Pređi na sadržaj

Sajmon Haris

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sajmon Haris
Sajmon Haris 2024.
Lični podaci
Datum rođenja(1986-10-07)7. oktobar 1986. (37 god.)
Mesto rođenjaGrejstons, Viklou, Republika Irska
UniverzitetDablinski tehnološki institut
ProfesijaPolitičar
Politička karijera
Politička
stranka		Fajn Gejl
17. Tišoh
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 9. aprila 2024.
PrethodnikLeo Varatkar
Ministar za dalje i visoko obrazovanje, istraživanje, inovacije i nauku Irske
27. jun 2020 — 9. april 2024.
Prethodnikfunkcija uspostavljena
NaslednikPatrik O'Donovan
Ministar pravde Irske
17. decembar 2022 — 1. jun 2023.
PrethodnikHeder Hamfriz
NaslednikHelen Makenti
Ministar zdravlja Irske
6. maj 2016 — 27. jun 2020.
PrethodnikLeo Varatkar
NaslednikStiven Doneli
Državni ministar finansija Irske
15. jul 2014 — 6. maj 2016.
PrethodnikBrajan Hejz
NaslednikEogan Marfi
Poslanik Republike Irske
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od februara 2011.

Sajmon Haris (Grejstons, 17. oktobra 1986) je irski političar Fajn Gejla koji služi kao Tišoh i lider Fajn Gejla od 2024. Poslanik za izbornu jedinicu Viklou od 2011. godine, služio je kao ministar u vladi Irske od 2016. i ranije je bio državni ministar od 2014. do 2016. godine.[1][2][3]

Rođen u Grejstonsu, okrug Viklou, Haris se prvi put uključio u politiku tokom svojih tinejdžerskih godina. Izabran u Savet okruga Viklou na lokalnim izborima 2009. godine, a prvi put je izabran za Predstavnički dom Irske na opštim izborima 2011. godine, postavši „beba Skupštine“ sa 24 godine. Postavljen je za državnog ministra u Ministarstvu finansija 2014. godine. Nakon formiranja manjinske vlade Fajn Gejl 2016. godine, imenovan je za ministra zdravlja.[4] Prilikom formiranja koalicione vlade 2020. godine imenovan je za ministra za dalje i visoko obrazovanje, istraživanje, inovacije i nauku.[5] Od decembra 2022. do juna 2023. takođe je bio ministar pravde, dok je koleginica iz kabineta Helen Makenti koristila porodiljsko odsustvo.

Nakon ostavke Lea Varatkara u martu 2024, Haris je bio jedini kandidat na izborima za vođstvo Fajn Gejla 2024. Nakon što je izabran za lidera stranke, imenovan je za Tišoha 9. aprila 2024. Sa 37 godina, postao je najmlađi Tišoh u istoriji države.[6]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Haris je rođen u Grejstonsu, okrug Viklou, 1986. On je najstariji od troje dece koju su rodili Bart i Meri Haris.[7][8] Njegova sestra je rođena na njegov treći rođendan, a brat je osam godina mlađi od njega.[9] Njegov ujak je bio odbornik Fajn Gejla u Dan Liriju.[10]

Haris je školovan u Srednjoj školi Svete vere Svetog Davida u Grejstonsu, gde je bio aktivan u drami i bio je dečak.[11][12] Sa 13 godina napisao je dramu.[13] Prvi put se uključio u lokalnu politiku kao petnaestogodišnjak kada je osnovao Severno Viklou Tripl A alijansu da pomogne porodicama dece sa poremećajima iz autističnog spektra i poremećajem pažnje.[11] Kao student Junior Sertificate, lobirao je kod političara da dobiju bolje uslove kako bi omogućili deci sa takvim smetnjama da budu integrisana u redovno obrazovanje.[14] Haris je bio član Fijane Fejl i kandidovao se za Dika Rošea na opštim izborima u Irskoj 2002.[15] ali se kasnije pridružio Fajn Gejlu i izabran je u državnu izvršnu vlast Mladog Fajn Gejla 2003. godine.[16]

Haris je u početku studirao novinarstvo i francuski jezik na Dablinskom tehnološkom institutu, ali je odustao na prvoj godini.[10]

Rana politička karijera[uredi | uredi izvor]

Haris 2012.

