi leže neiskorišćene u istočnom mediteranskom basenu između Kipra i Izraela – skoro jednako ukupnoj svetskoj godišnjoj potrošnji prirodnog gasa.[23] Noble Energy je 2011. procenio da bi gasovod do polja Levijatan mogao da bude u funkciji već 2014. ili 2015.[24] U januaru 2012. Noble Energy je najavio otkriće polja prirodnog gasa.[25] Privukao je Royal Dutch Shell, Delek i Avner kao partnere. Potpisano je nekoliko ugovora o podeli proizvodnje za istraživanje sa međunarodnim kompanijama, uključujući Eni, KOGAS, TotalEnergies, ExxonMobil i QatarEnergy.[26] Neophodno je razviti infrastrukturu za iskrcavanje gasa na Kipar i za tečni prirodni gas za izvoz.[25]

Uloga transportnog čvorišta[uredi | uredi izvor]

Kipar predstavlja jedan od najvećih centara za upravljanje brodovima na svetu; oko 50 kompanija za upravljanje brodovima i stranih preduzeća koja se bave pomorstvom obavljaju svoje međunarodne aktivnosti u zemlji, dok je većina najvećih kompanija za upravljanje brodovima u svetu uspostavila kancelarije na ostrvu.[27] Njegov geografski položaj na raskrsnici tri kontinenta i blizina Sueckog kanala promovisali su trgovačko pomorstvo kao važnu industriju za ovu ostrvsku državu. Kipar ima desetu najveću registrovanu flotu na svetu, sa 1.030 plovila sa 31.706.000 tonaže nosivosti prema podacima od 1. januara 2013.[28][29]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Turizam je važan faktor privrede, kulture i ukupnog razvoja brenda ostrvske države. Sa preko 2 miliona dolazaka turista godišnje, to je 40. najpopularnija destinacija na svetu. Međutim, po glavi stanovnika lokalnog stanovništva zauzima 17. mesto.[30] Turizam je nagrađen raznim međunarodnim nagradama, koje su dodeljene Limasolu i Pafosu u decembru 2014.[31][32][33] Plaže ostrva su nagrađene sa 57 Plavih zastava. Kipar je postao punopravni član Svetske turističke organizacije kada je stvorena 1975.[34] Prema Indeksu konkurentnosti putovanja i turizma Svetskog ekonomskog foruma iz 2013. godine, kiparska turistička industrija zauzima 29. mesto u svetu po ukupnoj konkurentnosti. U pogledu turističke infrastrukture, u odnosu na turističku industriju Kipar je na prvom mestu u svetu. Kiparska turistička organizacija ima status polu-vladine organizacije zadužene za nadgledanje industrijskih praksi i promociju ostrva širom sveta.[35]

Trgovina[uredi | uredi izvor]

U 2008. fiskalna agregatna vrednost roba i usluga koje je Kipar izvezao bila je u regionu od 1,53 milijardi dolara. Pre svega je izvozila robu i usluge kao što su agrumi, cement, krompir, odeća i farmaceutski proizvodi. U tom istom periodu ukupna finansijska vrednost robe i usluga uvezenih u Kipar iznosila je oko 8.689 milijardi dolara. Istaknuta roba i usluge koje je Kipar uvezao u 2008. bili su roba široke potrošnje, mašine, nafta i maziva, transportna oprema i poluproizvodi.

Kiparski trgovinski partneri[uredi | uredi izvor]

Grčka je tradicionalno glavni izvozni i uvozni partner Kipra. U fiskalnoj 2007. izvoz u Grčku iznosio je 21,1 odsto ukupnog izvoza Kipra. U tom istom periodu Kipar je uvozio 17,7 odsto robe i usluga iz Grčke. Ostali važna partneri u ovom pogledu su Velika Britanija i Italija.

Kriza evrozone[uredi | uredi izvor]

2012. godine Kipar je bio pogođen finansijskom i bankarskom krizom u evrozoni. U junu 2012, kiparska vlada je objavila da će joj trebati 1,8 milijarde evra strane pomoći za podršku Kiparskoj popularnoj banci, a nakon toga je Fitch izuzetno snizio kreditni rejting Kipra. Fitch je objavio da će Kipru biti potrebno dodatnih 4 milijarde evra da podrži svoje banke, a smanjenje rejtinga je uglavnom posledica izloženosti 3 najveće kiparske banke grčkoj finansijskoj krizi.[36]

