Сеница шљиварка
| Senica šljivarka | |
|---|---|
_Sombre_Tit,_Jadovnik,_Serbia.jpg)
| |
| Poecile lugubris | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Passeriformes |
| Porodica: | Paridae |
| Rod: | Poecile |
| Vrsta: | P. lugubris
|
| Binomno ime | |
| Poecile lugubris Temminck, 1820
| |
| |
| Rasprostranjenost vrste Poecile lugubris | |
| Sinonimi | |
|
Parus lugubris | |
Senica šljivarka (lat. Poecile lugubris) vrsta je ptice iz porodice senica. Reč lugubris potiče iz latinskog jezika i znači žalostan.[2]
Opis[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Senica šljivarka je od vrha repa do vrha kljuna dugačka oko 14 centimetara, a telesna težina ove vrste se kreće od 15 do 19 grama.[3] Ovu vrstu senice karakterišu beli obrazi i crno područje ispod kljuna, na vratu. Naizgled je slična sivoj senici, ali se od nje može veoma lako razlikovati po tome što ima veće crno područke ispod kljuna i po tome što joj se belo područje zadržava na obrazima dok se kod sive senice širi i na zadnji (dorzalni) deo tela.[3]
Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]
Areal senice šljivarke obuhvata Balkansko poluostrvo, Malu Aziju i delove Bliskog istoka. Naseljava mediteranska i submediteranska područja sa otvorenim (gde je gustina drveća manja) listopadnim ili mediteranskim šumama (hrasta, masline, bukve, vrbe, kedra, smreke, itd.), šikarama, vinogradima voćnjacima i živicama. Živi uglavnom u pobrđu, nižim planinama ili klisurama.[4][5]
Biologija[uredi | uredi izvor]
Senica šljivarka se hrani uglavnom insektima, njihovim larvama, jajima, a takođe i semenima biljaka. Gnezdi se od marta do avgusta i monogamna je vrsta. Gnezda pravi u rupama u umirućem drveću i voćkama, ali takođe i među stenama. Senica šljivarka gnezdo gradi od vune, dlake, perja i biljnog materijala. U gnezdo ženka polaže od 5 do 7 jaja. Stanarica je, sa povremenim kretanjima radi promene nadmorske visine u određenim delovima areala. Zvaničnih podataka o brojnosti senice šljivarke nema, a populacioni trend se ocenjuje kao stabilan.[4][5]
Ugroženost[uredi | uredi izvor]
Utvrđeno je da u pojedinim delovima areala (u Jermeniji) ugrožavajući faktor predstavlja sve veći broj divljih požara i upotreba toksičnih materija u poljoprivredi.[4]
Senica šljivarka u Srbiji[uredi | uredi izvor]
U Srbiji je senica šljivarka redovna gnezdarica pobrđa i brdskih predela južno od Save i Dunava sa populacijom između 7 000 i 13 000 gnezdećih parova.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ BirdLife International (2017). „Poecile lugubris”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 29. 4. 2021.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ a b Sombre-tit (Poecile lugubris) − birdid.no
- ^ a b v Sombre-tit (Poecile lugubris) − Data Zone
- ^ a b v „Senica šljivarka (Parus lugubris) − BioRas”. Arhivirano iz originala 30. 05. 2021. g. Pristupljeno 14. 10. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
-
Подаци везани за чланак Poecile lugubris на Викиврстама 
Медији везани за чланак Сеница шљиварка на Викимедијиној остави
