Razgovor s korisnikom:Vojvoda/Arhiva 1

Pozdrav, Vojvoda/Arhiva 1. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Vojvoda/Arhiva 1. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --Kaster 02:17, 22. септембар 2006. (CEST)

Članci

ZAŠTO MI BRIŠEŠ ČLANKE!!!!!!!!!?????????

Lepo je što se trudiš da napišeš članke o arheolozima. Ali imam par sugestija koje bi popravile kvalitet tih članaka, pošto u sadašnjem stanju njima je potrebno sređivanje. Kao prvo potrebno je da dodaš vikiveze na njih. Kao drugo trebalo bi da se potrudiš da članci dobiju neutralan (enciklopedijski) ton. Znači izbegavaš pristrasne konstantacije (pogledaj neku drugu biografiju). Takođe preporučujem ti da pročitaš Vikipedija:Uputstva --Jovan Vuković (r) 15:10, 2. novembar 2006. (CET)

Slike

Sliku stavljaš ovako [[Слика:име_слике|мини|250п|десно|Опис слике]]. Pri tome ovo mini je okvir, ovo 250p je broj piksela (veličina slike i možeš je povećavati ili smanjivati), ovo desno je položaj slike u članku (možeš da je stavljaš i levo, a u nekim situacijama i centriraš). Samo sliku koju želiš moraš prvo da pošalješ na vikipediju. Za slike ti predlažem d apogledaš Vikipedija:Uputstva/Slike --Jovan Vuković (r) 15:18, 2. novembar 2006. (CET)

Slike ponovo :)

Ovako. Prvo klikneš na sliku na nekoj drugoj vikipediji. Onda je snimiš kod sebe na komp (desni klik na sliku, sejv az). E kad to uradiš onda je pošalješ na srpsku vikipediju. Šalješ je tako što klikneš na dugme pošalji fajl koje se nalazi sa leve strane (ako ne možeš da nađeš klikni ovde). Kod polja ime fajla imaš opciju Brouz. Klikneš na to i nađeš gde se slika nalazi na tvom kompu. Polje Ciljano ime bi trebalo samo da se ispuni originalnim nazivom. Ako se to ne desi onda napiši ime koje bi želeo da slika ima na srpskoj vikipediji. U polju opis upšeš odakle si preuzeo sliku, i daš neke podatke o njoj. Bilo bi poželjno da daš i link ka toj slici. I u polju licenca izabereš odgovarajuću licencu (onu koja se nalazi na datoj vikipediji). Ako nije ponuđena onda kad snimiš sliku klikneš na uredi i iskopiraš nešto ovako {{неки текст}} koje se nalazi na drugoj vikipediji. To ti je oko slanja.

E sad pitanje broj 2 kako određuješ položaj slike u tekstu. Da bi uopšte ubacio sliku moraš da staviš [[Слика:име_слике.jpg]] E sad ako hoćeš da slika bude uokvirena dodaš još i |mini (ovako [[Слика:име_слике.jpg|мини]]). Tada se slika po automatizmu stavlja na desnu stranu i određuje se neka optimalna veličina. Ukoliko želiš da povećaš ili da smanjiš veličinu onda dodaš još i |300p (ovako [[Слика:име_слике.jpg|мини|300п]] gde ovaj broj 300 možeš da smanjuješ i povećavaš i time se veličina slike povećava ili smanjuje.). Ukoliko želiš da ti se slika nalazi sa desne strane dodaš |desno, a ukoliko želiš da ti se nađe sa leve strane dodaš |levo (ovako [[Слика:име_слике.jpg|мини|300п|десно]]). I na kraju ukoliko žliš da napišeš nešto u okviru ispod slike dodaš još |Neki tekst (ovako [[Слика:име_слике.jpg|мини|300п|десно|Неки текст]]). Naavno sve ovo možeš da staviš na vrh stranice, negde između teksta, na dno. Time određuješ na kojoj "visini" stranice će da ti se nađe slika. Nadam se da sam bio od pomoći i da nisam mnogo zakomplikovao --Jovan Vuković (r) 11:29, 3. novembar 2006. (CET)

Korišćenje tabela - odgovor

Pravljenje tabela je jedna od najtežih stvari na vikipediji. Mnogi od iskusnih korisnika još nisu u potpunosti upoznati sa svim njihovvim mogućnostima. Pa čak ni većinna administratora (uključujuči i mene :) ). Ipak nešto osnovno mogu da ti pokažem, a ostalo ćeš morati sam da "otkriješ" gledajući primere tabela na nekim člancima.

Evo najjednostavnijeg primera:

Da bi dobio ovakvu tabbelu

naslov 1. kolone	naslov 2. kolone	naslov 3. kolone
1. red, 1. ćelija	1. red, 2. ćelija	1. red, 3. ćelija
2. red, 1. ćelija	2. red, 2. ćelija	2. red, 3. ćelija
3. red, 1. ćelija	3. red, 2. ćelija	3. red, 3. ćelija

kucaš ovo

{| class="wikitable"
|-
! naslov 1. kolone
! naslov 2. kolone
! naslov 3. kolone
|-
| 1. red, 1. ćelija
| 1. red, 2. ćelija
| 1. red, 3. ćelija
|-
| 2. red, 1. ćelija
| 2. red, 2. ćelija
| 2. red, 3. ćelija
|-
| 3. red, 1. ćelija
| 3. red, 2. ćelija
| 3. red, 3. ćelija
|}

Naravno ovaj tekst koji vidiš prikazan u tabeli možeš da zameniš bilo čime.

Da bi dodao sledeći red kopiraš ovaj deo |-
| n. red, 1. ćelija
| n. red, 2. ćelija
| n. red, 3. ćelija gde je n neki broj reda.

Da bi dodao još neku kolonu tamo gde su naslovi kolona dodaš 4 (5,6...) i u svakom redu dodaš po još jednu ćeliju (tipa | 3. red, 4. ćelija, | 3. red, 5. ćelija ...)

Ukoliko budeš imao još nekih pitanja oko tabela slobodno me pitaj. Ili ukoliko ti na nekoj tabeli bude trebala pomoć javi pa ću se potruditi da je poboljšam :). I da izvini za ovako zakasneli odgovor, ali nisam imao vremena ovih dana :) --Jovan Vuković (r) 22:16, 10. novembar 2006. (CET)

par saveta

Zdravo, i dobrodošao. Primetio sam niz lepih i zanimljivih članaka o filateliji koje si ostavio. Ne znam da li si primetio, ali još nemamo članak poštanska marka. :)

Par saveta... Kada praviš novi članak, dodaj ”interviki”, odnosno veze ka istim člancima na ostalim Vikipedijama. Ako odeš na odgovarajući članak na engleskoj Vikipediji i klikne na uredi, na samom dnu članka ćeš videti o čemu se radi. Dodaj vezu na srpski članak (koji si upravo napravio), a zatim iskopiraj ceo taj spisak i ubaci na dno našeg članka. Ne zaboravi da dodaš vezu na engleski članak (i ukloniš vezu na srpski). Ja sam ovo sredio na filatelističkim člancima, pa možeš tamo da vidiš o čemu se radi.

Takođe... Članak možeš dodati u nekoliko kategorija, što nije loša ideja. Iza tačke, zareza i sl. stavljamo razmak, jer je tako kucan tekst lakši za čitanje na računaru. Datume takođe možeš da linkuješ i to nije loša ideja kada je neki bitam datum. Na primer ako u članku o prvim srpskim markama linkuješ 3. maja 1877. (recimo :)), onda će administrator moći da sa članka 3. maj pogleda vezu ”Šta je povezano ovde” i tako vidi tvoj događaj na spisku događaja za 3. maj, što je zgodno za rubriku ”Dogodilo se na današnji dan”. Lepo je i što ostavljaš veze ka drugim mrežnim mestima. Tu sekciju ovde zovemo ”spoljašnje veze”.

Ako imaš još pitanja, slobodno mi se obrati i prijatan i srećan rad! --Dzordzm 22:02, 29. novembar 2006. (CET)

Pozdrav

Vojvodo, uz sve pohvale za dobro snalaženje i fine nove članke itd. evo kratkih komentara: Neformalno je usvojeno da imena svetitelja idu bez skraćenice Sv. u naslovu nego da ide cela reč Sveti (ili Sveta) tako da Sv. Aleksandar I treba premestiti. Zatim kod biografskih članaka poželjno je postavljati kategorije Rođeni @@@@ i Umrli @@@@ (to sigurno znaš kako ide), a obrati pažnju i na stranicu Vikipedija:Kako postavljamo interviki linkove. Takođe drago mi je što si odlučio da središ i spisak papa, poželjno bi bilo napisati i članke o papama jer ih imamo samo nekoliko do sada. Pozdrav. --Đorđe Stakić (r) 14:24, 23. decembar 2006. (CET)

Pape

Evo kasnim sa odgovorom, ali nadam se da će biti od koristi:

1. Kako da napravim tabelu sa osnovnim podacima i slikom kakvu na primer imaju englezi: Najbolje da pogledaš članak Papa Benedikt XVI i klikneš na "uredi" i prekopiraš početak članka koji sadži šablon, znači sve do dela Njegova ..., a potom promeniš lične podatke. Kako će izgledati možeš pogledati klikom na "prikaži pretpregled".

2. kako da napravim bar u dnu strane gde moye da se bira papa prethodnik i sledbenik. Ovo su tzv. nizovi, oni su mnogo jednostavniji, npr. odeš na članak patrijarh srpski German (Đorić) i videćeš pri dnu članka, ovako nešto:

{{низ|
пре=[[Патријарх српски Викентије|Викентије]]|
списак=[[Списак српских патријарха|патријарх српски]] 
[[1958]] - [[1990]]|
после=[[Патријарх српски Павле (Стојчевић)|Павле]]
}}

Pozdrav i ako imaš još pitanja slobodno pitaj! --Đorđe Stakić (r) 08:05, 29. decembar 2006. (CET)

---

Razmak

Jedna sugestija: kada pišeš članak trebao bi posle svakog znaka interpunkcije (tačke, zapete, uѕvičnika, upitnika, zagrade itd.) obavezno da staviš razmak (znaš ono, jedan udarac po razmaknici). To je pravopisno pravilo koje, osim pravopisne funkcije, ima i estetsku.

Pozdrav.

--delija 09:29, 29. decembar 2006. (CET)

JČD

Hmm, neko treba da postavi tabelu za januar. Ajde videću da ja to odradim sutra ukoliko ti se ne žuri --Jovan Vuković (r) 23:53, 6. januar 2007. (CET)

• Evo Saša Stefanović je rešio problem. Napisao je i uputstvo kako uređuješ stranicu --Jovan Vuković (r) 16:36, 7. januar 2007. (CET)

Slika Herberta Markuzea

Pretpostavljam da si je preuzeo sa engleske Vikipedije. Tvrdi se da je sa sajta marxists.org, prema čemu bi bila u javnom vlasništvu, osim ako je drugačije napomenuto. To znači da moramo da budemo u stanju da proverimo da li je drugačije napomenuto kod konkretne slike. Da li možeš da dodaš na stranu za opis slike vezu ka mestu na ovom sajtu gde se nalazi ova slika - ja nisam uspeo da nađem? --Dzordzm 01:39, 10. januar 2007. (CET)

Tokijski proces

Drago mi je da još neko radi članke o međunarodnom krivičnom pravu. Zanima me da li si završio sa radom na članku?Ako nisi javi mi kad jesi, a ako jesi da ga onda i ja malo pogledam ako treba. Za početak mogao bi da staviš šablon Međunarodno krivično pravo (kao što ima Nirnberški proces) jer se ovo suđenje nalazi na tom šablonu. Ja bih stavio, ali nisam siguran da ne radiš još na članku.Velimir85 02:42, 20. januar 2007. (CET)

Sredio sam tekst, u suštini samo kozmetičke promene. Molio bih te samo da imena daješ u punom obliku i nema nikakvo g razloga da podebljavaš imena i brojke. Takođe, ne zaboravi da kategorišeš članak. Sve ostalo je ok. Poz i sve najbolje, Velimir85 23:10, 30. januar 2007. (CET)

Nije naveden izvor za Slika:Srpskagardailidza.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Srpskagardailidza.jpg. Međutim, vidim da na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji (pogledaj označavanje autorskog prava niže). Ako nisi ti sam(a) tvorac datoteke, moraš da navedeš gde si je dobavio(dobavila) tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Ako si ti napravio(la) ili snimio(la) sliku, audio ili video, onda možeš da upotrebiš oznaku {{gfdl-ja}} da bi predao(la) rad pod GNU FDL licencom. Ako veruješ da ispunjava uslove za poštenu upotrebu, upotrebi na primer oznaku {{poštena upotreba u|ime članka}} ili neku od drugih oznaka navedenih na Autorsko pravo#Poštena upotreba. Za kompletan spisak oznaka za autorska prava koje možeš da upotrebiš vidi Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo.

