Sem Haris

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sem Haris
Sam Harris 01.jpg
Sem Haris
Puno ime Bendžamin Semjul Haris
Datum rođenja (1967-04-09)9. april 1967.(51 god.)
Mesto rođenja Los Anđeles
SAD
Polje neurologija, filozofija
Škola Univerzitet Stanford, Univerzitet Kalifornije u Los Anđelesu
Poznat po kritici religije
Veb-sajt www.samharris.org
Potpis Sam Harris signature.svg

Bendžamin Semjul "Sem" Haris (rođen 9. aprila 1967.) je američki autor, filozof i neurolog.[1][2] On je ko-osnivač i izvršni direktor Projekta Razumneprofitne organizacije koja promoviše nauku i ateizam, i voditelj podkasta Buđenje sa Sem Harisom.[3] Njegova knjiga Kraj vere (2004), kritika organizovane religije je bila na Njujork Tajms bestseler listi 33 nedelje.[4] Njegova druga knjiga Pismo hrišćanskoj naciji (2006) je bila odgovor na kritiku Kraja vere

Haris je jedan od "četiri jahača novog ateizma", zajedno Ričardom Dokinsom, Danijelom Denetom i pokojni Kristoferom Hičensom. On se zalaže za odvajanje crkve i države, naučni skepticizam i kritiku religije.[5] Harisovo pisanje o religiji mu je donelo i pohvale i kritike. Neki komentatori ga optužili za islamofobiju, verujući da poziva na netoleranciju muslimana.[6] Haris i drugi su odgovorili da je termin islamofobija pogrešno korišćen i da je takvo etiketiranje, često, pokušaj da se ućutka razumna kritika.[7]

Mladost i obrazovanje[uredi]

Haris je rođen 9. aprila 1967. godine u Los Anđelesu.[8] Podizala ga je samohrana majka od kada je imao dve godine.[9] Sin je glumca Berklija Harisa i producentkinje Suzan Haris.[10] Njegov otac je bio pripadnik kvekerske crkve, a majka jevrejka.[11] Haris je rekao da je njegovo obrazovanje bilo potpuno sekularno[12] i da njegovi roditelji nisu raspravljali oko religije, iako ga je ona oduvek zanimala.[13][14]

U 1986. godini, kao mlad student na univerzitetu Stanford, Haris je koristio MDMA i pisao je o uvidima koje je imao pod uticajem ovog narkotika.[15]

Haris je počeo da se interesuje za duhovne i filozofske probleme dok je studirao na univerzitetu Stanford. Bio je oduševljen idejom postizanja duhovnog prosvetljenja bez korišćenja droge.[16] Napustio je Stanford u drugoj godini i otišao je u Indiju, gde je učio meditaciju kod budističkih i hindu učitelja.[16][4][17] Jedanaest godina kasnije, 1997. godine, se vratio na Stanford i diplomirao je filozofiju 2000. godine.[14][18][19] Haris je počeo da piše svoju prvu knjigu, Kraj vere, odmah nakon terorističkih napada 11. septembra.[14]

Doktorirao je kognitivnu neuronauku 2009. godine na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu.[14][20][21] Izradu njegove disertacije "Moralni pejzaž: kako nauka može odrediti ljudske vrednosti" je nadgledao Mark Kohen.[22]

Pogledi[uredi]

Kritika Avramovskih religija[uredi]

Haris kaže da je religija puna loših ideja.[23] Poredi savremena verska verovanja sa mitovima starih grka koja su nekada se uzimalia kao tačni, ali su danas zaboravljena. U januaru 2007. godine u intervjuu za PBS je rekao: "Mi nemamo reč za ne verovanje u Zevsa, što znači da smo svi ateisti prema Zevsu". On kaže da će tako termin ateista jednog dana biti prevaziđen.[24]

Harus promoviše govornu netoleranciju, u kojoj se lična uverenja mere protiv dokaza.[25] Takođe smatra da postoji potreba da se suprotstavi zabranama koje sprečavaju otvorene kritike religioznih ideja, verovanja i praksi.[26] Na svom blogu je objavio da je dobio pretnje smrti za neke svoje poglede na religiju.[27]