Haris je počeo da radi kao pomoćnik svoje buduće koleginice iz kabineta Frensis Ficdžerald 2008. godine, kada je ona bila član Senata Irske.[13] Na lokalnim izborima 2009. godine, Haris je izabran u Veće okruga Viklou,[17] sa najvećim procentom glasova od bilo kog odbornika okruga u Irskoj,[13] i u Gradsko veće Grejstonsa.[3] Kao većnik, bio je predsedavajući Zajedničkog policijskog komiteta okruga Viklou i predsjedavajući Regionalnog zdravstvenog foruma HSE-a.[18] Bio je član Odbora za stratešku stambenu politiku okruga Viklou[18] i Odbora za stručno obrazovanje Viklou.[18]

Haris je izabran za Predstavnički dom Irske 2011. godine, zauzimajući treće mesto u izbornoj jedinici Viklou.[17] Kao najmlađi zamenik u 31. Domu, odabrao ga je Fajn Gejl da nominuje Enda Kenija za Tišoh, držeći svoj prvi govor.[19] Haris je bio u Odboru za javne račune Doma (PAC) i Zajedničkom odboru Parlamenta za finansije, javnu potrošnju i reformu.[20][21] Takođe je bio član višestranačke grupe Parlamenta za mentalno zdravlje i predstavio je Predlog zakona o mentalnom zdravlju (protiv diskriminacije) iz 2013. godine, u junu 2013. godine.[22]

Haris se neuspešno kandidovao kao kandidat za Fajn Gejl u južnoj izbornoj jedinici na izborima za Evropski parlament 2014. godine.[3]

U Vladi[uredi | uredi izvor]

Državni ministar[uredi | uredi izvor]

Haris je 15. jula 2014. imenovan za državnog ministra u Odeljenju za finansije sa odgovornošću za Kancelariju za javne radove, javne nabavke i međunarodno bankarstvo.[23][24]

Tokom perioda intenzivnih poplava širom zemlje tokom zime 2015. i 2016. godine, Haris je bio primoran da negira optužbe da je vlada ostavila 13 miliona evra u budžetu za sanaciju poplava u 2015. nepotrošenih, dok je on takođe obezbedio sredstva za odbranu od poplava. u svojoj izbornoj jedinici.[25]

Ministar zdravlja[uredi | uredi izvor]

Haris je 6. maja 2016. imenovan u kabinet za ministra zdravlja.[26][27] U svojoj prvoj godini na poslu, Haris se suočio sa mogućnošću štrajka 30.000 zdravstvenih radnika i 40.000 medicinskih sestara.[28] Planirani štrajkovi su kasnije prekinuti.[29]

U 2016. godini, Haris je doprineo „Zdrava težina za Irsku – politika i akcioni plan za gojaznost 2016–2025“, politiku koja ističe „želju vlade da pomogne svojim ljudima da postignu bolje zdravlje, a posebno da smanje nivoe prekomerne težine i gojaznost“, u kojoj Haris tvrdi da je „pristup zauzet u razvoju ove politike zasnovan na vladinom okviru za poboljšanje zdravlja i blagostanja Irske“.[30]

U 2017, Haris je optužen da „praktikuje licemerje“ zbog svog stava o vlasništvu Sestara milosrdnica nad Nacionalnim porodilištem.[31] Kontroverza je dovela do ostavke dr Pitera Bojlana i prof. Krisa Ficpatrika iz odbora bolnice.[32][33] Religiozne sestre milosrdnice su se kasnije odrekle vlasništva nad tri bolnice: Univerzitetska bolnica St. Vinsent's u Dablinu, St. Vinsent's Private i St. Majklova. Haris je ponovo imenovan kada je Leo Varatkar nasledio Kenija na mestu Tišoha u junu 2017. godine.[34]

Haris na Državnom prvenstvu u oranju 2019.