U junu 2012. kiparski ministar finansija Vasos Šarli izjavio je da će Evropska centralna banka, Evropska komisija i zvaničnici MMF-a sprovesti dubinsku istragu kiparske privrede i bankarskog sektora kako bi procenili nivo finansiranja koji je potreban. Ministarstvo finansija odbacilo je mogućnost da će Kipar biti primoran da se podvrgne širokim merama štednje koje su izazvale turbulencije u Grčkoj, ali je priznalo da će to imati "neke negativne posledice".[37]

U novembru 2012. međunarodni zajmodavci koji su pregovarali o spasavanju sa kiparskom vladom dogovorili su se o ključnom koeficijentu kapitala za banke i sistemu za nadzor sektora. I komercijalne banke i zadruge će nadgledati Centralna banka i Ministarstvo finansija.[38]

Haris Džordžiades je 2014. godine istakao da izlazak iz Memoranduma sa evropskom trojkom (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF) zahteva povratak na tržišta. To, kako je rekao, zahteva "blagovremenu, efektivnu i punu implementaciju programa". Ministar finansija je istakao da je neophodno sprovesti Memorandum o razumevanju bez dodatnog kredita.[39]

Predsednik Evropske komisije je 2015. godine pohvalio Kipar što je usvojio mere štednje i što nije oklevao da sledi težak program reformi.[40][41]

U 2016. godini, Moody's Investors Service je promenio pogled na kiparski bankarski sistem na pozitivan sa stabilnog, odražavajući stav da će oporavak vratiti banke na profitabilnost i poboljšati kvalitet aktive. Brz ekonomski oporavak podstaknut je turizmom, poslovnim uslugama i povećanom potrošnjom. Poverenje kreditora je takođe ojačano, što je omogućilo Kiparskoj banci da smanji svoju hitnu pomoć za likvidnost na 2,0 milijardi evra (od 9,4 milijardi evra u 2013.).[42] U istom periodu, predsednik Banke Kipra Jozef Akerman pozvao je Evropsku uniju da obeća finansijsku podršku za trajno rešenje kiparskog problema.[43]

Privreda Severnog Kipra[uredi | uredi izvor]

Privreda severnog Kipra pod turskom okupacijom je oko jedne petine veličine ekonomije područja pod kontrolom vlade, dok je BDP po glavi stanovnika oko polovine. Pošto de fakto administraciju priznaje samo Turska, imala je mnogo poteškoća da organizuje inostrano finansiranje, a strane firme oklevaju da tamo investiraju. Privreda se uglavnom vrti oko poljoprivrednog sektora i državnih službi, koji zajedno zapošljavaju oko polovinu radne snage.

Sektor turizma takođe daje značajan doprinos privredi. Štaviše, mala privreda je doživela neke padove jer je turska lira legalno sredstvo plaćanja. Poznato je da Turska pruža značajnu finansijsku pomoć da bi nadoknadila ekonomsku slabost. U oba dela ostrva nestašica vode je sve veći problem, a planirano je nekoliko postrojenja za desalinizaciju .

Ekonomski disparitet između dve zajednice je izražen. Iako privreda funkcioniše na bazi slobodnog tržišta, nedostatak privatnih i državnih investicija, nedostatak kvalifikovane radne snage i iskusnih menadžera, i inflacija i devalvacija turske lire i dalje muče privredu.

Trgovina sa Turskom[uredi | uredi izvor]

Turska je daleko glavni trgovinski partner Severnog Kipra, snabdevajući ga sa 55% uvoza i apsorbujući 48% izvoza. U značajnom slučaju, Evropski sud pravde presudio je 5. jula 1994. protiv britanske prakse uvoza proizvoda sa Severnog Kipra na osnovu sertifikata o poreklu i fitosanitarnih sertifikata koje su izdale de fakto vlasti. Evropski sud pravde je odlučio da zemlje članice EU mogu uvoziti samo robu koja ima sertifikate o poreklu iz međunarodno priznate Republike Kipar. Odluka je rezultirala znatnim smanjenjem izvoza kiparske Turske u EU: sa 36,4 miliona dolara (ili 66,7% ukupnog izvoza kiparskih Turaka) u 1993. na 24,7 miliona dolara (ili 35% ukupnog izvoza) 1996. godine. Uprkos tome, EU nastavlja da bude drugi po veličini trgovinski partner Severnog Kipra, sa 24,7% udela u ukupnom uvozu i 35% u ukupnom izvozu.