Kolumnista Madelin Banting citatira Harisovu knjigu Kraj vere: "neki predlozi su bili toliko opasni da se čak može etički opravdati ubijanje ljudi zbog njihove vere". Baunting navodi da Harisova izjava "zvuči kao argument onih koji su vodili inkviziciju".[28] Teolog Ketrin Keler pita za isti deo knjige "da li postoji opasniji predlog od ovog? ".[29] Pisac Teodor Dalrimple je opisao deo knjige kao "možda najsramnije što sam pročitao u knjizi čoveka koji se predstavlja kao racionalista".[30] 

Haris odgovara na svom ličnom veb sajtu na neke najčešće kritike njegovog rada, od kojih su mnoge, "nepravedne, pogrešno shvaćene ili iskrivljene prave pozicije".[31]

U pozitivnoj kritici knjige Kraju vere, Nina Berli se slaže sa Harisom u pretpostavci da religiozna "vera" vodi čovečanstvo u ambis i da bi svet bio bolje bez tri glavne religije.[32] Ričard Dokins iznosi da iako knjiga neće "promeni svest idiota", ona će pomoći drugim pametnim ljudima da izađu i progovore.[33]

Islam[uredi]

Haris kao govornik na TED konferenciji 2010.

U poređenju sa drugim glavnim svetskim religijama, Haris smatra da je islam "posebno ratoboran i suprotan normama građanskog diskursa". On tvrdi da je dogmatska posvećenost korišćenju nasilja odbrani svoje vere iznutra i spolja, u određenoj meri, centar islamske doktrine koja se nalazi i u nekoliko drugih religija u istoj meri.

Posle Julands-Posten kontraverznosti oko karikature Muhameda 2006. Haris je napisao je: "ideja da je islam je religija mira koju su oteli ekstremisti opasna fantazija. Nije sasvim jasno kako da nastavimo u našem dijalogu sa muslimanskim svetom, ali zavaravati se eufemizmima nije odgovor. To sada izgleda uobičajeno u stranim političkim krugovima, da prave reforme u muslimanskom svetu ne mogu doći od spolja. Ali važno je shvatiti, zašto je to tako—tako je zato što je u muslimanski svet potpuno okupiran njegov verski tribalizmima."[7][34][35][36] On tvrdi da njegova kritika religije nije usmerena na muslimane kao ljude, već na učenje islama kao ideologije, priznajući da nisu svi muslimani zastupnici radikalnih i nepopularnih ideja.

Antropolog Skot Atran kritikuje Harisa za ono što on smatra nenaučnim naglašavanjem uloge verovanja u psihologiji bombaša samoubica. Atran kritikuje Haris i druge zbog borbe protiv verskih dogmi i verovanja na način koji on smatra "bez naučne osnove, psihološki neupućenu, politički naivnu i kontraproduktivnu za naše zajedničke ciljeve".[37]

Poput mnogih druhih zagovornika ateizma, posebno novog ateizma, bio je optužen za islamofobiju. Haris je kritikovao termin islamofobija. "Moja kritika islama je kritika njihovih verovanja i posledica" - napisao je posle sukoba sa Ben Aflekom u oktobru 2014. godine. Dodaje "Islamofobija je termin propagande čija je svrha da brani islam od sekularizacije mešanjem svih kritika sa rasizmom i ksenofobijom.[7][38]

Haris je dobio podrušku u iznošenju svojih stavova. Rič Lori je pišući u Njujork postu branio Haris tvrdeći da "liberalni kritičari ne mogu da razgovaraju otvoreno o neliberalizmu najvećg dela muslimanskog sveta".[39] Brojni drugi pisci su izrazili podršku po ovom pitanju.[40][41][42][43][44][45] U članku o Harisvom televizijskom sukob sa Aflekom, Gaj Harison je izrazio razumevanje za Aflekov bes prema negativnim stereotipima vezane za muslimane, ali je takođe napisao, "Dobro sam upoznat sa Harisovim radom i nikada nisam video razlog da sumnja da je on rasista i fanatik, a ja obraćam posebnu pažnju na takve stvari, pišući knjige o konceptu rase i problemima rasizma. Siguran sam da Sem Haris nije rasista."[46]

Hrišćanstvo[uredi]