Haris je podržao legalizaciju abortusa u Irskoj. Bio je ministar odgovoran za Trideset šesti amandman Ustava,[35] odobren na referendumu, kojim je ukinuta ustavna zabrana abortusa.[36] Takođe je uveo Zakon o zdravlju (regulacija prekida trudnoće) iz 2018. koji je dozvoljavao abortus pod određenim okolnostima.[37]

Dana 26. aprila 2018. godine, HSE je potvrdio da je 206 žena dobilo rak grlića materice nakon skrining testa za koji se naknadno smatralo da je potencijalno netačan na osnovu pregleda, nakon što je žena dobila potvrđenu dijagnozu raka grlića materice i s obzirom na poznata ograničenja skrininga pomoću razmaza. tehnologije.[38] U skandalu koji je rezultirao, Haris je kritikovan zbog toga što se bavio tim pitanjem u više navrata.[39][40][41][42][43]

Dana 20. februara 2019, Haris je preživeo izglasavanje nepoverenja zbog svog postupanja sa rastućim troškovima (preko 2 milijarde evra) nove Nacionalne dečije bolnice.[44][45] Predlog je odbijen sa 58 glasova za, 53 protiv i 37 uzdržanih.[46][47][48]

Haris je uveo Zakon o zdravlju (očuvanje i zaštita i druge hitne mere u javnom interesu) iz 2020. godine, zakon o vanrednim situacijama kao odgovor na pandemiju KOVID-19, koji je usvojen 20. marta 2020. godine.[49][50]

Haris 2020.

Ministar za dalje i visoko obrazovanje, istraživanje, inovacije i nauku[uredi | uredi izvor]

Haris je 27. juna 2020. imenovan za ministra za dalje i visoko obrazovanje, istraživanje, inovacije i nauku, predvodeći novo odeljenje u vladi koju je predvodio Mišel Martin.[51] 4. maja 2022. objavio je „Funding Our Future“, novu politiku o održivom finansiranju visokog obrazovanja i smanjenju troškova trećeg nivoa obrazovanja za studente i porodice.[52]

Haris je bio Fajn Gael direktor za izbore za kampanju odbornika Džejmsa Geogegana na dopunskim izborima u Dablinskom zalivu 2021. godine.[53] Nakon što je Leo Varatkar imenovan za Tišoha 17. decembra 2022. godine, on je ponovo imenovan na istu funkciju, kao i privremeno za ministra pravde tokom porodiljskog odsustva Helen Makenti.[54]

Vođstvo stranke Fajn Gejl[uredi | uredi izvor]

Leo Varatkar je 20. marta 2024. podneo ostavku na mesto lidera Fajn Gejla, što je dovelo do izbora za vođstvo. Varatkar je nagovestio da će takođe podneti ostavku na mesto Tišoha nakon izbora novog vođe Fajn Gejla. Nominacije su otvorene u 10 časova 21. marta 2024. Do tog popodneva, više od polovine parlamentarne stranke Fajn Gejl najavilo je svoju podršku da Haris bude sledeći lider, a svi ostali ministri u kabinetu su sami sebe isključili iz takmičenja. Haris je potvrdio svoju nameru da se kandiduje za lidera Fajn Gaela uveče 21. marta 2024. na Six One News-u.[55] Kada je istekao rok za nominacije 24. marta 2024, Haris je bio jedini kandidat i potvrđen je za lidera na sastanku stranke u Atlonu istog dana.[56][57] Obe druge vladine stranke su naznačile da žele da vlada radi puni mandat uprkos promeni rukovodstva.[58][59] Varatkar je podneo ostavku na mesto Tišoha predsedniku 8. aprila.[60] Dom se ponovo sastao nakon uskršnje pauze 9. aprila, kada je Haris prosleđen za nominaciju Tišoha.[61]

Tišoh[uredi | uredi izvor]