Najvažniji izvozni proizvodi Severnog Kipra su citrusi i mlečni proizvodi. Za njima slede rakija od anisa, otpadni metal i odeća.[44]

Pomoć Turske je glavni oslonac privrede kiparskih Turaka. Prema poslednjem ekonomskom protokolu (potpisan 3. januara 1997.), Turska se obavezala da će obezbediti zajmove u ukupnom iznosu od 250 miliona dolara za realizaciju projekata obuhvaćenih protokolom koji se odnose na javne finansije, turizam, bankarstvo i privatizaciju. Fluktuacija kursa turske lire, koja je svake godine patila od hiperinflacije sve do njene zamene novom turskom lirom 2005. godine, vršila je niz godina pritisak na životni standard kiparskih Turaka.

De fakto vlasti su uspostavile slobodno tržište deviza i dozvoljavaju rezidentima da imaju bankovne račune u stranoj valuti. Ovo podstiče transfere kiparskih Turaka koji žive u inostranstvu.

Sreća građana[uredi | uredi izvor]

Ekonomski faktori kao što su BDP i nacionalni dohodak u snažnoj su korelaciji sa srećom građana jedne nacije.[45] U studiji objavljenoj 2005. godine[46] građani iz određenih zemalja su zamoljeni da ocene koliko su srećni ili nesrećni u celini na skali od 1 do 7 (Rangiranje: 1. potpuno srećan, 2. veoma srećan, 3. prilično srećan, 4. ni srećan ni nesrećan, 5. prilično nesrećan, 6. veoma nesrećan, 7. potpuno nesrećan), Kipar je dobio ocenu 5,29. Na pitanje koliko su građani zadovoljni svojim glavnim poslom, Kipar je dobio 5,36 na skali od 1 do 7 (Rangiranje: 1. potpuno zadovoljan, 2. veoma zadovoljan, 3. prilično zadovoljan, 4. ni zadovoljan ni nezadovoljan, 5. prilično nezadovoljan, 6. veoma nezadovoljan, 7. potpuno nezadovoljan). U drugoj vrsti rangiranja sreće, Severni Kipar zauzima 58. mesto, a Kipar 61, prema Svetskom izveštaju o sreći za 2018.[47] Izveštaj ocenjuje 156 zemalja na osnovu karakteristika: prihod, očekivani zdrav životni vek, socijalna podrška, sloboda, poverenje i velikodušnost.

Ekonomski faktori igraju značajnu ulogu u opštem zadovoljstvu životom građana Kipra, posebno kod žena koje manje učestvuju u fizičkim poslovima, rade na nižim činovima i rade na više poslova u javnom i uslužnom sektoru od muškaraca.[48] Žene različitih veština i „različitih ekonomskih ciljeva i ograničenja“ učestvuju u turističkoj industriji.[49] Žene učestvuju u ovoj industriji kroz poslove kao što je hotelski rad da bi služile i/ili donele ponos svojoj porodici, ne nužno da bi zadovoljile sebe. U ovoj studiji, žene sa prihodima višim od srednjeg prihoda domaćinstva su izjavile da su više zadovoljne svojim životom, dok su žene sa nižim prihodima izjavile suprotno. Na pitanje sa kim se porede (s nižim, istim ili višim ekonomskim statusom), rezultati su pokazali da su oni koji su se upoređivali sa ljudima višeg ekonomskog statusa od njih imali najniži nivo zadovoljstva životom. Dok je korelacija prihoda i sreće pozitivna, ona je značajno niska; postoji jača korelacija između poređenja i sreće. Ovo ukazuje da ne samo nivo prihoda već i nivo prihoda u odnosu na druge utiče na nivo zadovoljstva životom.