Ako si poslao(poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo(la) izvore i oznake. Spisak datoteka koje si poslao(la) možeš da pogledaš ovde. Slike bez izvora i oznake mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno na Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Ako imaš bilo kakvih pitanja molim te postavi ih na strani namenjenoj za to. Hvala. ¡¿Kale?! 20:08, 25. januar 2007. (CET)

VP:JČD

Ok, srediću. Mislim da znam kako treba uraditi, iako je saša nešto menjao. --Jovan Vuković (r) 19:33, 5. februar 2007. (CET)

Slika:Jevrejskimuzej.jpg

Ova slika je navodno tvoje delo. Osim ako je ti nisi uslikao i dao sajtu muzeja za njihovu prezentaciju, ja sumnjam da si je ti pogrešno obeležio odnosno prisvojio iako tvoja nije. Molim te, još jednom razmotri da li je ova slika stvarno tvoje delo, i o tome me obavesti. U skladu sa važećom politikom upotrebe slika teret obeležavanja je na tebi a namerno pogrešno obeležavanje može biti sankcionisano zabranom slanja slika. Ja znam da je ovo dosadan posao koji se možda čini bespotrebnim, ali je nažalost nužan. I veruj mi, ne čini mi nikakvo posebno zadovoljstvo da te ovim smaram, ali šta se mora - mora se. --¡¿Kale?! 02:37, 6. februar 2007. (CET)

Sastanak u nedelju, 18. februara

Zdravo. Pozivam te da dođeš na sastanak u nedelju, 18. februara 2007. povodom dve godine od formalnog postojanja naše zajednice (15. februara 2005. smo se prvi put videli uživo). Sastanak će se održati u tribinskoj sali Doma omladine od 17 časova (ulaz iz Makedonske, prvi sprat, prostorija do Američkog kutka). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:43, 14. februar 2007. (CET)

Ako si u prilici da stigneš, obavezno pogledaj članak Vikipedija:Uživo/nedelja, 18. februar 2007. i samopozovi se da daš neku ideju za priču. Takođe, na sastanke obično nosimo pivo i slično :) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:43, 14. februar 2007. (CET)

Slika:Manifestation-1960.jpg

Kada prenosiš sliku sa druge Vikipedije, prenesi i licencu. Ta licenca može imati i određene zahteve koji moraju biti ispoštovani. Na primer, pošto je ova slika izdata pod "Attribution-Share Alike" licencom (vidi en:Image:Manifestation-1960.jpg, mora se navesti njen izvor.

Pošto si naveo da je slika sa enviki (mada nisi ostavio adresu), ja sam ovo uspeo da isčeprkam, ali generalno nije lepo da neko mora iza tebe da ide i sređuje :) --Dzordzm 00:48, 20. februar 2007. (CET)

Dekolonizacija Afrike

Videću da pomognem, koliko mi slobodno vreme bude dozvoljavalo --Jovan Vuković (r) 14:25, 22. februar 2007. (CET)

Gde me nađe, Vojvodo

Napisaste članak o čoveku koji me je ravno pet puta obarao iz Istorije Srednjeg veka u Nišu. Mala šala, naravno, jel beše to veoma davno. Profesor Bane Milutinović više ne predaje ni na jednoj katedri Istoriju srednjeg veka jel se razboleo. Napišite u njegovim delima još i: "Izvori za istoriju srednjovekovne srpske države" i "Izvori za istoriju Nacionalne istorije do 12 veka" i njegov doktorat u Firenci.

Pozdravljam te --Korisnik:A.Dinčić

Ratni zločini

Što se mene tiče nema problema, samo ćeš videti da su međunarodne norme bukvalno iste kao i naše, samo nisu razdvojene na više dela nego se nabrajaju zajedno (npr. u Rimskom statutu). Ženevske konvencije su praktično prepisane u naše zakodnodavstvo. Tako da bi možda bilo bolje napisati koje su eventualne razlike u odnosu na nas nego raditi sve i praktično duplirati tekst. A naslov članka neka ostane isti, samo da se razdvoje podnaslovi. I na en viki nije običaj da se rešenja u pojedinim zakonodavstvima cepaju na više članaka, već se odvajaju podnaslovima. Pozdrav, Velimir85 13:44, 27. februar 2007. (CET)

Ranjenici, bolesnici, itd.

Zdravo, vidim da si ponovo postavio ovaj članak. Ovakav naslov objektivno ne odgovara enciklopediji. U principu, članak se bavi time šta Ženevske konvencije imaju da kažu na ovu temu i zato sam ga prebacio unutar članka "Ženevske konvencije". Tekstu je takođe potrebno prerađivanje na enciklopedijski ton.

Ako želiš možeš da nastaviš razgovor o ovom članku, ali nemoj ponovo postavljati članak na isto mesto. --Dzordzm 23:42, 1. mart 2007. (CET)

Samo napred!

Smatram da je i red bio da se neko toga lati. SVAKA TI ČAST! Vidi, kad naravno stigneš dotle da nekako ukopliš i moj prilog - Bitku kod Arasa. Koliko mi obaveze - i lične a i prema člancima koje sam započeo - budu dozvoljavale, pomagaću Ti.

Pozdeav.

--Neron 21:58, 2. mart 2007. (CET)

Ja se prijavljujem za tim filatelija--Fica Blok38 (razgovor) 10:06, 3. mart 2007. (CET)

Sjajni tekstovi

Ajde molim te dodaj razloge za uklanjanje sa spiska onim člancima što si ih predložio. Po pravilu mora da se navede i razlog kod predlaganja, međutim niko to do sad nije primetio. --SašaStefanović • 01:31, 18. mart 2007. (CET)

Referenca

Referencu u tekst postavljaš tako što na mestu gde hoćeš da ti se pojavi onaj broj dodaš <ref>НЕКИ ТЕКСТ КОЈИ ЋЕ ДА СЕ НАЛАЗИ НА ДНУ; САДРЖАЈ РЕФЕРЕНЦЕ</ref>. Posle na donu napraviš naslov reference i dodaš <references/>. To bi trebalo da bude to --Jovan Vuković (r) 02:24, 24. mart 2007. (CET)

Afrika

Videla sam i moram ti reči da mi je pre svega drago što vidim da ozbiljno pristupaš pisanju članaka i trudiš se da to bude onako kao treba. Moram nešto da te pitam, jer ne mogu da shvatim čemu pominjanje srba i srpskog nacionalizma i njegovog tumačenja u Evropi u jednom članku o Africi. Konkretno, ova rečenica mi nije jasna.

Etnička lojalnost ove vrste bila je slična nacionalizmu Irske i Poljske u 19. veku ali kada štampa piše o srpskom nacionalizmu u Evropi, ona piše o plemenskoj pripadnosti naroda Ibo u Africi.

Znam da si stavio i referencu i ne sumnjam da je izjava tačna, ali nisam baš sigurna da je na pravom mestu. Bila bih ti zahvalna ako bi mi objasnio razlog zašto si to stavio u tekst. --Maduixa kaži 19:10, 26. mart 2007. (CEST)

---

Izvini ako sam dosadna, ali moram da prokomentarišem ceo taj pasus. Mislim da bi trebalo da ga preradiš, jer ovako kako stoji, nema nikakvog smisla. Citiram:

Afrikanci su imali osećanje solidarnosti sa onima koji dolaze iz istog mesta, govore istim jezikom, imaju isti način života i možda zajedničko iskustvo određenog lokalnog oblika kolonijalne vladavine. Etnička lojalnost ove vrste bila je slična nacionalizmu Irske i Poljske u 19. veku ali kada štampa piše o srpskom nacionalizmu u Evropi, ona piše o plemenskoj pripadnosti naroda Ibo u Africi. [5] Ovakva upotreba termina pleme je vrsta kulturnog šovinizma i ona dovodi do ogromne zablude. Ona izobličava osnovne sličnosti među socijalnim procesima u Africi i drugde. Danas istoričari izbegavaju pleme kao termin za analizu. Ono maže da ima i suviše značenja da bi bilo od koristi sem za opisivanje dalekih predačkih loza u nomadskim društvima.

Pod jedan, u prvoj rečenici pre će biti osećaj a ne osećanje, jer obično imamo osećaj pripadnosti nekoj grupi bilo da se radi o naciji ili rasi ili šta već, ne osećanje. Zatim ečenice koje se nižu nemaju mngo veze jedna sa drugom. Druga rečenica, ova za koju sam te pitala, ima smisla i povezana je sa provom ali do reči ALI. Pominjanje tumačenja srpskog nacionalizma u Evropi nema nikakve veze sa afričkim nacionalizmom u ovom pasusu i ni na koji način ga ne objašnjava. Dalje, stavljaš referencu,(5), ali umesto reference - knjige - vidim neko objašnjenje koje opet ne znam kakve veze ima sa afričkim nacionalizmom. Dalje kažeš: Ovakva upotreba termina pleme... Ali nigde pre toga ne pominješ KAKO se to koristi termin PLEME. Po prvi put koristiš termin pleme u toj rečenici. Dakle, govoriš da "OVAKVA" upotreba termina pleme je vrsta kulturnog šovinizma, a nigde se ne vidi konkretno ta definicija plemena koja je kulturni šovinizam. Ceo ovaj pasus izgleda kao da su samo stavljene nasumično prepisane rečenice iz nekog drugog, opširnijeg teksta, ali bez ikakvog reda i smisla. Dalje, Rečenica iz "reference" bi trebalo da stoji u samom tekstu, a u referenci da navedeš izvor iz kog si uzeo tu rečenicu, ili pasus. Iskreno se nadam da se nećeš uvrediti i da ćeš uzeti u obzir moje primedbe, jer ih zaista dajem u najboljoj nameri, bez ikakve želje da omalovažavam tvoj rad (Bože sačuvaj!). Članak je zaista dobar, i vidi se da si dosta truda uložio u njega, pa iz tog razloga mislim da bi trebalo popraviti sve što je za popravljanje. --Maduixa kaži 22:15, 26. mart 2007. (CEST)

---

Hej, Vojvodo =) ako drugi korisnici primete članak, predložiće ga. Ako ga ne primećuju ... pa što da ga guramo mi koji smo autori? :R Šalim se samo... elem, ja ću ostati uzdržan kao i u početku, ima tu još da se radi :) ali to je samo moj glas. Meni se članak dopada, kao i tema koju pokriva, no neka drugi daju glasove za izbor ;) Ako budem imao vremena ovih dana, i ja ću se potruditi da nešto dodam (ili makar da ukažem na detalje koje treba doraditi), sad sam u nekim drugim vodama 8) Toliko od mene... E da, molim te nemoj naknadno da menjaš ono što si napisao na mojoj strani za razgovor, zbunjuješ me tako i pritom uklanjaš materijalne dokaze istorije (a o istoriji pišeš, ne?) .) i... potpisuj se na stranama za razgovor :) i... želim ti uspešan dalji rad na viki :) --Wlodzimierz 01:05, 27. mart 2007. (CEST)

Afrika

Pa Vojvodo, ja baš iz poštovanja prema tvom radu nisam htela da ja brišem, nego da to ostvaim tebi, jer ti znaš najbolje šta si hteo da napišeš. Nije nikakva retkost da pri pisanju, kad se rečenice više puta popravljaju, zaboravi da se ukloni ili doda neka reč koja je ključna za smisao iste. Oni koji dosta pišu znaju o čemu govorim. Ako misliš da rečenicu treba izbrisati, izbriši je ti, nema nikakve veze što članak samo ti uređuješ.--Maduixa kaži 11:41, 29. mart 2007. (CEST)

Filatelija

Imam jedan članak o filateliji koji sam napisao pre par meseci, koji ću sada pustiti. Nisam zadovoljan naslovom. Mislim da je interesantan. Promeni mu naslov, spoji ga sa nekim drugim, podeli na više, ako misliš da treba. Lično mislim da je to celina. Možda može i ostati takav. Ako misliš da nije enciklopedijski možeš ga i obrisati neću se ljutiti. Stavi i klicu. Ja neznam koju bi stavio. Nisam ga povezao sa nekim člankom na interviki, jer nisam video sličan. Nemoj da ode u siročiće. Nisam u mogućnosti da radim u timu, ali mislim da će i ovo koristiti. Pozdrav --Drazetad 12:05, 29. mart 2007. (CEST)