Haris sa predsednicom Evropske komisije Urzulom fon der Lajen u Briselu, 11. april 2024

Nakon što je Varatkar podneo ostavku na mesto Tišoha 8. aprila, Haris je nominovan od strane Doma za Tišoha 9. aprila 2024. glasovima 69 od 88. Njega je predsednik Majkl Higins ubrzo nakon toga imenovao za Tišoha kao najmlađeg u istorija države.[62] Prihvatajući nominaciju Doma, odao je počast svom prethodniku i priznao njegov status najmlađeg izabranog funkcionera, obećavajući da će biti „Tišoh za sve“.[63] Haris je te večeri u Domu najavio formiranje kabineta 34. vlade; sa imenovanjem Pitera Berka za ministra za preduzetništvo, trgovinu i zapošljavanje nakon Kovenijevog odlaska, isto tako sa Patrikom O'Donovanom za ministra za dalje i visoko obrazovanje, istraživanje, inovacije i nauku umesto Harisa.[64]

Sastav Vlade[uredi | uredi izvor]

Dužnost Ime Mandat Stranka
Tišoh Sajmon Haris 2024–trenutno Fajn Gejl
Potpredsednik Mišel Martin Fijana Fejl
Ministar spoljnih poslova
Ministar odbrane
Ministar životne sredine, klime i komunikacija Imon Rajan Zelena
Ministar transporta
Ministar finansije Mišel Mekgrat Fijana Fejl
Ministar javnu potrošnje, sprovođenja nacionalnog plana razvoja i reforme Paskal Donoho Fajn Gejl
Ministar obrazovanja Norma Foli Fijana Fejl
Ministar turizma, kulture, umetnosti, Gaeltahta, sporta i medija Ketrin Martin Zelena
Ministar stanovanja, lokalne samouprave i nasleđa Dara O'brajen Fijana Fejl
Ministar socijalne protekcije Heder Hamfriz Fajn Gejl
Ministar ruralnog i razvoja zajednice
Ministar poljoprivrede, hrane i mora Čarli Makonalog Fijana Fejl
Ministar dece, ravnopravnosti, invalidnosti, integracije i omladine Roderih O'gorman Zelena
Ministar zdravlja Stiven Doneli Fijana Fejl
Ministar pravde Helen Makenti Fajn Gejl
Ministar daljeg i visokog obrazovanja, istraživanja, inovacija i nauke Patrik O'donovan
Ministar preduzetništva, trgovine i zapošljavanja Piter Berk

Privatni život[uredi | uredi izvor]

U 2017, Haris se oženio Kaoime Vejd, kardiološkom sestrom. Venčali su se u crkvi Svetog Patrika u Kilkvadu.[65] Imaju ćerku i sina.[9] Haris živi sa Kronovom bolešću,[66] ali je rekao da ona ima mali uticaj na njegov svakodnevni život.[67]

Haris je najstariji od troje braće i sestara.[68] Njegov brat je autističan i vodi dobrotvornu organizaciju za usluge autizma AsIAm, koju je Haris suosnivao.[69]