Klasifikovan kao mediteranski režim blagostanja,[50][51] Kipar ima slab javni sistem socijalne zaštite. To znači da postoji snažno oslanjanje na porodicu, umesto na državu, za porodičnu i ekonomsku podršku.[52] Drugi nalaz je da domaćica sa punim radnim vremenom ima snažniji negativan uticaj na sreću žena sa Severnog Kipra nego nezaposlenost, pokazujući kako kombinacija pola i ekonomskog faktora učešća u radnoj snazi utiče na zadovoljstvo životom. Ekonomski faktori takođe negativno koreliraju sa nivoom sreće onih koji žive u glavnom gradu: građani koji žive u glavnom gradu izražavaju niži nivo sreće.[53] Kako je utvrđeno u ovoj studiji, građani Kipra koji žive u glavnom gradu, Nikoziji, znatno su manje srećni od drugih. Drugi zaključak je bio da su mladi ljudi u prestonici nesrećniji od ostatka Kipra; stari nisu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „World Bank Country and Lending Groups – World Bank Data Help Desk”. Washington, D.C.: The World Bank Group. Pristupljeno 12. 4. 2023. 
  2. ^ „World Economic Outlook Database - Groups and Aggregates”. Washington, D.C.: International Monetary Fund. 8. 4. 2023. Pristupljeno 12. 4. 2023. 
  3. ^ „World Economic Outlook Database - Changes to the Database”. Washington, D.C.: International Monetary Fund. 8. 4. 2023. Pristupljeno 12. 4. 2023. 
  4. ^ „Our money”. Frankfurt: European Central Bank. 12. 11. 2020. Pristupljeno 8. 12. 2020. 
  5. ^ Higgins, Andrew (31. 3. 2013). „As Banks in Cyprus Falter, Other Tax Havens Step In”. The New York Times. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  6. ^ „Eurogroup Statement on Cyprus”. Eurogroup. 25. 3. 2013. Arhivirano iz originala 11. 10. 2017. g. Pristupljeno 30. 3. 2013. 
  7. ^ Jan Strupczewski; Annika Breidthardt (25. 3. 2013). „Last-minute Cyprus deal to close bank, force losses”. Reuters. Pristupljeno 25. 3. 2013. 
  8. ^ „Eurogroup signs off on bailout agreement reached by Cyprus and troika”. Ekathimerini. Greece. 25. 3. 2013. Pristupljeno 25. 3. 2013. 
  9. ^ „Cyprus growth welcome but fragile – finmin”. Cyprus Weekly. 13. 5. 2015. Arhivirano iz originala 18. 5. 2015. g. Pristupljeno 13. 5. 2015. 
  10. ^ „Cyprus successfully exits ESM programme”. Luxembourg: European Stability Mechanism. 31. 3. 2016. Arhivirano iz originala 18. 10. 2016. g. Pristupljeno 31. 3. 2016. 
  11. ^ „Επισήμως εκτός μνημονίου η Κύπρος”. Kathimerini (na jeziku: grčki). Athens. 31. 3. 2016. Pristupljeno 31. 3. 2016. 
  12. ^ „World Economic Outlook Database, April 2023”. Washington, D.C.: International Monetary Fund. 7. 4. 2023. Pristupljeno 12. 4. 2023. 
  13. ^ „Human Development Index (HDI) – 2011 Rankings”. United Nations Development Programme. Pristupljeno 4. 11. 2011. 
  14. ^ „The Economist Intelligence Unit's quality-of-life index” (PDF). Economist Intelligence Unit. 2005. Arhivirano iz originala (PDF) 2022-10-09. g. Pristupljeno 2. 8. 2011. 
  15. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. World Economic Outlook Database, April 2014. Washington, D.C.: International Monetary Fund. 8. 4. 2014. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  16. ^ Kambas, Michele (30. 7. 2011). „Cyprus too slow in making cuts”. Cyprus Mail. Nicosia. Arhivirano iz originala 1. 9. 2011. g. Pristupljeno 30. 7. 2011. 
  17. ^ a b Cyprus will continue to fight against money laundering FT.com 20 August 2007
  18. ^ „The midget and the mighty”. Economist. 6. 8. 2012. 
  19. ^ Investments worth Billions in the Pipeline Arhivirano 21 novembar 2012 na sajtu Wayback Machine Cyprus-Mail – 13 September 2012
  20. ^ „FX Empire: CySEC Regulated Brokers”. 
  21. ^ „The Current State of the Reform Process in Cyprus”. 
  22. ^ „Cyprus production in 2018, by FAO”. 
  23. ^ Cyprus hopes gas export income will flow by 2019 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. maj 2019) Reuters.com 6 July 2012
  24. ^ Oil and gas for Cyprus and Israel Economist.com 15 November 2011
  25. ^ a b „Cyprus | Oil & Gas” (PDF). Deloitte. 2018. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  26. ^ „Production Sharing contract signed for Cyprus block 10”. Lebanon Gas News (na jeziku: engleski). 5. 4. 2017. Arhivirano iz originala 19. 04. 2021. g. Pristupljeno 29. 4. 2020. 