Izvini nisam morao ranije da se javim. Tačno je da kod nas nema nikakvih izdanja za propagandu filatelije osim Kataloga koji je svake godine isti sa dodatkom novih izdanja,(neznam da li izlazi još časopis "Filatelista" ali i on je dosta oskudan) ali ima u svetu. Svaka ozbiljnija zemlja izdaje filatelističku literaturu. Po meni je najbolji mesečnik kojeg idaje nemački Mihel. Tu ima pored noviteta celog sveta, raznih izdanja određene tematike i dosta članaka sa raznim temama iz filatelije. Imao sam ukoričene sve te časopise od 1975 do kraja 1999 i prošle godine sam ih podelio nekim klincima iz komšiluka. Ja se polako isključujem iz filatelije, jer moji sinovi nisu zainteresovani za nju, a ona koju sam gajio sada je preskupa. Pošto si u filateliji već duže kako kažeš, verovatno ideš na sastanke filatelista (mislim da se još održavaju svake nedelje u Savezu slepih iznad Slavije), a postoje i dva velika skupa filatelista proletnji i jesenji u hotelu Slavija. To nije Sajam antikviteta nego baš "sajam" filatelije. Ako nisi bio na ovim nedeljnim sastancima raspitaj se u prodavnici filatelije u staklencu na Trgu republike da li se još okopljaju, kada i gde. Tamo razgovaraj o istoj stvari sa više ljudi jer su to većinom trgovci, pa svaki hvali svoje, a znaju i da lažu, pogotovo ako imaju nešto od toga što te intresuje. Znam da Ti nisam mnogo pomogao. Pozdrav--Drazetad 12:14, 1. april 2007. (CEST)

Tačno je oni su izdavali pored mesečnog časopisa, koji je bio bolji od našeg i neke knjižice, ali to Ti nisam pominjao jer neznam da li još izlazi. Možda bi mogao pitati onu Frnaku i France sa hrvatske viki (ponekad se muva i ovde) samo da proveri i da te poveže sa nekim.--Drazetad 15:38, 2. april 2007. (CEST) PS. Onaj moj članak je završio u siročićima.

Lovci

Nažalost stegle su me obaveze na fakultetu tako da sam morao da odložim početak rada na člancima. Nadam se da ću početi sa pisanjem posle aprilskog roka.

Pozdrav

PS

To neće biti ništa spektakularno, nameravao sam da prevodim tekstove sa engleske njiki (mislim da je glupo glumiti većeg katolika od pape :)). U početku bi to bile skraćene verzije, a kad bih imao više vremena na raspolaganju, dodatno bih ih proširivao.

Rio 20:02, 1. april 2007. (CEST)

Tvoj sjajan članak

Izabereš jedan tvoji članak koji ti se sviđa (i nakome si radio). Naprimer sa Španijom. Stisni posle uredi i kopiraj ovo dole. Stavi posle to kopirano na tvojoj strani. Ako neumeš kontakitiraj me i ja čum ti napraviti (nemoj zaboraviti meni da kežeš koji članak da ti ubacim). --MarkoMartinović 21:36, 3. april 2007 (CEST)

Moj sjajan članak

Španija

Zastava Španije

Španija je jugozapadna evropska država, graniči se sa Portugalom na zapadu i Francuskom i Andorom na severoistoku. Izlazi na Sredozemno more na jugu i istoku i Atlantski okean na severu i severozapadu, evropski deo Gibraltara graniči s Španijom. Glavni grad je Madrid. U sastavu Španije se takođe nalaze i dva arhipelaga: Balearska ostrva u Sredozemnom moru i Kanarska ostrva u Atlantskom okeanu. Seuta i Melilja (dve enklave na severu afričkog kontinenta sa statusom autonomnih gradova), kao i Livija (enklava u francuskim Pirinejima), takođe pripadaju španskoj državi.

Španija je članica Ujedinjenih nacija, Evropske Unije i NATO saveza.

dalje...

Sjajni

Zamolio bih te da ne zaključuješ sjajne članke ukoliko ne znaš kako se to radi. Naime, ne treba samo dodati da je članak izabran i to je to. Treba napisati vest u Aktuelnostima, dodati taj članak na nekoliko šablona kako bi se pojavljivali na glavnoj stranici, dodati šablon na samom članku da je izabran i na kraju, sutradan arhivirati glasanje na stranici Sjajni tekstovi/Glasanje. Pokušaj sledeći put pratiti ovo što sam napisao i sve će biti u redu. --SašaStefanović • 14:15, 4. april 2007. (CEST)

Neznam

Sad razumem. Neznam ni ja, kako sam ja to smanjio valjda je automatski smanjilo. Niti ja neznam dali može to sve u jedan okvir, ipako nov sam ja na vikipediji. Hvala na poštenju. Poz. --MarkoMartinović (razgovor) 22:30, 5. april 2007 (CEST)

Pravilo

Zdravo Vojvodo. Upravo pročitah pravilo na stranici Vikipedija:Sjajni tekstovi/Pravila gde se jasno kaže da samo administratori mogu da otvore glasanje za uklanjanje sa spiska sjajnih članaka. Nisam siguran jesi li ti administrator? Ali ako nisi, jasno je da pokrenuta glasanja mogu biti zatvorena po izglasanim pravilima. --Poki |razgovor| 22:43, 6. april 2007. (CEST)

Za takve probleme koristi TRG ili korisničke strane za razgovor administratora s kojim si ,,blizak" i siguran sam da će ti izaći u susret. Pokušaj tako da ne bi kršio pravilo. --Poki |razgovor| 22:49, 6. april 2007. (CEST)

No problem...

Nema problema. Malo mi je glupo da neko ne može da predloži sam svoj trud, kao da je to pa sada neka sramota. Pogotovu mi je glupo to pravilo u situaciji u kojoj se nalazimo, kada nam fale članci, al ajd... Hvala na razumevanju:)

BTW.. Ne znam da li je bilo slučajno )verovatno jeste), ali čini mi se da si stavio dva svoja glasa za almogavere... Ispravi to pre nego što počnu da da te prozivaju...:):):)--Maduixa kaži 23:00, 6. april 2007. (CEST) PS: Dodaj ti molim te ma glasanje ovo što ti Poki zamera. Iako možda realno nemamo šanske da bilo šta promenimo, da ne bude da ipak nismo pokušali. Ne vidim zašto ne bi običan juser mogao da predloži članak za skidanje zvezdice. Ako je i mlad i zelen ili glup i nema pojma, predlog se neće izglasati i mirni đaci. A ovako, treba da 1)čekaš na administratore, koji ponekad nisu tasko ažurni 2) Isto kao i za skidanje uslova od dva administratora - ako je administrator, to mi ne garantuje da se razume u temu o čemu govori članak. Ja sam trenutno na putu (u stvari, u Bgd sam) i biću malo zauzeta (a i nemam pristup internetu kao da sam kod kuće), ali ću se potruditi da ipak malo virnem i vidim kako se odvijaju stvari. --Maduixa kaži 23:07, 6. april 2007. (CEST)

Sjajni članci o srpskim velikanima

Teorijski gledano stvari stoje kako ti kažeš. Međutim u praksi je mnogo lakše doći do informacija o internacionalnim velikanima - jednostavnim prevođenjem sa engleske Vikipedije. Osim toga o njima ima mnogo više i na Internetu koji većina od nas koristi kao jedan od najvažnijih resursa pri pisanju novih članaka. Teorijski gledano može se napisati mnogo bolja biografija Save Tekelije ili Jovana Cvijića ili Milutina Milankovića, ali je veliko pitanje koliko se neko ozbiljno bavio njihovim biografijama i gde se ti podaci sređeni mogu naći. Na Internetu svakako ne više od onoga što sada stoji u tim člancima (slično i za Milicu Stojadinović Srpkinju, Mihaila Petrovića Alasa, Slobodana Jovanovića, Stojana Novakovića i sl.). Alternativa je da se zađe po arhivama i nekim davnim retkim časopisima ne bi li se tamo nešto našlo, ali onda se to već pretvara u istraživački rad a ne u instant pisanje za Vikipediju. Naravno da bi dobro bilo da mi imamo znatno bolje članke o domaćim slavnim ličnostima, ali je sasvim izvesno da se situacija neće tako bitno i tako brzo popraviti po tom pitanju. --Đorđe Stakić (r) 23:18, 7. april 2007. (CEST)

Odgovor

Ah, neznam kako da ti detaljno objasnim, ja sam dizajn uzeo sa portala Portal:Istorija napravio sam nove kutijice i sklopio ih u jedno. Vidi pod "uredi" moju stranicu, i te kutijice-šablone... --Orlović 13:24, 9. april 2007. (CEST)

Prekratak

Pa, nismo još uvek u situaciji da uklanjamo sa spiska članke koji su dugački po tri-četiri ekrana. Nemamo još uvek 366 izabranih članaka. Preko toga, neki kraći članci su znatno bolje obrađeni po drugim kategorijama od znatno dužih članaka. Uzmimo, izuzetno dugačak članak Drugi svetski rat, iako jeste dobar, nema nijedan izvor. Ako bismo zakerali po svim kategorijama, ostalo bi nam dva do tri izabrana članka. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:40, 9. april 2007. (CEST)

Naravno, kad se kvalitet članaka poboljša, normalno je da će nam se kriteriji povećati. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:40, 9. april 2007. (CEST)

Rad na Vikipediji je proces i ono što nam je danas dovoljno dobar članak za izabrani, sutra ne mora biti. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 16:21, 9. april 2007. (CEST)

Dobro je to čime se baviš i nemam ništa protiv toga što insistiraš na uklanjanju članaka koji po tebi nisu dovoljno dugi. Jedino bi bilo dobro da uneseš i neke druge kriterije (poveznice, literatura, stil...). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 16:21, 9. april 2007. (CEST)

Tačnije, mogao bi da napraviš stranu Vikipedija:Idealni članak i u njemu započneš sa opisivanje kriterija za jedan idealni članak (mada će i oni vremenom rasti). Potom analiziraj koji od izabranih članaka ne ispunjavaju koje kriterije i analiziraj situaciju (opiši je u nekom potčlanku, npr. Vikipedija:Sjajni tekstovi/analiza stanja za april 2007.). Pokušaj, potom, da središ ono što nedostaje člancima (npr. ako nema poveznica, njih možeš dodati; ako nema literature, a poznaješ oblast, dodaj je itd.). U odnosu na to preradi analizu, pa iznesi svoju analizu na Trg kako bi i drugi mogli da znaju kakvo je stanje. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 16:21, 9. april 2007. (CEST)

Kad nešto ne valja, neophodno je ustanoviti šta ne valja i ustanoviti kako to rešiti. Pošto si krenuo da se baviš dublje izabranim člancima, onda je logično da ti budeš taj koji će napraviti analizu situacije i predložiti rešenja; naravno, i pozvati druge da učestvuju u tom procesu. To znači da si već stigao dotle da Vikipediju posmatraš kao svoj projekat u celosti, a ne kao sredstvo za promociju sebe ili svojih parcijalnih ideja. I to mi je, naravno, drago. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 20:47, 9. april 2007. (CEST)

S druge strane, mnogim ljudima je važno da baš njihovi članci budu izabrani. To jeste korisno u smislu motivacije za pravljenjem dobrih članaka, ali tu uvek može da se potkrade sujeta, na osnovu koje ljudi teže da makar kakav da je -- njihov članak bude izabrani. (Naravno, ne govorim o člancima koji stvarno jesu dobri.) E, sad. Kakav ko odnos ima prema Vikipediji predstavlja njegov/njen lični problem. Dobro je da svi posmatraju Vikipediju kao svoj projekat, a ne kao sredstvo, ali nije nužno. Zato i služe izjašnjavanja, konkretno, da li je neki članak dovoljno dobar da bude izabrani ili ne. Na nama ostalima je da konstatujemo da li taj članak dovoljno valja ili ne. Drugim rečima, ne treba demoralisati ljude od iznošenja na izjašnjavanje da li je neki članak dovoljno dobar da postane izabrani. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 20:47, 9. april 2007. (CEST)

Ako sad spremas dubrovacku...

... Mozes i da napises slobodno poneku rec o Zlatinim delima. Znaci, clanak bi trebalo da se zove "Dzivo Gundulic, kralj ilirske poezije". I sl. Naravno, ako imas vremena. I, naravno, posto opises znacajne pisce i znacajna dela dubrovacke, dalmatinske i bokokotorske knjizevnosti. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 21:38, 9. april 2007. (CEST)

Naravno...