Haris je poznat po svom prisustvu na društvenim mrežama, posebno na TikToku, pošto je dobio nadimak „TikTok Tišoh“.[70][71] Koristio je Instagram za strimove uživo dok je bio ministar zdravlja tokom pandemije KOVID-19, što je Irish Examiner naveo kao retku priliku u kojoj je ministar u vladi postavljao pitanja javnosti.[72][73]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Simon Harris”. Oireachtas Members Database. Arhivirano iz originala 4. 5. 2019. g. Pristupljeno 20. 10. 2011. 
  2. ^ Collins, Stephen (2011). Nealon's Guide to the 31st Dáil and 24th Seanad. Dublin: Gill & Macmillan. str. 185. ISBN 9780717150595. 
  3. ^ a b v „Simon Harris”. ElectionsIreland.org. Arhivirano iz originala 12. 6. 2018. g. Pristupljeno 20. 10. 2011. 
  4. ^ „Frances Fitzgerald is Tánaiste in new Cabinet”. RTÉ News. 6. 5. 2016. Arhivirano iz originala 7. 5. 2016. g. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  5. ^ „Simon Harris Becomes Minister for Higher Education, Innovation and Research”. 9thlevel.ie. 27. 6. 2020. Arhivirano iz originala 28. 6. 2020. g. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  6. ^ Murphy, Glen (9. 4. 2024). „In Pictures: Simon Harris becomes youngest Taoiseach in history of the State”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 9. 4. 2024. g. Pristupljeno 10. 4. 2024. 
  7. ^ „Siblings celebrate in style”. Bray People. 25. 10. 2007. Arhivirano iz originala 28. 2. 2018. g. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  8. ^ „Harris celebrates his 30th birthday”. Bray People. 22. 10. 2016. Arhivirano iz originala 4. 2. 2017. g. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  9. ^ a b Hogan, Jen (1. 2. 2022). „Simon Harris: 'My perspective has changed since I had children'”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 9. 4. 2024. g. Pristupljeno 13. 4. 2024. 
  10. ^ a b Cullen, Paul (17. 5. 2016). „Simon Harris as Minister for Health: the challenge awaits”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 2. 5. 2017. g. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  11. ^ a b „Dream debut for young Simon”. The Irish Independent (na jeziku: engleski). 8. 9. 2000. Arhivirano iz originala 9. 4. 2024. g. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  12. ^ „St. David's hands out Student of Year awards”. The Irish Independent (na jeziku: engleski). 3. 6. 2004. Arhivirano iz originala 9. 4. 2024. g. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  13. ^ a b v Carroll, Rory (7. 4. 2024). „'Always in a hurry': the rapid rise of Simon Harris, Ireland's 'TikTok taoiseach'”. The Guardian. Guardian News & Media Limited. Arhivirano iz originala 12. 4. 2024. g. Pristupljeno 13. 4. 2024. 
  14. ^ Carroll, Rory (7. 4. 2024). „'Always in a hurry': the rapid rise of Simon Harris, Ireland's 'TikTok taoiseach'”. The Guardian. Guardian News & Media Limited. Arhivirano iz originala 12. 4. 2024. g. Pristupljeno 13. 4. 2024. 
  15. ^ Molony, Senan (21. 3. 2024). „From Fianna Fáil canvassing to teenage days in the Dáil – seven things you didn't know about Simon Harris”. The Irish Independent (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 3. 2024. g. Pristupljeno 24. 3. 2024. 
  16. ^ Loughlin, Elaine (24. 3. 2024). „A man who talks fast and walks at speed: Who is Simon Harris?”. Irish Examiner (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 4. 2024. g. Pristupljeno 24. 3. 2024. 
  17. ^ a b „Meet your 76 new TDs”. RTÉ News. 9. 3. 2011. Arhivirano iz originala 23. 2. 2016. g. Pristupljeno 30. 3. 2014. 