Haris oštro kritikuje hrišćanstvo, a neke grane kritikuje više od drugih. Opisao je mormonizam kao manje kredibilan od većine hrišćanstva, jer "mormoni veruju u skoro sve nemoguće stvari u koje hrišćani veruju i još mnogo drugih nemogućih stvari", kao da će se Isus vratiti na Zemlju u Džekson Misuri. Okarakteriosao je katolicizam kao "odvratnu mašinu koju su pokrenuli vetrovi srama i sadizma", i kritikovao je katoličku crkvu za "dva milenijuma demonizaciji ljudske seksualnosti više od bilo koje drue institucije." Takođe je kritikovao strukruru kaloličke crkve i prinudni celibat u svojim redovima zbog privlačenja pedofila i optužuje njihovu politiku prema upotrebi kontracepcije kao izvor siromaštva, smanjenja životnog veka i širenja side.[47]

Judaizam[uredi]

Haris, koji je odrastao sa sekularnom jevrejskom majkom i kvekeri očem je rekao da je njegovo obrazovanje bilo potpuno sekularno. Njegov prijatelj i kritičar religije Kristofer Hičens je okarakterisao Harisa kao "jevrejskog ratnika protiv teokratije i fanatizam svih boja".[12]

U Kraju vere kritikuje judaizam njegove sledbenike.

Haris je rekao da ima donekle paradoksalno mišljenje o Izraelu i judaizmu. "Ja ne mislim da Izrael mora da postoji kao jevrejska država. Mislim da je nepristojano, neefikasno i neopravdano da država bude organizovana oko religije, tako da ja ne slavimo misao da postoji jevrejske države na bliskom istoku. Naravno, ne podržavam nikakvo jevrejsko vlasništvo zemlje na osnovu Biblije. Iako sam rekao da ne mislim da Izrael mora da postoji kao jevrejska država, opravdanje za tako nešto je prilično lako naći. Samo treba pogledati činjenicu da ostatak sveta želi da ubije jevreje, tako da ako bi trebalo da postoji organizovana država oko zaštite članova jedne religije, to naravno treba da bude jevrejska država. Prijatelji Izraela će može smatrati da ovo nije opravdanje, ali to je najjači argument koji imam.[48]

Zastupljanje indijske tradicije[uredi]

Za razliku od "Avramovskih religija", Haris izjavljuje da su "indijske tradicije relativno bez problema ove vrste".[49]

O ateizmu[uredi]

Iako je Haris započeo Novoi ateizam, on smatra da je termin ateizam problematičan. Rekao je: "nikada nisam mislio da sam ateista pre nego što sam počeo da govorim kao jedan".[50]

O duhovnosti[uredi]

Uprkos njegovim anti-religijski uverenjima, Haris takođe tvrdi da "ne postoji ništa iracionalno u pronalaženju stanja svesti koje leži u osnovi mnogih religija. Saosećanje, poštovanje, odanost i osećanja zajedništva su sigurno među najvrednije iskustvima čoveka."[16] 

Nauka i moralnost[uredi]

Haris na predavanju Buđenje u San Francisku 2014.

U svojoj trećoj knjizi, Moralni pejzaž: kako nauka može da otkrije ljudske vrednosti, Haris kaže da "Dobrobit čoveka nije slučajna pojava. To zavisi od mnogih faktora, počev od genetike i neurobiologije do sociologije i ekonomije." Haris kaže da je došlo vreme promovisanja naučnog pristupa normativnom moralu, odustajanju od ideje da religija određuje šta je dobro. On smatra da kada naučnici počnu da pišu o moralnim normama, natprirodni moralni sistem će se pridružiti "astrologiji, vradžbinama i grčkoj mitologiji na otpadu".[51]

Veliki broj komentara u medijima je kritikovao različite argumente koje je izneo u knjizi.[52][53][54][55][56][57] Ubrzo nakon izlaska knjige, Haris je odgovorio na neke kritike u članku za "Hafington post".[58]

U pregledu Moralnog pejzaža, antropolog Skot Atran je izjavio:

"Uprkos najnovijim Harisovim izjavama, ne postoji naučna osnova univerzalnog morala i ukidanje religije neće učiniti ništa da oslobodi čovečanstvo od njegovih zla."[59]

Slobodna volja[uredi]