Ali bre ne postizavam:):):):) Sad sam u Bgd, i od sledeće nedelje neću imati pristup internetu kao do sada. Tako da će to morati da pričeka kad se vratim kući. Već sam ja bila postavljala neke, al ne znam na kraju šta je bilo s njima...--Maduixa kaži 15:21, 11. april 2007. (CEST)

Sport

Statističke podatke uzimam sa interneta, manje iz literture., a ostalo iz svoje nekadašnje aktivnosti igračke, sudijske i sportskog radnika. Deca su mi u svojim kategorijama bili prvaci države pa sam i uz njih saznao dosta. Kupujem svakodnevno sportsku štampu i ostavljam interesantne članke. Izbegavam članke o fudbalu i košarci. Izgleda da ipak loše pišem. Članak o svetskom prvenstvu u krosu od pre mesec dana iako sam prvi objavio rezultate od svih vikipedija završio je u siročićima kao još 25 sličnih članaka. Niko mi se nije obratio da mi kaže šta nije u redu. I onaj članak o filateliji još je u siročićima. Ja radim dosta sporo jer ne baratam baš najbolje sa računarom, koji sam naučio koristiti kad sam otišao u penziju. Imam i problema sa engleskim zbog izgovora imena. Postoji i tim za sport ali mi se nikad niko nije obratio da mi kaže to je dobro ili nije dobro. Napravim članak Vaterpolo reprezentacija Rusije žene, isprvave mi u Ženska vaterpolo reprezentacija _Rusije. Analogno tome našišem novi članak Muška reprezentacija Rusije, a on trune u siročićima, a članak Veteroplo reprezentacija Srbije koji se satoji samo od rečenice da vaterpolo reprezentacija Srbije predstavlja Srbiju u vaterpolu (epohalno otkriće) je dobari sl. Nisi me treba pitati, jer ja se raspričah. Izvini. Pozdrav---Drazetad 23:49, 12. april 2007. (CEST)

Tehnička pitanja i još po nešto

• veličina slova u referenci - mislim da se to ne može podešavati
• reference u dva stubca:

<div class="references-small" style="-moz-column-count:2; column-count:2;">

<references />

</div>

Samo ovo koristiš kad imaš malo više referenci, ali mislim da se to podrazumeva, pa i nije bilo potrebe za komentarom .

• Nabrajanje - Ukoliko misliš na nabrajanje tipa koje si ti stavio na mojoj stranici za razgovor i ovaj koji ja sada koristim to su * i #. * pokazuje kockice, a # redne brojeve (samo kod # ne smeš da koristiš enter u nekom tekstu jer posle nabrajanje počinje iznova.
• Novi sjajni - Menjaš šablone Šablon:Izabrani/1 i Šablon:Izabrani/2 (prvi je trenutno Kipar a drugi Napoleon)
• Umanjena verzija članka - ovo nisam razumeo, možeš li mi dati neki primer gde je neko to već uradio ili mi malo detaljnije objasniti?
• Mogu što se tiče sređivanja i oblikovanja teksta. Što se sadržaja tiče tu sam slab. Hteo sam sam i reanije da ti pomognem ali vidim da nisi završio sa radom. Ako hoćeš mogu da počnem da dodajem poveznice i sl. u odeljke koji su gotovi, ali moraš mi reći da li mogu da krenem odmah ili hoćeš još da proširuješ odeljke. U svakom slučaju mogu i kasnije kada završiš sa pisanjem članka da sredim.
• Ukoliko te još nešto interesuje slobodno pitaj. --Jovan Vuković (r) 11:15, 13. april 2007. (CEST)

Ok probaću da sredim malo danas. Što se tiče umanjene verzije napraviš podstranicu u svom imenskom prostoru tipa Korisnik:Vojvoda /Izabrani i tu stavljaš šta hoćeš (praviš isto kao šablon, ako ne znaš kako kopiraj Korisnik:D Orlović/Izabrani i zameni onaj tekst samo tvojim. --Jovan Vuković (r) 13:20, 13. april 2007. (CEST)

Pa kada to napraviš dodaš {{Корисник:Vojvoda /Изабрани}} na svoju korisničku i sadržaj šablona će se pojaviti kod tebe --Jovan Vuković (r) 13:53, 13. april 2007. (CEST)

• Možeš da postaviš i više šablona, ali ako hoćeš da imaš zajednički okvir oko njih i sl. bilo bi najbolje da pogledaš kako izgleda neki portal, pa da samo menjaš delove u njemu ili nečiju već postojeću korisničku stranicu, pošto je teško napraviti sam nešto složeno --Jovan Vuković (r) 07:38, 17. april 2007. (CEST)

U vezi slika

1. istorijske slike - zavisi od zemlje/autora - U SAD je sve što je nastalo pre 1923. u javnom vlasništvu; Kraljevina Jugoslavija je 1930. pristupila Bernškoj konvenciji o zaštiti literarni i likovnih radova, tako da se treba raspitati za zakonodavstvo pre tog perioda.
2. Hmm, muzeji. Problem sa muzejima je što mogu da izlažu i dela koja nisu u njihovom vlasništvu ili nad kojima ne drže autorsko pravo, a da ih istovremeno umnožavaju/pozajmljuju u naučno-istraživačke i obrazovne svrhe (uz eventualnu nadoknadu autoru).

Rekao bih da na to pitanje nema jednoznačnog odgovora, nego da to zavisi od slučaja do slučaja. Međutim, ako baš želiš da pokušaš, savetovao bih ti da se upoznaš sa uslovima GLSD licence (sloboda umnožavanja, menjanja i zarađivanja na tom delu, uz pominjanje autora i navođenje licence, ukratko) da bi znao da objasniš uslove pri komunikaciji sa datim muzejom, a trebao bi nam i neki "pisani trag" o tome - imejl u kojem se vide zaglavlja/serveri preko kojih je pismo putovalo (kao na primer ovde ili ovde). Ako misliš da šalješ imejl, počni od Vikipedija:Pismo vebmasterima, s tim da bi tu trebalo dodati i eksplicitno pominjanje slika (pismo je u tom pogledu zastarelo). Ako je komunikacija pak fizička, opet bi nam trebao neki zvaničan dokument tj. nešto na šta bi se mogli pozvati u slučaju eventualnog spora (da imamo makar i skenirani dokument kao ovde)- ljudi menjaju radna mesta, dokumentacija se zagubi, usmeni dogovori se zaborave pomenuti/ne žele produžiti itd. Dakle, valjalo bi da postoji neki trag o dogovoru.

Toliko mi za sada pada na pamet. Nadam se da sam bar neke stvari pojasnio, ali ako imaš pitanja, slobodno mi se obrati. --Brane Jovanović, DGzS <~> 21:25, 15. april 2007. (CEST)

Latinska Amerika

E, bas lepo sto si odlucio da pises o oslobodjenju...Mislim da je najbolji naslov borba za nezavisnost Latinske Amerike. Mozda ti se i ja pridruzim kad se vratrim kuci.--Maduixa kaži 11:13, 17. april 2007. (CEST)

U vezi slika (i dalje)

Samo da se javim da nisam zaboravio - trenutno pokušavam da iskopam neke starije zakone koji su regulisali autorsko pravo (konkretno - SFRJ, a ako uspem i ranije), pa da formalizujem u neke opšte smernice (kad, šta i pod kojim uslovima može da pređe/je prešlo u javno vlasništvo itd), kad već nemamo pravnike koji se bave time. Čitamo se još. --Brane Jovanović, DGzS <~> 09:01, 18. april 2007. (CEST)

Literatura Drugi svetski rat

Drugi svetski rat 1-3 od Narodne knjige teško da se može naći u nekoj od beogradskih knjižara. Ja sam je kupio od drugara. Možda bi mogao da probaš u knjižari antikvarnici u Knez Mihajlovoj ulici, preko puta Filozofskog fakulteta. Što se ostale literature tiče, na netu postoji nekoliko sajtova sa kojih možeš besplatno skinuti dosta knjiga o Drugom svetskom ratu u Pdf formatu (naravno, uglavnom na engleskom jeziku). Do sada sam skinuo gomilu knjiga na ovu temu, pa ako hoćeš, mogu ti narezati jedan DVD, samo reci koja te oblast konkretno zanima i kada možeš da ga preuzmeš. Ako dolaziš u Beograd, možemo i da se nađemo negde gde imaju hladno, točeno pivo. Pozdrav, --Kraljević Marko 18:09, 18. april 2007. (CEST)

Kontaktiraj me na mejl milosavljevicster@gmail.com da razmenimo mobilne telefone pa ćemo se dogovoriti za tačno vreme. Možemo da se vidimo i na sastanku vikipedijanaca u Domu Omladine u nedelju, ukoliko planiraš da dođeš. Baciću sve što imam na temu Rusa i Nemaca na DVD, pa se vidimo. Pozdrav, --Kraljević Marko 22:08, 18. april 2007. (CEST)

Koliko vidim sastanak je u subotu u 15.00. Ako ti odgovara, doći ću u 15.00 u Dom Omladine. Pozdrav, --Kraljević Marko 21:04, 20. april 2007. (CEST)

Ne dolazim u nedelju ali sam ti ostavio DVD kod Nikole Smolenskog koji će i sutra biti prisutan na sastanku. --Kraljević Marko 23:33, 21. april 2007. (CEST)

Da li si pokupio disk? --Kraljević Marko 12:07, 23. april 2007. (CEST)

Možda imam još nešto malo o Nemcima, raštrkano po diskovima. O saveznicima imam otprilike isto koliko i o Nemcima, a nešto manje o Japancima i Italijanima. O modernom naoružanju i sukobima imam manje literature ali su uglavnom pokrivene sve oblasti (Vijetnamski rat, Arabsko-Izraelski ratovi, Indokina, Alžir, Foklandi, Zalivski rat i sl.). --Kraljević Marko 13:22, 23. april 2007. (CEST)

Jelena

Pozdrav kolega,

rekao bih, po sadržaju i naslovima tvojih članaka, da si po obrazovanju iz slične branše kao i ja tj iz neke od istorijskih nauka. Za početak, odlično što si obradio neke od naših istoričara, samo tako nastavi. Zamolio bih te, uz želju da ne smatraš ovo kao izliv povređene sujete ili cinizma, da mi ukažeš na nedostatke i mane članka o Jeleni kako bih već u toku tekućeg glasanja mogao da počnem sa radovima na popunjavanju rupa i sl. Nijedan članak nije bez mana niti je pretplaćen na status sjajnog. Zato bi mi svaka kritika, posebno iz kolegijalnih i stručnih krugova, puno značila. Hvala unapred.--ClaudiusGothicus 23:55, 19. april 2007. (CEST)

Jelena 2

Pozdrav i hvala na brzom odgovoru. Nema potrebe za persiranjem i vidim da si to prihvatio u drugoj poruci koju si mi uputio. Clanak mozda nije na nivou Velizara i Teodore i stoga sto o samom Jeleninom zivotu znamo jako malo. Ona nije imala svog biografa za zivota i vec su se njom kasnije bavili istoricari crkve, hagiografi i najzad moderni istoricari. Drugim recima, njena uloga je mnogo veca sudeci po tradiciji nego u realnim istorijskim okvirima vremena u kome je zivela. Sa druge strane, zato je clanak bogatiji u pogledu dodatnih informacija vezanih za hagiografiju, verovanja, tradiciju, umetnost... I naravno, nema teskih reci ni osecanja sa moje strane posto nema ni razloga za tako nesto. Nemam nista protiv i da se vratis prethodnom negativnom glasu. U principu, brojnost glasaca i njihovi suprostavljeni stavovi mogu samo pomoci da se sto vise ljudi privuce glasanju i zajednicki donese odluku. Puno pozdrava--ClaudiusGothicus 16:48, 20. april 2007. (CEST)

Tehnička i pravopisna pitanja

• Da li nazive igara pisati na engleskom - ovo je komplikovano pitanje oko koga se dosta raspravljalo. Ostalo je na tome da se pošalje pismo lingvistima koji su pisali pravopis da nam razjasne, mada izgleda je preovladala teza (sa kojom se i ja slažem) da se imena kompjuterskih igara, ukoliko postoji zvaničan prevod pišu tako, ako ne onda da se transkribuju po pravilima našeg jezika (Znači bilo bi Hitmen, Civilizacija2, Vorms amargedon i sl.). Naravno u zagradi, na početku članka, je potrebno obavezno navesti ime u originalu i napraviti preusmerenja.
• Kako da napravim tabelu koja se nalazi sa desne strane članka - evo saću da napravim našu tabelu i staviću na stranici za razgovor kako se koristi
• Kako da napravim šablon za navigaciju koji se nalazi u dnu strane - ako sam dobro shvatio pogledaj npr. Šablon:Reke Hrvatske. Iskopiraj sadržaj iz njega u šablon koji ti praviš za navigaciju. u delu NASLOV= dodaj naslov u delu |SADRŽAJ= dodaj linkove ka člancima koje ćeš odvajati poprečnim crtama ( | ).