  18. ^ a b v „Wicklow County Council congratulates Wicklow T.D. Simon Harris on his appointment as Taoiseach”. Wicklow County Council (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 4. 2024. g. Pristupljeno 13. 4. 2024. 
  19. ^ „Nomination of Taoiseach – Dáil Éireann (31st Dáil) – Vol. 728 No. 1”. 9. 3. 2011. Arhivirano iz originala 27. 6. 2022. g. Pristupljeno 21. 3. 2024. 
  20. ^ „Public Accounts Committee – Membership”. Houses of the Oireachtas. Arhivirano iz originala 7. 4. 2014. g. Pristupljeno 1. 4. 2014. 
  21. ^ „Committee on Finance, Public Expenditure and Reform – Membership”. Houses of the Oireachtas. Arhivirano iz originala 7. 4. 2014. g. Pristupljeno 1. 4. 2014. 
  22. ^ „Mental Health (Anti-Discrimination) Bill 2013: First Stage – Dáil Éireann (31st Dáil) – Vol. 808 No. 2”. Oireachtas. 26. 6. 2013. Arhivirano iz originala 31. 10. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2024. 
  23. ^ „Appointment of Ministers of State” (PDF). Iris Oifigiúil. 2014 (62): 1173. 5. 8. 2014. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 11. 2017. g. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  24. ^ „Simon Harris among new Ministers of State”. RTÉ News. 15. 7. 2014. Arhivirano iz originala 20. 7. 2014. g. Pristupljeno 5. 8. 2014. 
  25. ^ „The Icarus minister: How Simon Harris flew too high too soon”. Irish Independent. 25. 2. 2017. Arhivirano iz originala 5. 5. 2023. g. Pristupljeno 13. 4. 2024. 
  26. ^ „Frances Fitzgerald is Tánaiste in new Cabinet”. RTÉ News. 6. 5. 2016. Arhivirano iz originala 7. 5. 2016. g. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  27. ^ „Assignment of Departments of State” (PDF). Iris Oifigiúil. 2016 (39): 653. 13. 5. 2016. Arhivirano (PDF) iz originala 14. 11. 2017. g. Pristupljeno 23. 10. 2021. 
  28. ^ Ó Cionnaith, Fiachra (30. 12. 2016). „Health minister Simon Harris criticises Siptu strike plans”. Irish Examiner. Arhivirano iz originala 31. 12. 2016. g. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  29. ^ „Thursday's strike action by nurses has been called off”. The Journal. 12. 1. 2016. Arhivirano iz originala 27. 3. 2022. g. Pristupljeno 13. 4. 2024. 
  30. ^ Ireland Department of Health (2016). A Healthy Weight for Ireland – Obesity Policy and Action Plan 2016–2025. Ireland Department of Health. str. 3. ISBN 9781406429268. 
  31. ^ „Simon Harris accused of 'hypocrisy' for backing Sisters given previous stance”. Irish Independent. 21. 4. 2017. Arhivirano iz originala 21. 4. 2017. g. Pristupljeno 3. 1. 2017. 
  32. ^ „Obstetrician Peter Boylan resigns in dispute over National Maternity Hospital”. Irish Independent. 27. 4. 2017. Arhivirano iz originala 8. 5. 2017. g. Pristupljeno 13. 5. 2017. 
  33. ^ „Senior doctor quits project board in support of Peter Boylan”. Irish Independent. 28. 4. 2017. Arhivirano iz originala 6. 5. 2017. g. Pristupljeno 13. 5. 2017. 
  34. ^ „Assignment of Departments of State” (PDF). Iris Oifigiúil. 2017 (52): 883—884. 30. 6. 2017. Arhivirano (PDF) iz originala 2. 6. 2021. g. Pristupljeno 23. 10. 2021. 
  35. ^ Grace, Aisling (10. 3. 2018). „Thousands attend Rally for Life in city centre”. Trinity News. Arhivirano iz originala 2. 12. 2023. g. Pristupljeno 13. 4. 2024. 
  36. ^ McDonald, Henry; Graham-Harrison, Emma (27. 5. 2018). „Ireland moves forward with abortion law reform after historic vote”. The Guardian. Arhivirano iz originala 14. 4. 2024. g. Pristupljeno 13. 4. 2024. 
  37. ^ „Abortion legislation introduced into Ireland's parliament”. Shropshire Star. 4. 10. 2018. Arhivirano iz originala 18. 4. 2024. g. Pristupljeno 13. 4. 2024. 