Haris kaže da ideja slobodne volje "ne može da se prikaže na bilo kojoj realnosti". Ljudi nisu slobodni i nema dokaza da bi mogli biti.[60] Prema njemu, nauka nam "otkriva da smo biohemijska marioneta".[61] Kaže da ljudske misli i namere "proizilaze iz tajnih razloga za koje mi ne znamo i nad kojima nemamo kontrolu." Svaki naš napravljen izbor je napravljen kao rezultat prethodih razloga. On sprovodi razlike između svesnih i nesvesnih reakcije na svet oko nas. Čak i bez slobodne volje, svest igra važnu ulogu u izboru koji pravimo. Haris tvrdi da svest o ljudskom umu ne podriva moral ili umanjuje značaj društvene i političke slobode, ali ona može i mora da se promeni.

Socijalna i ekonomska politika[uredi]

Haris sebe naziva liberalom i izjavljuje da podržava povećanje poreza za bogate, dekriminalizacii droge i prava homoseksualaca na brak. On kritikuje Buševu politiku: rat u Iraku, fiskalnu politiku i odnos prema nauci.[62]

Organizacije[uredi]

Haris je sa ženom 2007. godine osnovao Projekat Razum, dobrotvorni fond posvećen širenju naučnog znanja i sekularnih vrednosti.[63]

Haris je takođe član savetodavnog odbora Sekularne koalicije za Ameriku,[64] nacionalne lobističke organizacije koja zastupa interese amerikanaca koji nisu vernici.

Neurologija[uredi]

Zbog svojih interesovanja za verovanje i religiju je doktorirao kognitivnu neuronauku na Univerzitetu Kalifornije.[4][21] Koristio je magnetnu rezonanciu da istraži da li mozak reaguje drugačije na rečenice za koje ispitanik misli da su tačne ili netačne. Rečenice su bile iz raznih tema, uključujući autobiografske, matematičke, geografske, religijske, moralne, i semantične.[65]

U drugom istraživanju je sa saradnicima proučavao neurološku osnovu religijskih i nereligijskih verovanja uz pomoć magnetne rezonance.[66] 

Lični život[uredi]

Haris je bio ozbiljan učenik borilačkih veština i trenirao je borilačke veštine na fakultetu. Posle više od dvadeset godina je počeo ponovo da se bavi borilačkim veštinama,[67] posebno brazilskim džijudžicuom.[68] Tokom jednog perioda života je bio vegetarijanac, ali je prestao nakon šest godina iz zdravstvenih razloga.[69] U 2015. godini je objavio da je ponovo vegetarijanac i da će vremenom postati vegan.[70]

Haris nerado razgovara o ličnim podacima kao što je mesto boravka, pozivajući se na bezbednost.[71] Oženio se sa Anakom Haris, urednicom naučnih knjiga, 2004. godine.[72] Imaju dve ćerke.[73]

Podkast[uredi]

Počevši od septembra 2013. godine, Haris je počeo da vodi podkast Buđenje sa Sem Harisom u kome ističe svoje stavove, odgovara na kritike i intervjuiše goste. Podkast ima različitu dužinu trajanja i može trajati od 8 minuta do 2 sata. Ima redovan raspored izlaza, ali se učestalost povećala tokom vremena.[74]

Bibliografija[uredi]

Na srpskom[uredi]

Harisovu knjigu Pismo hrišćanskoj naciji (eng. Letter to a Christian Nation) je na srpskom objavila izdavačka kuća Heliks.[75]

Reference[uredi]