Ukoliko imaš još pitanja slobodno pitaj --Jovan Vuković (r) 18:49, 20. april 2007. (CEST)

• Pogledaj Razgovor o šablonu:Računarska igrica, tamo imaš kostur, pogledaj kako izgleda --Jovan Vuković (r) 19:33, 20. april 2007. (CEST)
  • Pa šablon se pravi tako što napraviš stranicu šablon:imešablona. Ista je sintaksa kao i u člancima. Zavisi šta hoćeš da bude šablon. Imaš šablone koji mogu da sadrže samo jednu ili dve reči ili sliku. Ipak najčešće se prave šabloni u obliku tabela, a to je komplikovano. Da bi otkucao ručno nov šablon verovatno bi morao da budeš veoma dobar poznavalac viki sintakse i uopšte kompjutera. Ja to ne mogu, a verujem ni ogromna većina vikipedijanaca. Najbolje je da koipiraš neki već postojaći i onda da menjaš neke delove. Ako hoćeš identičan šablon kao i onaj na engleskoj viki kucaš Template:Imesablona na en viki. Kopiraj stranicu kod nas i prevedi je na srpski. Da bi saznao ime šablna pogledaj ono što se nalazi između ovakvih {{}} zagrada --Jovan Vuković (r) 21:06, 20. april 2007. (CEST)

Filatelija

Juče sam imao slobodnog vremena pa sam napisao dva kratka članka Dopisnica i Razglednica. Da li si video. U tekstu o razglednici možeš promeniti sliku ima ih mnogo na ostavi. Nisam znao šta da uzmem. Možda neku pre 1900. Pozdrav--Drazetad 19:54, 20. april 2007. (CEST)

1. ako se učlanim trbao bi i da radim, a to nisam trenutno u mogućnosti a da stojim samo na papiru sramota je,nisam u skupštini pa da ne radim (izvini na šali, ako je to uopšte smešno). 2. tekst razglednica nisam stavio kategoriju filatelija, jer po meni to nije. Dopisnica zbog marke jeste kao i maksimum karta,a razglednice ne izdaje pošta (mada je počela u poslednje vreme). Kad god budem mogao napisaću po neku crticu. Nemoj se ljutiti.Pozdrav--Drazetad 21:04, 20. april 2007. (CEST)

Vidio si da je to nova oblast deltiologija. Pošto se razglednice sa markom ne mogu katalogizirati (filatelisti ih ne kupuju zbog slike nego zbog marke ili prigodnog žiga) jer ih svi izdaju (turističke organizacije, firme, muzeji, galerije, crkva i dr.)Jedino se katalogiziraju maksimum karte i dopisnice na kojima je utisnuta marka. Ali to nije bitno.Pozdrav--Drazetad 21:31, 20. april 2007. (CEST)

PS:na bosanskoj viki se pojavio neki , koji piše tekstove o filateliji. Mogu poslužiti kao kostur našem članku. Ima neke podatake koje treba proveravati.--Drazetad 21:31, 20. april 2007. (CEST)

Paradoks

Hehe, Paradoks pravi najbolje igre na svetu, ako nađem vremena odradiću neki članak, recimo o Evropi Univerzalis 2 koju sam igrao do besvesti i nazad:)Velimir85 12:48, 21. april 2007. (CEST)

Ja bi ostavio ovako...suviše mi je čudno da vidim transkribovane nazive. Što se tiče prevoda, pa mislim da je to možda i najbolje, možda samo švedska viki po ovom pitanju ima bolje članke, ali je meni švedski malo zarđao poslednjih dvadesetak godina:)--Velimir85 12:59, 21. april 2007. (CEST)

HoI

Jel si igrao Hearts of Iron? Meni je EU strava. Ali nisam igrao III deo. :) --Poki |razgovor| 19:18, 21. april 2007. (CEST)

Klio

Ej, Vojvodo, ne potpisa se ti na mojoj strani, sreća da postoji "historija" te sam mogla da vidim ko mi je ostavio poruku....:) Moje landaranje po Bgd-u je nažalost završeno, te ne mogu da tražim knjigu koju si mi preporučio. U svakom slučaju, hvala ti na preporukama, te sledeći put kad budemo išli u posetu rodnoj nam grudi, potražićemo iste.

Jesi li već počeo Borbu za nezavisnost Latinske Amerike?--Maduixa kaži 22:09, 21. april 2007. (CEST)

Latinska Amerika

Ej, nikud se ne žurimo... A znaš kako ona stara kaže, sve što je brzo to je i kuso...:) Ja, pravo da ti kažem, ne bih znala odakle da počnem, i trebalo bi mi vremena da osmislim šemu i o čemu bi se moglo pisati u tom članku, jer je tema, moraš priznati, veoma opširna, s obzirom da imamo prvo borbu sa Špancima a onda i između samih renjvolucionara, Bolivarov neostvareni san o ujedinjenoj Južnoj Americi po ugledu na SAD, osnivanje jedne po jedne države, itd... Ne znam kako si ti to zamislio, ne bi bilo loše da napraviš "kostur" - naslove i podnaslove pa da vidim otprilike kako će to da izgleda... Ja u svakom slučaju prvo hoću da završim onog Karla Petog jer mi stoji odavno na pola i red bi bio da ga završim. U svakom slučaju, ti počni, a ja ću da uskočim kad vidim kako si zamislio strukturu članka... Ako nišpta drugo, barem mogu da potražim na netu reference, ima dosta toga na španskom. Aj, javi mi molim te, kad budeš imao nešto,iako mislim da ako počneš u ponedeljak, sigurno ću i sama da uočim članak...:) --Maduixa kaži 22:57, 21. april 2007. (CEST)

Sastanak

U tri sata počinje. --filip ⁂ 00:09, 22. april 2007. (CEST)

Podkategorije

Praviš ih veoma prosto. Samo napraviš neku novu kategoriju i smestiš je u neku već postojeću. Znači napraviš npr. stranicu: [[Категорија:Језера у Аргентини]]. Kad otvoriš stranicu u nju upišeš [[Категорија:Језера]]. Posle kada otvoriš kategoriju Jezera, Kategorija:Jezera u Argentini će se pojaviti kao podkategorija --Jovan Vuković (r) 11:52, 22. april 2007. (CEST)

Odgovor

Prvo, Vojvodo, opet te molim da mi ne persiras. Drugo, studirao sam istoriju u Beogradu i od tada se i malo vise interesujem za Vizantiju. U stvari, interesujem se pre svega za doba pozne antike tj za period izmedju Dioklecijana i Konstantina i uspona islama pocetkom 7. veka. Ako pogledas moje clancice videces da se bave uglavnom ovim periodom. Posle diplomiranja upisao sam postdiplomske u Beogradu i sada su trenutno zamrznute zato sto sam resio da pokusam da godinu dana provedem negde u inostranstvu gde ce mi biblioteke i sl. stvari biti dostupnije. Da me ne svatis pogresno, ako zelis u Bg da se bavis poznoviz istorijom (12.-15. vek) to je pravo mesto, plus narocito ako te interesuju viz-srpski odnosi. Mene interesuje nesto skroz-naskroz egzoticno tj ta pozna antika i viodecemo sta ce od toga biti. Ja sam trenutno u Londonu na jednoj od najstarijih i najuglednijih katedri za istoriju Vizantije ovde u Velikoj Britaniji, pri King's College-u. Neke stvari koje sam imao prilike da citam tokom jednogodisnjeg kursa o Konstantinopolju ovde sam uz put odmah stavio na Wiki (poput Lijutpranda Kremonskog, Robera od Klarija i sl.). Itd. Inace, cisto da ti kazem, ovde nije lako posto sam dosao u sopstvenoj reziji i sopstvenim snagama. Osecam se vrlo umorno i istroseno i, verovali ili ne, prizeljkujem povratak u Beograd vise nego dalji ostanak ovde. Pozdravi.--ClaudiusGothicus 16:17, 23. april 2007. (CEST)

Uslovi teski

Uslovi su za nas, kao i za sve one koji nisu iz EU, vrlo teski. Mi se brojimo kao overseas students sto u praksi znaci da su sve dazbine za nas duplo vece. Moras tacno da pogledas sta te interesuje na sajtu institucije koja te interesuje npr vec sada lagano ako te interesuje skolska 2008/9 godina. Prijavljivanje obicno ide od januara i vec u aprilu/maju znas na cemu si. U principu presaberi se, vidi zasto bi tacno hteo da ides i zagrizi. Sve mnogo, mnogo staje a prava muka nastaje kada si tamo. Ja sam u Londonu zahvaljujuci prodaji dedovine i zahvaljujuci tome sto imam tetku ovde. Imao sam ponude i sa drugih univerziteta, ali je smestaj bio presudna stvar. Moj ti je savet da, ako vec studiras istoriju ili srodne nauke, probas npr Ameriku ili Nemacku. Ovde stipendije postoje, ali pre svega tako sto neka drzava ili fondacija ili pojedinac stvore fond pri nekom univerzitetu namenjen studentima iz te i te zemlje ili dela sveta (npr pri King's College drzave poput Kanade, USA i Norveske imaju svoje fondove ali i Grcka, Indija i Pakistan). Drugim recima, posto sami Srbi, bilo iz matice ili dijaspore ne razmisljaju jos uvek kao pomenuti Grci i Pakistanci tako i mi ovde nemamo prakticno nista na sta se mozemo osloniti. Iz svega navedenog, ovde je sjajno i nadrealno na svoj nacin, a opet i strasno tesko i razmisljam o povratku kuci cim pre. Ako zelis pisi mi na naissus2003@yahoo.co.uk o ovoj temi. Pozdrav.--ClaudiusGothicus 22:29, 23. april 2007. (CEST)

Spisak nemačkih divizija

Što da ne. Prebaci original u svoj imenski prostor i stavi link na svojoj korisničkoj strani. Obradović Goran može da ti objasni kako se to radi. Čim to uradiš, obavesti me na mojoj stranici pa ćemo se dogovoriti za dalje. Pozdrav, --Kraljević Marko 23:56, 26. april 2007. (CEST)

Obavesti i mene, ako nemaš ništa protiv. Kao što si možda primetio, ja sam napisao nekoliko odrednica o nekim divizijama.--Gorran 00:42, 27. april 2007. (CEST)

Ja bih stavio "5. pešadijska divizija (Nemačka)? Ne bi trebalo da imamo nekih većih problema s tim?--Gorran 18:10, 27. april 2007. (CEST)

Mislim da divizijama nije neophodno dodavati WWII ili slično. Divizija ne mora biti vezana samo za jedan rat - proveri američku "101st Airborne Division". Znači, staviš "Peta pešadijska (Nemačka)" i pišeš o onome što znaš, odnosno drugom svetskom, a ako neko zna nešto o 5. peš. (Nem) danas, ili u Prvom svetskom, neka dopiše, ili neka stavi razdelnicu i napravi novi članak.--Gorran 17:11, 28. april 2007. (CEST)

Dao sam predlog na stranici za razgovor Spiska nemačkih divizija. U principu, veoma teško je postići nekakav konačan dogovor o terminologiji. Čak i da postignemo neki dogovor, niko nam ne garantuje da će ga se novi korisnici pridržavati. Onda moraš ponovo iznova da objašnjavaš svakom novom korisniku zašto je to tako. Ovako, kad pišeš članak, prilikom linkovanja lako ćeš povezati oklopnu sa pancer divizijom ili jeger sa lovačkom. Čim ugrabim malo slobodnog vremena počeću sa prevođenjem, a sve propuste možemo otklanjati u hodu. Pozdrav, --Kraljević Marko 23:57, 28. april 2007. (CEST)

Lako ću staviti veze naknadno samo treba da postoji neki dogovor o obeležavanju divizija (da li u vezi treba da stoji nemačka, da li imena treba prevoditi ili ne, kako se prevodi static ili fortress division i sl.). Ovako se dobija osnovni tekst na koji se mogu unositi izmene. Možda se ja malo nonšalantnije odnosim prema unošenju teksta, ali je to samo zato što znam sistem slepog kucanja pa mi naknadne ispravke ne predstavljaju veliki napor, dok je trenutni tekst isuviše prenatrpan i težak za obradu. Ukoliko misliš da bi bilo valjano, mogu prevesti ceo spisak (sa vezama), pa vi posle unosite izmene. --Kraljević Marko 12:40, 30. april 2007. (CEST)