  38. ^ „Smear test scandal: 206 women develop cancer after all-clear”. Irish Independent. 27. 4. 2018. Arhivirano iz originala 29. 4. 2018. g. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  39. ^ „Martin accuses Harris of 'dumping' on CervicalCheck team”. The Irish Times. 20. 2. 2019. Arhivirano iz originala 28. 4. 2019. g. Pristupljeno 2. 1. 2020. 
  40. ^ „Former CervicalCheck boss says Harris was warned that offering extra smear tests could cause delays”. The Journal. 3. 4. 2019. Arhivirano iz originala 13. 12. 2019. g. Pristupljeno 2. 1. 2020. 
  41. ^ „Health Minister criticised for describing 'good news' in relation to CervicalCheck scandal”. Irish Examiner. 24. 7. 2019. Arhivirano iz originala 3. 9. 2019. g. Pristupljeno 2. 1. 2020. 
  42. ^ „Simon Harris Under Renewed Pressure Over CervicalCheck Scandal”. East Coast FM. 5. 12. 2019. Arhivirano iz originala 22. 12. 2019. g. Pristupljeno 2. 1. 2020. 
  43. ^ „CervicalCheck scandal: Harris denies 'lack of empathy' for women affected board”. Irish Times. 6. 12. 2019. Arhivirano iz originala 7. 12. 2019. g. Pristupljeno 2. 1. 2020. 
  44. ^ Flanagan, Pat; Quinn, Trevor (1. 2. 2019). „Massive €2bn overspend on National Children's Hospital could have been avoided”. Irish Mirror. Arhivirano iz originala 21. 2. 2019. g. Pristupljeno 21. 2. 2019. 
  45. ^ Cullen, Paul. „National Children's Hospital set to be world's most expensive medical facility”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 2. 2019. g. Pristupljeno 21. 2. 2019. 
  46. ^ Regan, Mary (20. 2. 2019). „Minister for Health survives no-confidence vote”. RTÉ News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 2. 2019. g. Pristupljeno 21. 2. 2019. 
  47. ^ Doyle, Kevin (21. 2. 2019). „Harris survives vote after Dáil erupts in mudslinging contest”. Irish Independent (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 2. 2019. g. Pristupljeno 21. 2. 2019. 
  48. ^ „Government put on 'notice to quit' as Harris narrowly survives no-confidence vote”. Irish Examiner. 21. 2. 2019. Arhivirano iz originala 21. 2. 2019. g. Pristupljeno 21. 2. 2019. 
  49. ^ „Health (Preservation and Protection and other Emergency Measures in the Public Interest) Bill 2020: Second Stage – Dáil Éireann (33rd Dáil) – Vol. 992 No. 3”. Oireachtas. 19. 3. 2020. Arhivirano iz originala 30. 9. 2022. g. Pristupljeno 22. 3. 2024. 
  50. ^ „Emergency Covid-19 legislation passes all stages in the Dáil”. thejournal.ie. 19. 3. 2020. Arhivirano iz originala 28. 11. 2023. g. Pristupljeno 13. 4. 2024. 
  51. ^ „Statement by the Taoiseach, Michéal Martin TD, Announcement of Government”. gov.ie. Government of Ireland. 27. 6. 2020. Arhivirano iz originala 27. 6. 2020. g. Pristupljeno 27. 6. 2020. 
  52. ^ „Minister Harris publishes landmark policy on funding higher education and reducing the cost of education for families”. Government of Ireland (Saopštenje). Department of Further and Higher Education, Research, Innovation and Science. 4. 5. 2022. Arhivirano iz originala 18. 12. 2022. g. Pristupljeno 18. 12. 2022. 
  53. ^ „Fine Gael bye-election candidate James Geoghegan intends to deliver for Dublin Bay South as bid to win Dáil seat begins”. Fine Gael (Saopštenje) (na jeziku: engleski). 17. 5. 2021. Arhivirano iz originala 8. 7. 2021. g. Pristupljeno 19. 6. 2021. 
  54. ^ Lehane, Micheál (17. 12. 2022). „Reshuffle: Who is in the new Cabinet?”. RTÉ News. Arhivirano iz originala 18. 12. 2022. g. Pristupljeno 18. 12. 2022. 