  1. ^ Bullivant, edited by Stephen; Ruse, Michael (2013). The Oxford handbook of atheism (First edition. izd.). Oxford: Oxford Univ. Press. str. 246,255. ISBN 978-0199644650. »the American philosopher and neuroscientist Sam Harris", "Dawkins is a biologist, Dennett a philosopher, Harris a philosopher and neuroscientist, Hitchens a journalist and a cultural critic."« 
  2. ^ The David Gregory Show (2016). „Sam Harris”. Soundcloud (Podkest). Korisna informacija se nalazi na: 02:44. Pristupljeno 13. 5. 2016. 
  3. ^ „About Sam Harris”. 5. 7. 2010. Pristupljeno 5. 7. 2010. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Segal, David (October 26, 2006).
  5. ^ Don, Katherine (October 17, 2010).
  6. ^ Baddar, Omar (10. 10. 2015). „Sam Harris’ dangerous new idiocy: Incoherent, Islamophobic and simply immoral”. Salon. Pristupljeno 15. 2. 2016. 
  7. 7,0 7,1 7,2 Taylor, Jerome (April 12, 2013).
  8. ^ Current Biography, January 2012, Vol. 73 Issue 1, p37
  9. ^ „“I’m Not the Sexist Pig You’re Looking For. www.samharris.org. Pristupljeno 23. 4. 2016. 
  10. ^ Anderson, Jon (20. 10. 1985). „'Girls' Series is sold gold for Harris”. Chicago Tribune TV Week. Pristupljeno 18. 9. 2013. 
  11. ^ Samuels, David.
  12. 12,0 12,1 Hitchens, Christopher (20. 11. 2007). „'Martin Amis is no racist'. The Guardian. 
  13. ^ „Does God Exist?”. American Jewish University. 6. 11. 2007. 
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 Segal, David (26. 10. 2006). „Atheist Evangelist”. The Washington Post. 
  15. ^ Harris, Sam (28. 6. 2011). „MDMA Caution with Sam Harris”. 
  16. 16,0 16,1 16,2 Miller, Lisa (2010). „Sam Harris Believes in God”. Newsweek. 
  17. ^ Harris, Sam (11. 11. 2012). „Science on the Brink of Death”. Pristupljeno 14. 11. 2012. 
  18. ^ Rice, Lewis I. „The Iconoclast: Sam Harris wants believers to stop believing”. Stanford Magazine. Arhivirano iz originala na datum 16. 10. 2009. Pristupljeno 07. 06. 2016. 
  19. ^ „Sam Harris”. The Information Philosopher. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  20. ^ Greenberg, Brad A. (1. 4. 2008). „Making Belief”. UCLA Magazine. Pristupljeno 28. 10. 2009. 
  21. 21,0 21,1 Healy, Melissa (30. 9. 2009). „Religion: The heart believes what it will, but the brain behaves the same either way”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala na datum 24. 1. 2014. Pristupljeno 17. 10. 2009. 
  22. ^ Harris, Sam (2009). „The moral landscape How science could determine human values”. ProQuest. Pristupljeno 5. 6. 2014. 
  23. ^ Harris, Sam (28. 9. 2007). „The Problem with Atheism”. The Washington Post. Pristupljeno 6. 12. 2007. 
  24. ^ Harris, Sam (2005). „Interview: Sam Harris”. PBS. 
  25. ^ Harris, Sam. Does God Exist? A debate between bestselling authors Rabbi David Wolpe and Sam Harris. Jewish Television Network. Korisna informacija se nalazi na: 1:00:00. Pristupljeno 20. 5. 2011. 
  26. ^ Brian Flemming & Sam Harris, 2005.
  27. ^ Harris, Sam (January 2, 2013).
  28. ^ Bunting, Madeleine (May 7, 2007).
  29. ^ Keller, Catherine (2008).
  30. ^ Dalrymple, Theodore (7. 10. 2007). „What the New Atheists Don't See”. City Journal. Pristupljeno 23. 10. 2010. 
  31. ^ Harris, Sam (2008).
  32. ^ Burleigh, Nina (December 8, 2005).
  33. ^ Dawkins, Richard (August 4, 2005) "Coming Out Against Religious Mania".
  34. 34,0 34,1 Boorstein, Michelle (February 11, 2015).
  35. ^ Harris, Sam (February 7, 2006).
  36. ^ Kaufman, Scott (January 22, 2015).
  37. ^ Atran, Scott (2006).
  38. ^ Harris, Sam, Can Liberalism Be Saved From Itself?, London, Pristupljeno 26. 12. 2014 