OK. Počeću od početka. Što se obeležavanja tiče, meni je logičnije da u vezi piše npr. Nemačka 4. pešadijska divizija (pa ime, ukoliko ga ima), analogno Američka 101. vazdušno-desantna divizija. Ovakva konstrukcija se najčešće upotrebljava u literaturi na našem jeziku. O Luftvafe divizijama nemam apsolutno ništa, a ni na netu nisam pronašao neki značajniji izvor. Pozdrav, --Kraljević Marko 15:46, 30. april 2007. (CEST)

Kod nas se isti strani izraz za artiljeriju prevodi sa brdska artiljerija. Izraz planinarska me više podseća na civilstvo. Konkretno, u knjizi Drugi svetski rat (pregled ratnih operacija) koju je izdao Vojnoistorijski institut 1961. god. koriste se izrazi pešadijska, oklopna, motorizovana i brdska divizija (za nemačke jedinice). Međutim, autor nema jedinstveni stav u pogledu imena nemačkih divzija, pa neke prevodi, a neke ne. Prelistaću još ovu knjigu kako bih video da li su u upotrebi još neki izrazi. --Kraljević Marko 16:02, 30. april 2007. (CEST)

Nezavisnost Latinske Amerike

OK. Ti počni, a ja ću da vidim gde mogu da uskočim. Pokušaću da završim ovog Karla (sunce li mu žarko!) ovog vikenda.--Maduixa kaži 00:35, 27. april 2007. (CEST)

Medal of Honor

Što se tiče kategorije, ne možeš ti tu ništa da radiš. One su tako podešene u svakoj koloni ima približno isti broj članaka. Pokušaću da napravim šablon. P.S. Kada praviš ime članka koje i u latinici i ćirilici ima isti naslov, stavi na vrh __NOTC__. Takođe, oko latiničnih pojmova u ćiriličnom članku stavi -{ }-. -- Bojan  Razgovor  18:07, 28. april 2007. (CEST)

Ovo je najbolje sto sam uspeo.

Šablon:Medal of Honor

-- Bojan  Razgovor  19:01, 28. april 2007. (CEST)

Snimci ekrana iz igara

Da, imamo i {{snimak ekrana-igra}}. --Brane Jovanović, DGzS <~> 18:54, 28. april 2007. (CEST)

Sastanak

Ne znam da li će biti sada u nedelju. Ja neću moći da dođem (kolokvijum), a bogami ni sledeće. Kontaktiraj Dragana. --filip ⁂ 19:54, 28. april 2007. (CEST)

Evo ja ovde da odgovorim. Malo smo svi umorni od prethodne nedelje i organizacije pa smo se verovatno zbog toga odmarali od međusobnih komunikacija. Nisam nešto čuo ko je u mogućnosti da dođe. Ja nisam. Za ovu nedelju barem. Ostaje eventualna komunikacija na IRC-u pa da vidiš ko je spreman da se otisne na put ka DOB. -- JustUser  JustTalk 00:11, 29. april 2007. (CEST)

Igre i prevođenje

Prvo, izvini što ti tek sad odgovaram − u poslednje vreme mi se dešava da odsustvujem sa vikija na malo duže periode. Pročitao sam tvoja pitanja sa Trga kao i sam članak Hearts of Iron, i moram da primetim da se jako dobro snalaziš sa prevodom tekstova ovog tipa, iako je jasno da u našem jeziku postoje podobra terminološka ograničenja po pitanju kompjuterskih tehnologija uopšte.

Što se konkretnih pitanja tiče − moram da priznam da nisam do sada čuo za „grand strategy“ kao ime žanra, tako da je moguće da postoji neki rašireniji prevod od onoga što si ti stavio u članku, ali, što se mene tiče, „globalna strategija“/„globalna strateška igra“ je sasvim korektno.

Gameplay se najčešće u domaćim kompjuterskim časopisima ili ne prevodi (čak se na nekim mestima ni ne traskribuje) ili se prevodi kao „igrivost“. Sad, gameplay može da ima i šire značenje od „igrivosti“ tako da onda čovek mora da se dovija pri prevodu. Mislim da je tvoj prevod „igračko okruženje“ potpuno na mestu, a slažem se i da se na početku teksta gameplay prevede kao igrivost.

E sad kad sam te nahvalio, moram da dam i par (manjih) sugestija :)

Prvo, čini mi se da bi tech tree bolje bilo prevesti kao tehnološko stablo ili stablo tehnologija nego kao tehničko. Uostalom, ako pratiš link za tech tree sa engleskog članka, videćeš da vodi do članka en:Technology tree.

Drugo, za engine − činjenica je da se u domaćim časopisima ova reč često ostavlja u originalu, kao što si i ti učinio, te shodno tome, ne bi bilo ništa pogrešno ni da tako ostane. Ipak, vredi razmisliti da se koristi domaća reč, kad već postoji, a to je „grafički pogon“. Moguće su i neke varijacije tipa „grafičko okruženje“. Naravno, ovo već spada u domen ličnih afiniteta pri prevođenju, a ne toga šta je tačno/netačno, tako da je izbor potpuno na tebi.

U svakom slučaju, drago mi je da vidim da je neko ko zna šta radi počeo sa prevođenjem članaka o igrama, jer u toj oblasti naša viki poprilično loše stoji. Želim ti puno sreće u daljem radu!

Pozdrav, --Tarn 20:04, 28. april 2007. (CEST)

Nažalost, slobodnog vremena sada imam dosta malo, tako da neću moći da budem od neke velike pomoći. A što se tiče dodatnih sajtova, ja bih se uzdao u onu izreku: „Google is your friend!“ :) Pozdrav, --Tarn 20:45, 28. april 2007. (CEST)

BEZ SADRŽAJA

Kucaš samo ovo: __БЕЗСАДРЖАЈА__. Ako hoćeš da ti se pored naslova ne prikazuje dugme uredi dodaš još i __БЕЗ_ИЗМЕНА__. Sve najbolje --Jovan Vuković (r) 11:21, 29. april 2007. (CEST)

Naravno da mogu i igrice, srećno u pisanju--Filip Knežić (razgovor) 11:24, 30. april 2007. (CEST)

Prevod spiska nemačkih divizija

Što se tiče prevoda, probaću da pomognem kolo ja to mogu. To nije nimalo lako jer mnoge vojne jedinici u nemačkoj su imale za nas nepoznate nazive. Recimo svi mi znamo šta znači Prvo-pozivaš, Drugo-pozivaš ili Treće-pozivaš. Takođe znamo i za reči oklopne,pešadijske, motorizovane, brdske, ali neznamo za landver, grenadirske itd. Za prvo vreme predlažem da koristimo nazive (prevode) iz knjiga koje su dostupne nama. Nadam se da ću u desetotomskom izdanju Vojne Enciklopedije da nađem što više naziva i objašnjenja za reči koje nisu korišćene u našoj vojsci. Postoji i druga varijanta, zato smo tim, pa recimo napišemo landver, svako od nas proba iz svojih knjiga ili iskustva da objasni taj pojam, pa šta je najlakše mi usvojimo. I treća varijanta je, 1. landver divizija, pa nakraju spiska lepo, veće objašnjenje šta je to landver. --Dušanza 12:07, 30. april 2007.

rat u Jugoslaviji daleko najzanimljiviji ?

Nisam tvrdio, rekao sam da mislim da je najzanimljiviji. Razlog? Osim velikog broja vrlo raznovrsnih učesnika, velikog broja bitaka pod nepredvidljivim uslovima (zasede, susretne bitke, opkoljavanja, proboji, udari po dubini, obaveštajno - diverzantske akcije, taktičke varke svih vrsta...), postoji velika mera originalnosti. Razvijene se originalne vrste operacija i originalne jedinice sa osobenim ustrojstvom. Iznad svega, naravno, ljudski faktor. Brojni primeri kako mnogo slabiji protivnik može odlučnošću, organizovanošću i veštinom razbiti mnogo jačeg...--Gorran 00:25, 1. maj 2007. (CEST)

Prevod

Due to shortcomings that the campaign revealed in the organization of the Light divisions it was reorganized as the 7th Panzer Division afterward, in October 1939.

Zbog nedostataka u organizaciji lakih divizija otkrivenih/uočenih tokom kampanje, ona je oktobra 1939. bila reorganizovana u Sedmu pancir diiziju. --Gorran 11:52, 2. maj 2007. (CEST) se umešao i korigovao prevod, ako se ne ljutite.

(Valjda je ok to laka i pancir divizija...? Videla sam listu onih vojnih pojmova, čini mi se da je tako tamo.) Pozdrav.--Maduixa kaži 14:03, 1. maj 2007. (CEST)

Hm, primetih gresku ovde.

Zbog nedostataka u organizaciji lakih divizija otkrivenih/uočenih tokom kampanje, one su oktobra 1939. bile reorganizovane u Sedmu pancir diviziju.

Lake divizije - mnozina.

A moze i ovako:

Zbog nedostataka u organizaciji otkrivenih/uočenih tokom kampanje, lake divizije su oktobra 1939. bile reorganizovane u Sedmu pancir diviziju.

Oduzi mi se onaj Karlo. Videcu da ga zavrsim ove nedelje. Na poslu pre podne mogu samo da zvirkam i dosadjujem drugima, jer nemam mira i svaki cas mi neko ulazi u kancelariju, a osim toga, treba i malo da radim:):), tako da imam samo popodneva, i to kad nemam nesto drugo da radim.... Sta bi sa Amerikom? Jos je nisi poceo? --Maduixa kaži 11:09, 2. maj 2007. (CEST)

Odgovorih ti na strani za razgovor. Ostaje mi još jedan mali deo o unutrašnjoj organizaciji španskih kraljevina u odnosu na kralja putem raѕnoraznih saveta. Inače, svaki deo koji vidiš u Karlu, može da postane jedan poseban članak. Juče sam se izuzetno trudila da se ne raspišem preterano o njegovom odnosu sa Sulejmanom, pa vidiš koliki je tekst ispao.

Što se Amerike tiče, samo polako. Kako sve ovo radimo za Dž, ništa nije pod moranje niti postoje neki rokovi u vremenu i prostoru. Tako, ti ne žuri, kad budeš dobio inspiraciju, napisaćeš ga u jednom dahu, sigurna sam.:):):)--Maduixa kaži 11:41, 2. maj 2007. (CEST)

Arhiva i članak

Pogledao sam članak i čini mi se da je sve u redu. Što se tiče arhive staviš prvo na stranicu za razgovor šablon:Archive ({{archive}}). Onda klikneš na uredi stranice za razgovor i iskopiraš tekst koji želiš da arhiviraš, a potom ga obrišeš sa svoje stranice ze razgovor. Onda otvoriš onu stranicu na koju vodi broj 1 iz šablona arhiva, koji si predhodno zalepio na stranicu za razgovor i tu onaj iskopirani sadržaj pejstuješ. Potom snimiš stranicu i to je to --Jovan Vuković (r) 10:09, 2. maj 2007. (CEST)

Luftvafe-poljska

Naravno, izmena kategorija je ok. Kod nas se u literaturi redovno sreće izraz "vazduhoplovna poljska divizija".--Gorran 11:50, 2. maj 2007. (CEST)

Tridesetogodišnji rat

Nikad se nisam trѕao da svoje članke stavljam da budu sjajni. Napravio sam oko 300 članaka visokoga kvaliteta na istoriji. Banirali su me ѕa sva vremena sa vikipedije, tako da radim samo ilegalno. Sa budalama se ne da lako preganjati. Ne trpe oni nikoga ko je bolji. Inače svi su članci vlasništvo sviju. Čim sam članke napisao nisu moje vlasništvo, nego su vlasništvo sviju koji su zainteresirani. Inače čuvaj se izdajničke ruke i sretno. Opreza nikad dosta. Možeš da proučiš što se dešavalo na vikipediji ranije. U vikipolitici u arhivama i u glasanjima za administratore.