  55. ^ „Harris confirms Fine Gael leadership bid as others opt out”. RTÉ News. 21. 3. 2024. Arhivirano iz originala 21. 3. 2024. g. Pristupljeno 21. 3. 2024. 
  56. ^ „Simon Harris pledges to win back trust of voters who no longer support Fine Gael as new leader”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 30. 3. 2024. g. Pristupljeno 24. 3. 2024. 
  57. ^ Murphy, Paul Hosford and Greg (24. 3. 2024). „Simon Harris commits to 'renewal' of party in first speech as Fine Gael leader”. Irish Examiner. Arhivirano iz originala 10. 4. 2024. g. Pristupljeno 24. 3. 2024. 
  58. ^ Bray, Jennifer (21. 3. 2024). „The next leader of Fine Gael prepares to step into the fray”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 21. 3. 2024. g. Pristupljeno 21. 3. 2024. 
  59. ^ „Simon Harris faces range of demands ahead of general election if elected FG leader”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 22. 3. 2024. g. Pristupljeno 22. 3. 2024. 
  60. ^ „Varadkar formally tenders resignation as Taoiseach to President Higgins”. RTÉ News. 8. 4. 2024. Arhivirano iz originala 8. 4. 2024. g. Pristupljeno 8. 4. 2024. 
  61. ^ Cunningham, Paul (25. 3. 2024). „Harris to discuss transition of power with Taoiseach”. RTÉ News. Arhivirano iz originala 10. 4. 2024. g. Pristupljeno 25. 3. 2024. 
  62. ^ „Two changes in reshuffle as new Taoiseach Simon Harris names his Cabinet”. 9. 4. 2024. Arhivirano iz originala 9. 4. 2024. g. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  63. ^ „As it happened: Simon Harris elected Taoiseach”. RTÉ.ie. 9. 4. 2024. Arhivirano iz originala 9. 4. 2024. g. Pristupljeno 9. 4. 2024. 
  64. ^ „Dáil votes to approve Simon Harris's new Cabinet”. 9. 4. 2024. Arhivirano iz originala 9. 4. 2024. g. Pristupljeno 10. 4. 2024. 
  65. ^ „Minister for Health Simon Harris marries cardiac nurse”. RTÉ News. 22. 7. 2017. Arhivirano iz originala 9. 11. 2020. g. Pristupljeno 5. 7. 2020. 
  66. ^ O'Regan, Eilish (20. 9. 2016). „Crohn's sufferer Simon Harris hails camera that can be swallowed”. Irish Independent. Arhivirano iz originala 21. 9. 2016. g. Pristupljeno 3. 1. 2017. 
  67. ^ Murphy, Gary (24. 3. 2024). „Who is Simon Harris? Inside the world of boy wonder turned Taoiseach-elect”. The Times. Arhivirano iz originala 10. 4. 2024. g. Pristupljeno 24. 3. 2024. 
  68. ^ „Simon Harris in Profile”. Irish Independent (na jeziku: engleski). 22. 3. 2024. Arhivirano iz originala 5. 4. 2024. g. Pristupljeno 5. 4. 2024. 
  69. ^ „Simon Harris, who can 'dance to any tune you play', has long been planning for such an eventuality”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 4. 2024. g. Pristupljeno 5. 4. 2024. 
  70. ^ „Meet Simon Harris, Ireland's first TikTok prime minister”. POLITICO (na jeziku: engleski). 26. 3. 2024. Arhivirano iz originala 28. 3. 2024. g. Pristupljeno 28. 3. 2024. 
  71. ^ „Labour conference told 'TikTok taoiseach' Simon Harris lacks vision”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 3. 2024. g. Pristupljeno 28. 3. 2024. 
  72. ^ Kent, David (22. 3. 2024). „The 'TikTok Taoiseach': How social media helped Simon Harris shine”. Irish Examiner (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 5. 4. 2024. g. Pristupljeno 5. 4. 2024. 
  73. ^ Matthews, Jane (1. 4. 2024). „Students gave us their take on Harris's time at Higher Ed (and what they make of his promotion)”. TheJournal.ie (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 5. 4. 2024. g. Pristupljeno 5. 4. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tišoh
2024—danas 		Trenutno
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сајмон_Харис&oldid=27724936”