Сеница шљиварка

Сеница шљиварка
Senica šljivarka (Poecile lugubris) Sombre Tit, Jadovnik, Serbia.jpg
Poecile lugubris
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Paridae
Род: Poecile
Врста:
P. lugubris
Биномно име
Poecile lugubris
Temminck, 1820
Poecile lugubris distribution map.png
Распрострањеност врсте Poecile lugubris
Синоними

Parus lugubris

Сеница шљиварка (лат. Poecile lugubris) врста је птице из породице сеница. Реч lugubris потиче из латинског језика и значи жалостан.[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Rouwmees-1 (28030714084).jpg

Сеница шљиварка је од врха репа до врха кљуна дугачка око 14 центиметара, а телесна тежина ове врсте се креће од 15 до 19 грама.[3] Ову врсту сенице карактеришу бели образи и црно подручје испод кљуна, на врату. Наизглед је слична сивој сеници, али се од ње може веома лако разликовати по томе што има веће црно подручке испод кљуна и по томе што јој се бело подручје задржава на образима док се код сиве сенице шири и на задњи (дорзални) део тела.[3]

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Ареал распрострањења

Ареал сенице шљиварке обухвата Балканско полуострво, Малу Азију и делове Блиског истока. Насељава медитеранска и субмедитеранска подручја са отвореним (где је густина дрвећа мања) листопадним или медитеранским шумама (храста, маслине, букве, врбе, кедра, смреке, итд.), шикарама, виноградима воћњацима и живицама. Живи углавном у побрђу, нижим планинама или клисурама.[4][5]

Биологија[уреди | уреди извор]

Parus lugubris Naumann.png

Сеница шљиварка се храни углавном инсектима, њиховим ларвама, јајима, а такође и семенима биљака. Гнезди се од марта до августа и моногамна је врста. Гнезда прави у рупама у умирућем дрвећу и воћкама, али такође и међу стенама. Сеница шљиварка гнездо гради од вуне, длаке, перја и биљног материјала. У гнездо женка полаже од 5 до 7 јаја. Станарица је, са повременим кретањима ради промене надморске висине у одређеним деловима ареала. Званичних података о бројности сенице шљиварке нема, а популациони тренд се оцењује као стабилан.[4][5]

Угроженост[уреди | уреди извор]

Утврђено је да у појединим деловима ареала (у Јерменији) угрожавајући фактор представља све већи број дивљих пожара и употреба токсичних материја у пољопривреди.[4]


Сеница шљиварка у Србији[уреди | уреди извор]

У Србији је сеница шљиварка редовна гнездарица побрђа и брдских предела јужно од Саве и Дунава са популацијом између 7 000 и 13 000 гнездећих парова.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]