Korisnik:Verlor ilegalno--212.200.192.177 19:47, 2. maj 2007. (CEST)

Fotografije alblema divizija

Zavisi koja je divizija u pitanju tj. kako je regulisano autorsko pravo nad tim dizajnom - u SAD su amblemi u javnom vlasništvu, kao dela vlade. U drugim državama verovatno zavisi od regulative. --Brane Jovanović, DGzS <~> 12:35, 3. maj 2007. (CEST)

Verlor i tridesetogodišnji rat

Vojvodo, čini mi se da nisi primetio poslednji komentar na Verlrovoj strani. Ne verujem da će ti ikada odgovoriti s obzirom da je blokiran na neodređeno vreme još 2006. godine. Ako ti se sviđa članak o tridesetogodišnjem ratu a vidiš mu falinke, slobodno ga ti sam ispravi. Verlor has left the building--Maduixa kaži 14:32, 3. maj 2007. (CEST)

Hm... Zanemari moj komentar. Sad videh da ti je Verlor odgovorio iz "ilegale"--Maduixa kaži 14:34, 3. maj 2007. (CEST)

Svakako. Treba mu samo nabaviti reference. Videla sam i druge Verlorove članke i svi su na zavidnom nivou, jedino što im fali su reference, međutim, to nije mnogo teško uraditi, samo treba odvojiti malo vremena i referencirati članak. --Maduixa kaži 14:41, 3. maj 2007. (CEST)

Četnici i partizani

Ne boj se, Vojvodo, doći će na red i partizani, t jest, i onaj drugi sporni članak o četničkim zlocinima sa komunistickim referencama. Stvar je u tome što treba pisati pre svega objektivno, pa radilo se o četnicima, partizanima ili marsovcima. Ono što se vsvakako neće dopustiti ovde je veličanje bilo koje od strana. Daj prvo da sredimo i ljudski referenciramo jedan, pa ćemo onda da pređemo i na drugi članak.

Problem je u tome što najverovatnije nema mnogo neutralnih izvora ni što se tiče jednih ni drugih. I jedni i drugi dižu u nebesa svoje, i pljuju one druge, i u većini slučaja i jedni i drugi nalepšavaju/poružnjuju istinu, a mnogo puta i bezočno lažu. Sa taskvim izvorima je vrlo teško napisati iole objektivan članak. Molim te da ako želiš da doprineseš rešenju ovog pitanja, stvarima prilaziš pre svega hladne glave i sa činjenicama, jer jedino na taj način možemo da napredujemo čistog obraza. Sve drugo ne dolazi u obzir.--Maduixa kaži 14:50, 3. maj 2007. (CEST)

Karlo

Naravno, trebalo bi dodati neki opšti uvod... I to ću uraditi sigurno, samo kad prvo završim onaj deo o unutrašnjoj politici. Samo ne nalazim vremena da ga već jednom zavrsim...--Maduixa kaži 14:54, 3. maj 2007. (CEST)

Ja sam u članku "Zločini partizana u Drugom svetskom rat" koristio novije izvore i literaturu, koja je pisana u proteklih 15 godina i smatram je validnijom i objektivnijom od literature koja je pisana u Komunističkoj Jugoslaviji. Danas je stasala nova generacija istoričara koji pišu hladne glave i imaju istorijsku distancu. Možda taj članak nije za primer ali mi je važno da je ta tema otvorena i da se o njoj raspravlja i piše. Razumem ljude da veličaju partizanski pokret ali mi nije jasno zašto uporno pišu da je JVuO bio fašistički i genocidan pokret. Pozz --Savković 14:57, 3. maj 2007. (CEST)

Članak "Operacija Vazdušni most" postoji i ja sam ga napisao. 1944. godine JVuO bio je optužen od strane partizana da su se stavili na stranu Nemaca ali taj događaj ih demantuje, voleo bih da ga neko dopuni ako ima informacije o svim misijama spasavanja savezničkih avijatičara iza neprijateljskih linija. Inače, drago mi je da ima neko ko misli drugačije i potpuno podržavam tvoj rad. --Savković 15:12, 3. maj 2007. (CEST)

Slobodno ga dopuni imaš moju podršku. Mislim da članak o suđenju ne postoji i zbog toga ga treba napisati, takođe treba navesti u njemu da je to bio montiran i staljinistički proces, verzijama o mestu streljanja i o grobu o kome se samo nagađa. Treba napomenuti nešto i o kampanji podrške đeneralu koja je vođena u SAD i Komitetu za pravedno suđenje. --Savković 15:26, 3. maj 2007. (CEST)

Za te "narodne heroje" nemam vremena ali ću ih pronaći i pročitati. Inače, pokrenuo sam niz članaka o četničkim bitkama 1941. godine i time sam drugima stavio na znanje da su se oni borili protiv Nemaca što ih je prepostavljam šokiralo. Pisaću i dalje, moja dva najbolja članka su Trojni pakt i Vojni puč. Imaš moju podršku i drago mi je da imam saveznika. --Savković 15:40, 3. maj 2007. (CEST)

Moramo biti lukavi jer ih je više i sve će doći na svoje mesto. Treba samo pisati o delima naših, koja su sveta. Dosta mi problema zadaje jedna cura iz Španije i Bokica, koji me saboteriju i sve pod izgovorom da nije ovo baš tako bilo i mi to bolje znamo, partizani su ok i sl.--Savković 15:49, 3. maj 2007. (CEST)

Opomena. Prozivanje drugih korisnika na neadekvatan način se smatra nekulturnim ponašanjem. Čestitamo, upravo ste privukli pažnju administaratora i vaš rad će biti praćen. -- JustUser  JustTalk 16:27, 3. maj 2007. (CEST).

Ta "cura iz Španije" ima ime. Ako hoćete da budete konspirativni, preporučujem vam da koristite imejl. Ovde se sve vidi.--Maduixa kaži 15:54, 3. maj 2007. (CEST)

E, moj vojvodo....--Maduixa kaži 15:55, 3. maj 2007. (CEST)

Naši i njihovi

Obično ne komentarišem razgovore drugih korisnika ali mi ovo upade u oči. Znaš, Srba je uvek bilo dve vrste, "naših i njihovih". Ako misliš da se ozbiljno baviš istorijom, nemoj upasti u tu zamku. Čak, šta više, a ne bih da zvučim patetično, ako ti je stalo do tvoje zemlje i tvog naroda, nemoj upasti u tu zamku. Shvati ovo dobronamerno. Pozdav, --Kraljević Marko 16:41, 3. maj 2007. (CEST)

Nisam ni imao nameru da se raspravljam. Ono što sam napisao, napisao sam kao neko ko je u Prvom svetskom ratu imao rođake i u srpskoj i u austro-ugarskoj vojsci, a u Drugom svetskom ratu i u četnicima i u partizanima. Znam da nisam jedini. To je oduvek bila srpska sudbina. Ne pokušavam da te odvratim od toga da se baviš ovom temom, već samo da te upozorim da se potrudiš da zadržiš distancu i budeš objektivan. Možeš pokušati na taj način što ćeš istu temu, npr. Bitka na Sutjesci prikazati iz dva ugla, prema partizanskim i prema četničkim izvorima. To je na Vikipediji dozvoljeno, a po mom iskustvu, ovakvo iznošenje viđenja istorijskih događaja ne povlači za sobom žučne rasprave u pogledu objektivnosti izvora (osim, naravno ukoliko se ne radi o autoru koji je u javnosti ili stručnim krugovima poznat kao neobjektivan). --Kraljević Marko 18:23, 3. maj 2007. (CEST)

Brate Vojvodo

1. Hajde da pređemo na "ti"
2. Ja sam wide open za apsolutno sve informacije, dokumente aspekte sagledavanja
3. Ako si zainteresovan za celu priču, preporučujem da pročitaš <a *ovo, *ovo, *ovo, *ovo , *ovo i *ovo. Napominjem da je to samo mali deo od stotina knjiga. Onda se javi po još. Takođe preporučujem dokumente koje sam postavio *ovde i *ovde. --Gorran 17:04, 3. maj 2007. (CEST) Danas sam u velikoj žurbi, inače ti mogu odgovoriti opširno na tvoje pitanje. Moj i-mejl je cokolada@eunet.yu. Pozdrav!--Gorran 16:52, 3. maj 2007. (CEST)

PS. Kao što vidiš. nisam prou;io kakva je sintaksa za linkove, a sad žurim. Izvini!--Gorran 16:52, 3. maj 2007. (CEST)

E moj vojvodo...

Napisah to jer sam mislila da si pametniji. Pridružujem se komentaru koji ti je ostavio Marko Kraljević jer se potpuno slažem sa njim. Ako hoćemo da nam Srbija bude bolja, moramo i mi biti bolji i ne dozvoliti da padamo u greške onih koji su išli pre nas. Ne zaboravi da je srpska kletva upisana na samom srpskom grbu. Kad Srbi budu shvatili poruku ta četiri slova, valjda će i Srbiji da svane. Do tada... Ko živ ko mrtav. Šteta.A mogli smo (možda još uvek možemo..?) da budemo baš super zemlja. --Maduixa kaži 17:06, 3. maj 2007. (CEST)

ok. poslaćuti moj meil, pozdrav --Savković 17:11, 3. maj 2007. (CEST)

Teško je...

Teško je, ali nije nemoguće naći neku iole neutralnu literaturu. Članke tog tipa treba sređivati i treba da ih rade osobe koje nisu emotivno upletene, a očigledno je da ti nisi jedan od njih, sudeći po komentarima koje siostavio na raznim stranicama za razgovor. Nije potrebno nekog uvrediti (što ti naravno, ni u jednom momentu nisi učinio - vređanjupribegavaju samo niske duše koje ostanu bez argumenata) kako bi se videlo kojem jatu neka ptica leti. Nemoj pogrešno da me shvatiš, nemam nameru da ikog vređam (daleko bilo!), ali možda bi ipak bilo bolje da počneš onaj članak o Oslobođenju Amerike, ili bilo koji drugi koji se NE TIČE ČETNIKA I PARTIZANA, jer tu možeš da intervenišeš hladne glave, što je neophodno za pisanje jednog enciklopedijskog članka. Budi mi pozdravljen i nadam se da iako nismo apsolutni istomišljenici, ipak moći da i dalje sarađujemo...--Maduixa kaži 17:22, 3. maj 2007. (CEST)

Preusmerenja

Imas dole medju komandama Preusmeri. Izmedju zagrada kucaš u šta hoćeš da preusmeriš. -- Bojan  Razgovor  18:39, 3. maj 2007. (CEST)

"ali mi nije jasna poenta"

Nema, brate, nikakve poente ni tendencije osim da postoji prilično jasna opšta slika događaja, koja je, pored toga i, u velikoj meri, opšteprihvaćena:

1. Četnici su bili prozapadna, narodnjačka, srpsko-nacionalistička struja koja je bila protiv nacizma i okupacije, ali su zauzeli oprezan stav iščekivanja pogodnog momenta, što im je uostalom i Vlada iz Londona septembra 1941. naložila. Što je možda bila i najpametnija moguća politika.

2. Bili su žestoko antikomunistički nastrojeni i smatrali su da je opravdano diskretno i privremeno sarađivati sa bilo kim protiv komunizma.

3. Iz razloga nacionalnih tenzija i nekih zamisli o reorganizaciji države, bili su skloni zločinima prema drugim nacijama.

3. Partizani su ideološki bili obavezni na borbu po svaku cenu i pod bilo kojim uslovima. Kad je tito u marku 1943. pregovarao s Nemcima o privremenom primirju (o ovome sam gotovo završio članak), morao je to da krije od Kominterne kao zmija noge. E sad, koliko su u toj borbi bili uspešni i efikasni, drugo je pitanje. Pišem neke jedinice o njihovim teškim porazima (operacija Citen, Herbstgeviter 2, Kugelblic...)

4. Partizani su bili laki na obaraču u pogledu streljanja iz više razloga i tu ima dosta toga da se kaže.

5. Sve je to još 1943. bilo jasno Englezima koji su u to vreme imali 19 misija sa znatnim brojem podmisija u svim krajevima Jugoslavije - pola kod četnika, pola kod partizana.

Ništa suštinski novo nije otkriveno poslednjih godina, niti će biti, jer je broj dokumenata i svedočanstava koji su odavno poznati impresivan. Preporučujem (između ostalog) da se informišeš o engleskim gledištima iz onih knjiga (mada ni tu nema nekih epohalnih otkrića).