  27. ^ Limassol Based Shipping Companies CyprusShipping.com
  28. ^ „Review of Maritime Transport 2013” (PDF). Geneva: United Nations Conference on Trade and Development. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 16. 11. 2014. 
  29. ^ „Lloyds Ship Management Directory”. 
  30. ^ „Economy Statistics – Tourist arrivals (per capita) (most recent) by country”. Nationmaster. Pristupljeno 17. 1. 2018. 
  31. ^ „KPMG: Cyprus Tourism Market Report” (PDF). 27. 10. 2022. 
  32. ^ „Tourism in Cyprus: Recent Trends and Lessons from the Tourist Satisfaction Survey” (PDF). 
  33. ^ „World Travel Guide”. 
  34. ^ „UNWTO member states”. World Tourism Organization (UNWTO). Arhivirano iz originala 20. 6. 2006. g. Pristupljeno 2. 3. 2007. 
  35. ^ „Travel and Tourism Competitiveness Index”. World Economic Forum. 2011. Pristupljeno 1. 6. 2011. 
  36. ^ „Cyprus's credit rating cut to junk status by Fitch”. BBC News Online. 25. 6. 2012. Pristupljeno 25. 6. 2012. 
  37. ^ „Cyprus says EU, IMF officials to start assessing next week how much bailout money needed – from Associated Press”. WashingtonPost.com. 28. 6. 2012. Arhivirano iz originala 10. 8. 2016. g. Pristupljeno 28. 6. 2012. 
  38. ^ Cyprus, troika agree on bank supervision, capital ratio Reuters 17/11/12
  39. ^ „Financial Mirror: Bank restrictions to be lifted by Spring 2014, says Cyprus Finance Minister”. 22. 10. 2013. Arhivirano iz originala 18. 10. 2016. g. Pristupljeno 26. 04. 2023. 
  40. ^ „Business Insider: EU's Juncker praises Cyprus recovery after bailout”. Business Insider. 
  41. ^ „Cyprus Mail: Eurogroup full of praise for Cyprus but some obligations remain”. 
  42. ^ „Gold Magazine: Moody's Changes Outlook on Cypriot Banking System to Positive from Stable”. Arhivirano iz originala 19. 04. 2021. g. Pristupljeno 26. 04. 2023. 
  43. ^ „BoC's Ackermann urges EU to pledge financial support for solution”. 
  44. ^ TRNC Ministry of Economy and Energy, Department of Trade. Dış Ticaret İthalat ve İhracat İstatistikleri 2010, p. VI.
  45. ^ Tella, Rafael Di; MacCulloch, Robert J.; Oswald, Andrew J. (novembar 2003). „The Macroeconomics of Happiness”. Review of Economics and Statistics. 85 (4): 809—827. CiteSeerX 10.1.1.11.3175 Slobodan pristup. ISSN 0034-6535. doi:10.1162/003465303772815745. 
  46. ^ Blanchflower, David G.; Oswald, Andrew J. (septembar 2005). „Happiness and the Human Development Index: The Paradox of Australia” (PDF). The Australian Economic Review. 38 (3): 307—318. ISSN 0004-9018. doi:10.1111/j.1467-8462.2005.00377.x. Arhivirano iz originala (PDF) 2022-10-09. g. 
  47. ^ Report, World Happiness (14. 3. 2018). „World Happiness Report 2018”. World Happiness Report. Pristupljeno 4. 5. 2018. 
  48. ^ Gokdemir, Ozge; Tahsin, Emine (2014). „Factors that Influence the Life Satisfaction of Women Living in the Northern Cyprus”. Social Indicators Research. 115 (3): 1071—1085. JSTOR 24720448. doi:10.1007/s11205-013-0265-3. 
  49. ^ Gender, work, and tourismNeophodna slobodna registracija. Sinclair, M. Thea. London: Routledge. 1997. ISBN 978-0415109857. OCLC 36350641. 
  50. ^ Trifiletti, Rossana (1999). „Southern European Welfare Regimes and the Worsening Position of Women”. Journal of European Social Policy. 9: 49—64. doi:10.1177/095892879900900103. 
  51. ^ Gal, John (2010). „Is there an extended family of Mediterranean welfare states?”. Journal of European Social Policy. 20 (4): 283—300. doi:10.1177/0958928710374374. 
  52. ^ Aassve, Arnstein; Goisis, Alice; Sironi, Maria (1. 8. 2012). „Happiness and Childbearing Across Europe” (PDF). Social Indicators Research. 108 (1): 65—86. ISSN 0303-8300. doi:10.1007/s11205-011-9866-x. Arhivirano iz originala (PDF) 2022-10-09. g. 
  53. ^ Piper, Alan T. (1. 8. 2015). „Europe's Capital Cities and the Happiness Penalty: An Investigation Using the European Social Survey” (PDF). Social Indicators Research. 123 (1): 103—126. ISSN 0303-8300. doi:10.1007/s11205-014-0725-4. Arhivirano iz originala (PDF) 2022-10-09. g. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Кипра&oldid=27699213”