Сеница шљиварка
| Сеница шљиварка | |
|---|---|
_Sombre_Tit,_Jadovnik,_Serbia.jpg)
| |
| Poecile lugubris | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Passeriformes |
| Породица: | Paridae |
| Род: | Poecile |
| Врста: | P. lugubris
|
| Биномно име | |
| Poecile lugubris Temminck, 1820
| |
| |
| Распрострањеност врсте Poecile lugubris | |
| Синоними | |
|
Parus lugubris | |
Сеница шљиварка (лат. Poecile lugubris) врста је птице из породице сеница. Реч lugubris потиче из латинског језика и значи жалостан.[2]
Опис[уреди | уреди извор]
.jpg)
Сеница шљиварка је од врха репа до врха кљуна дугачка око 14 центиметара, а телесна тежина ове врсте се креће од 15 до 19 грама.[3] Ову врсту сенице карактеришу бели образи и црно подручје испод кљуна, на врату. Наизглед је слична сивој сеници, али се од ње може веома лако разликовати по томе што има веће црно подручке испод кљуна и по томе што јој се бело подручје задржава на образима док се код сиве сенице шири и на задњи (дорзални) део тела.[3]
Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]
Ареал сенице шљиварке обухвата Балканско полуострво, Малу Азију и делове Блиског истока. Насељава медитеранска и субмедитеранска подручја са отвореним (где је густина дрвећа мања) листопадним или медитеранским шумама (храста, маслине, букве, врбе, кедра, смреке, итд.), шикарама, виноградима воћњацима и живицама. Живи углавном у побрђу, нижим планинама или клисурама.[4][5]
Биологија[уреди | уреди извор]
Сеница шљиварка се храни углавном инсектима, њиховим ларвама, јајима, а такође и семенима биљака. Гнезди се од марта до августа и моногамна је врста. Гнезда прави у рупама у умирућем дрвећу и воћкама, али такође и међу стенама. Сеница шљиварка гнездо гради од вуне, длаке, перја и биљног материјала. У гнездо женка полаже од 5 до 7 јаја. Станарица је, са повременим кретањима ради промене надморске висине у одређеним деловима ареала. Званичних података о бројности сенице шљиварке нема, а популациони тренд се оцењује као стабилан.[4][5]
Угроженост[уреди | уреди извор]
Утврђено је да у појединим деловима ареала (у Јерменији) угрожавајући фактор представља све већи број дивљих пожара и употреба токсичних материја у пољопривреди.[4]
Сеница шљиварка у Србији[уреди | уреди извор]
У Србији је сеница шљиварка редовна гнездарица побрђа и брдских предела јужно од Саве и Дунава са популацијом између 7 000 и 13 000 гнездећих парова.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ BirdLife International (2017). „Poecile lugubris”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 29. 4. 2021.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ а б Sombre-tit (Poecile lugubris) − birdid.no
- ^ а б в Sombre-tit (Poecile lugubris) − Data Zone
- ^ а б в „Сеница шљиварка (Parus lugubris) − БиоРас”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
-
Подаци везани за чланак Poecile lugubris на Викиврстама 
Медији везани за чланак Сеница шљиварка на Викимедијиној остави