Ova "alternativna" tumačenja kako su četnici sve vreme krvavo ratovali protiv Nemaca, a partizani sarađivali, na kraju logično završe u apsurdnim zaključcima kao na primer da je Čerčil bio saradni komunista kao što otprilike zaključuje Miloslav.--Gorran 22:11, 3. maj 2007. (CEST)

O početnim instrukcijama

Predsednik vlade general Simović je 12. avgusta u govoru preko Radio-Londona rekao:

"Kraljevska vlada zna da šaka nesavesnih ljudi današnjom preranom akcijom nanosi teške patnje narodu. Nevine žrtve koje Nemci danas streljaju, biće isto tako osvećene i na račun Nemaca i na račun onih koji čine da te žrtve padaju. Čas slobode je blizu, a prava vlada u Londonu daće signal kada će početi ponovna borba za slobodu

Mihailoviäev štab je radio-stanicom koji je početkom septembra 1941. sklopio student Saša Teodorovića slao poruke naslepo u etar sa pozivnim znakom "YTHS" koja, prema bernskoj listi, treba da bude jugoslovenski ratni brod 'Velebit' 13. septembra jednu ovu emisiju uhvatio je britanski ratni brod negde na Sredozemnom moru. a Britanci su generala Simovića obavestili 24. septembra. Dakle, veza je bila posredna, išla je preko Britanaca i uspostavljena je krajem septembra.

Nakon izveštaja o borbama koji je poslao Mihailović, Simović je malo korigovao stav, ali je poenta i dalje ista: čekati pravi trenutak.

Simović je 18. oktobra poslao Mihailoviću sledeću depešu:

"Sa divljenjem prati ceo naš svet na strani, kao i saveznici, vašu borbu. Pitanje pomoći vama stalno nam je na umu. Sve se preduzima da vam pomoć bude hitna, kao i da u borbi ne budete usamljeni protiv brojnog neprijatelja.

Pošto ste vođeni ne samo od hrabrih već iskusnih i sposobnih vođa, smatramo da nije potrebno da varn damo savet: da se žrtve koje podnosite ne troše na manje, usamljene akcije, već treba planski sve snage očuvati za odsudne časove koji se približavaju. Ne zaboravite da će pomoć u svima potrebama stići sigurno i na vreme. To kažemo mi, kao i on čija reč danas odlučuje. Vaša borba predstavlja deo savezničkog plana za produženje daljeg ratovanja."--Gorran 23:42, 3. maj 2007. (CEST)

Instrukcije za ustanak

Nije mi poznato da su postojale neke ranije instrukcije. Ako imaš neke podatke, kad naletiš, pliz prenesi mi. Koliko ja znam, prvi, i to vrlo posredni, kontakti i prve vesti o Mihailoviću prodrle su do Vlade tek u avgustu i to preko Istambula (koji je bio špijunsko gnezdo).

Nekakvo opšte ovlašćenje za četničku akciju ali bez preciznih instrukcija imao je, koliko mi je poznato, Kosta Pećanac, i ono je poticalo iz vremena od pre rata.

Inače, Simović je u februaru 1944. preko radio Londona osudio Mihailovića i njegovu koncepciju, i podržao Tita...

Inače, što se tiče pitanja ko je prvi počeo, ima i suprotnih indicija. Na primer, "Obaveštenje operativnog odeljenja Štabva komandanta Srbije" od 16. septembra 1941. kaže:

"Razvoj ustaničkog pokreta odvijao se uglavnom na sledeći način:

a) Poznati banditizam na Balkanu predstavlja uobičajenu stvar koja tamo vlada već desetinama godina.

b) Početak pojačane komunističke agitacije i komunističkih atentata radi ometanja nemačkog snabdevanja i dotura pri otpočinjanju ruskog rata.

c) Obrazovanje komunističkih bandi (delom pod vojnim rukovodstvom).

d) Podstaknuti delimičnim uspešno vođenim borbama od strane komunista, nacionalni Srbi organizovali su takođe borbene formacije protiv Nemaca.

e) Zajedničko nastupanje komunističkih i nacionalnih bandi.3

f) Aktivno vođenje borbe obeju grupa bandi (delom udruženo) protiv nemačkih oružanih snaga."

Pozdrav, --Gorran 17:56, 4. maj 2007. (CEST)

Preusmerenje

Moguće je. Preusmerenja se i rave tako što otvoriš nepostojeću stranicu koja treba da postane preusmerenje. Klikneš na uredi i i u njen sadržaj ukucaš sledeće: #Преусмери [[ИМЕ СТРАНИЦЕ ГДЕ ПРЕУСМЕРЕЊЕ ТРЕБА ДА ВОДИ]]. To je to. Kada si na toj stranici tebi se pojavljuje link, znači ukoliko napraviš preusmerenje sa stranice NHKEF na stranicu NHKEFO kad god ukucaš NHKEF i klikneš na dugme idi, vodiće te na NHKEFO --Jovan Vuković (r) 14:43, 5. maj 2007. (CEST)

Sveti Đorđe

... Je univerzalni hrićanski svetac, nije lokalni, kao npr. sv. Sava, koji je samo srpski svetac. Samim tim svako svojatanje ne dolazi u obzir. Ukoliko postoji neki tekst gde to piše, neka se referencira i rečenica treba da se promeni u: Neki istraživači/istoričari tvrda da je kod Srba sv. Đorše verovatno zamenio nekog od starih slovenskih božanstava." Onako kako sad stoji ne može da stoji a da bude neutralno.--Maduixa kaži 14:56, 5. maj 2007. (CEST)

Srpske zastave-knjiga

D. Samardžić, Vojne zastave Srba do 1918, Beograd 1983. Može i Srpske zastave u Prvom balkanskom ratu iste autorke, i naravno i nešto drugo o srpskoj zastavi ako postoji. Šta bi sa tim da u muzej idemo zajedno? Nikola 12:13, 6. maj 2007. (CEST)

Pa šta misliš šta će mi sve te knjige :) Još samo par stvari nedostaje i onda bi mogao da se predloži za sjajni članak. Na engleskoj sam en:User:Nikola Smolenski. Nikola 12:59, 6. maj 2007. (CEST)

Pa jesam programer, mada obrati pažnju da su ono uglavnom osnovni nivoi jezikâ. Nisam dosad napisao nijedan sjajan članak (to je na engleskoj mnogo teže), mada sam malo radio na Beogradu. Razmišljam da, pored zastave, napravim sjajni članak i od drekavca. Nikola 13:14, 6. maj 2007. (CEST)

Pitanje o profesiji

Obrazovanje - filozofija, posao - pozorište. U istoriju sam upao slučajno, i video, s jedne strane površnost, podvale, cenzure, a sa druge brdo zanimljivog materijala koji niko neće pokupiti i obraditi. Spisak članaka i planove postaviću danas-sutra, kad ugrabim malo vremena. Nadam se da ćemo uspešno sarađivati. --Gorran 17:39, 6. maj 2007. (CEST)

Karlo i slike

Pa kako ne vidiš? U delu o odnosu Sulejmana i Karla stoji slika sulejmana, i isto tako Barbarose u delu o piratima i Karlu. Ne znam koje bitke - eventualno neku u Italiji iz italijanskih ratova u delu o Fransoi Prvom. Reci ako imaš neki predlog...--Maduixa kaži 11:22, 7. maj 2007. (CEST)

Ono na `panskom ako stoji u tekstu, treba da se izbaci. Greska.:) Sto se Hajrudinove slike tice, nisam htela da stavljam istu kao u samom clanku o njemu, pa sam stavila ovu. Ako nadjes neku sliku opsade malte, slobodno je zameni.--Maduixa kaži 11:36, 7. maj 2007. (CEST)

Karlo Peti izbor za sjajni

Ja sam uvijek bio za razumno podizanje kriterijuma kvaliteta. Svako ko hoće da vidi, može da vidi da sam iznio i svoje, nadam se razumljive razloge takvog glasanja. Poz, --Kaster 19:26, 7. мај 2007. (CEST)

Glasanje

E, nije. I ja sam se iznenadila pre neki dan kad sam videla komentare određenih administratora... A onda sam pogledala ono glasanje koje sam ja pokrenula i... O tome se diskutovalo, ali to nije bilo formalno postavljeno, tj. ja nisam uključila to pravilo u pravila koja sam stavila na glasanje. Evo, vidi ovde: Vikipedija:Glasanje/Promena pravila o izboru sjajnih članaka. Postavi ti sada glasanje o menjanju tog pravila, al sačekaj prvo da vidim što ono prvo nijeizglasano kad je bilo više za nego protiv. Uporno tražim da vidim gde to piše da mora da glasa 70% i ne nalazim. --Maduixa kaži 10:16, 8. maj 2007. (CEST)

Tu si sasvim u pravu. Takođe sam otkrila da ono pravilo 70% je u stvari izuzetno konfuzno, i nigde eksplicitno ne piše da mora biti više od 70% kako bi se izglasalo nešto. Ja ću to da stavim na glasanje, a ti stavi tvoje. Pravilo je tako napisano da administratori mogu da ga tumače kako oni hoće. Ma nemoj, korisnik može da predlaže ali samo administrator može da postavi na glasanje! Vodi računa kako formulišeš razloge zašto hožeš da menjaš ovo pravilo, jer jke pravilo napravljeno smišljeno da bude dvosmisleno. Za mene, predlagati i postavljati na glasanje je JEDNO TE ISTO, kao što si i ti pretpostavljnjam, razumeo. Međutim, vidi se da su to gospoda administratori malo drugačije smislili. Treba ukinuti svaku dvosmislenost iz pravila. Pogledaj šta je napisao Kaster na mojoj strani za razgovor, i biće ti sve jasno.--Maduixa kaži 10:43, 8. maj 2007. (CEST)

---

Klikni ovde: Vikipedija:Glasanje i u delu Glasanja u toku, edituj ga i upiši: Vikipedija:Glasanje/Promena pravila za skidanje statusa sjajnog članka (ovo posle crte možeš i ti sam da formulišeš kako misliš da treba, bitno je ono pre toga da bude ovako napisano). Sačuvaš, onda klikneš na crvenu vezu koju si upravo stvorio, i pišeš. Glasanje normalno treba da traje 10 dana. Takođe pročitaj ovo: Vikipedija:Pravila u vezi sa glasanjem - to ću JA da stavim na glasanje za saređivanje, jer je totalno neodređeno i konfuzno.

Što se tiče komisija itd... Veruj mi, bih, ali nekako nemam živaca da se sada borim sa svima. Prvo mislim da treba da se ta pravila (sva, ne samo ova) formulišu kako treba, da budu nedvosmislena itd, a onda ćemo ići dalje. Ovakve vrste rasprava mnogo vremena oduzimaju, vreme koje mogu da upotrebim mnogo ugodnije, npr. da pišem o nečemu što me zanima.

Što se Karla tiče, ne brini se. Jesi malčice požurio sa postavljanjem na spisak, jer treba još jednom da ga iščitam i sredim veze, i da neke poplavim takođe (ovo inače radim kad god pišem neki članak, dda ne misliš da je to zbog toga što mi se to zamerilo od određenih elemenata), i da ga ugodim da pre svega MENI bude po volji, ali nema veze, možda sam i ja kriva jer sam prevrrmeno skinula onu nalepnicu radova u toku. Zapamti da mišljenje jednog zakerala meni lično ne predstavlja problem, jer neskromno mogu da kažem da su članci koje sam ja napisala i koji su bili predloženi za sjajne izuzetno cenjeni od strane zajednice, što se može videti od visokog broja ljudi koji su glasali u odnosu broja ljudi koji glasaju za ostale članke. Tako, nema frke, što se Karla tiče, malo strpljenja i sve će biti ok. --Maduixa kaži 11:06, 8. maj 2007. (CEST)

Unos srpskih sela

Automatizacijom i sređivanjem podataka se u poslednje vreme najviše bavi Filip (kad mu ispiti dozvole). Kako je sve teklo možeš videti ovde:

• selo 1
• selo 2
• selo 3
• selo 4

i na odgovarajućim stranicama za razgovor. Možeš se, naravno, uključiti, pročitati, komentarisati ... itd. Poslednja varijanta je kod Filipa. -- JustUser  JustTalk 11:00, 8. maj 2007. (CEST)

Problem?

Vidi razgovor sa Jagodom. Molim te da ne intrigiraš po projektu i da iznosiš optužbe lične prirode. Razgovor o člancima prenesi tamo gdje pripada. --Kaster 11:14, 8. мај 2007. (CEST)

Glasanje

Svi korisnici imaju pravo da donesu svoj sud o nekom članku. Iz ovoga vidim da ti to još nije jasno. --Kaster 11:20, 8. мај 2007. (CEST)

Arhiva

Eto.

Sad edituješ,iskopiraš celu stranu (osim onog šablona arhiva), otvoriš br 1 sa arhive, zalepiš, sačuvaš, a sa glavne strane za razgovor izbrišeš sadržaj. --Maduixa kaži 11:26, 8. maj 2007. (CEST)

Vojvodo

Kako da se ubacim u tim za Istoriju na Vikipediji?