  39. ^ Lowry, Rich (7. 10. 2014), „Liberals can‘t handle the truth about Islam's woes”, New York Post, Pristupljeno 15. 2. 2015 
  40. ^ Zepps, Josh (April 11, 2013).
  41. ^ Burleigh, Nina (7. 1. 2015), „After Charlie Hebdo, Moderate Muslims Must Speak Out”, Newsweek, Pristupljeno 15. 2. 2015 
  42. ^ Saad, Gad (4. 10. 2014), „Ben Affleck to Sam Harris: Gross Racist!”, Psychology Today, Pristupljeno 15. 2. 2015 
  43. ^ Krauss, Lawrence M. (February 13, 2015).
  44. ^ Williams, Andrew Zak (19. 4. 2013). „New Atheism should be able to criticise Islam without being accused of Islamophobia”. New Statesman. 
  45. ^ Nomani, Asra (16. 1. 2015), „Meet the honor brigade, an organized campaign to silence debate on Islam”, Washington Post, Pristupljeno 5. 7. 2015 
  46. ^ Harrison, Guy P. (12. 10. 2014). „Deconstructing the Ben Affleck-Sam Harris Cage Fight”. Psychology Today. Pristupljeno 15. 2. 2016. 
  47. ^ Bringing the Vatican to Justice; SanHarris.org; May 10, 2010
  48. ^ Harris, Sam (July 27, 2014).
  49. ^ Harris, Sam (2015). Waking Up: A Guide to Spirituality Without Religion. New York: Simon & Schuster. str. 23,132. 
  50. ^ Harris, Sam. „The Problem with Atheism”. Sam Harris Blog. The Washington Post. Pristupljeno 2. 10. 2007. 
  51. ^ Harris, Sam (20. 10. 2010). „Morality: 'We can send religion to the scrap heap'. New Scientist. 
  52. ^ Jollimore, Troy (October 22, 2010).
  53. ^ Appiah, Kwame Anthony (October 1, 2010).
  54. ^ Robinson, Marilynne (October 2, 2010).
  55. ^ Horgan, John.
  56. ^ Chopra, Deepak (October 18, 2010).
  57. ^ Foster, Peter (October 29, 2010).
  58. ^ Harris, Sam (25. 5. 2011). „A Response to Critics”. The Huffington Post. 
  59. ^ Atran, Scott (March/April 2011).
  60. ^ Pardi, Paul (May 15, 2012).
  61. ^ Nahmias, Eddy (August 13, 2012).
  62. ^ Harris, Sam (September 18, 2006).
  63. ^ "About Project Reason".
  64. ^ „Secular Coalition for America Advisory Board Biography”. Secular.org. Pristupljeno 9. 9. 2012. 
  65. ^ Harris, S.; Sheth, S. A.; Cohen, M. S. (2008). „Functional neuroimaging of belief, disbelief, and uncertainty”. Annals of Neurology. sv. 63 br. 2. str. 141—147. PMID 18072236. doi:10.1002/ana.21301. 
  66. ^ Harris, S.; Kaplan, J. T.; Curiel, A.; Bookheimer, S. Y.; Iacoboni, M.; Cohen, M. S. (2009). Sporns, Olaf, ur. „The Neural Correlates of Religious and Nonreligious Belief”. PLoS ONE. sv. 4 br. 10. str. e7272. doi:10.1371/journal.pone.0007272. 
  67. ^ Harris, Sam (2012). Free Will. Free Press. ISBN 978-1451683400. 
  68. ^ Wood, Graeme (2013). „The Atheist Who Strangled Me”. The Atlantic. Pristupljeno 11. 8. 2014. 
  69. ^ Can You Defend Eating Meat with Sam Harris - YouTube
  70. ^ Ask Me Anything #2: Sam Harris
  71. ^ Piccalo, Gina (2. 10. 2006). „Oh, dear God—it's him again”. Los Angeles Times. 
  72. ^ "Project Reason Trustees / Advisory Board".
  73. ^ Harris, Sam (4. 7. 2011). „Drugs and the Meaning of Life”. Sam Harris. 
  74. ^ „Waking Up with Sam Harris”. iTunes – Podcasts. Pristupljeno 17. 7. 2015. 
  75. ^ http://www.heliks.rs. Heliks http://www.heliks.rs/pismo_hriscanskoj_naciji.php. Pristupljeno 10. 4. 2017.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć); Spoljašnja veza u |website= (pomoć)

Literatura[uredi]

  • Bullivant, edited by Stephen; Ruse, Michael (2013). The Oxford handbook of atheism (First edition. izd.). Oxford: Oxford Univ. Press. str. 246,255. ISBN 978-0199644650. »the American philosopher and neuroscientist Sam Harris", "Dawkins is a biologist, Dennett a philosopher, Harris a philosopher and neuroscientist, Hitchens a journalist and a cultural critic."« 

Spoljašnje veze[uredi]