Slava Klavora

slava klavora
Slava Klavora
Lični podaci
Datum rođenja	(1921-05-11)11. maj 1921.
Mesto rođenja	Maribor, Kraljevina SHS
Datum smrti	24. avgust 1941.(1941-08-24) (20 god.)
Mesto smrti	Maribor, Nacistička Nemačka
Profesija	student
Delovanje
Član KPJ od	1939.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.

Slava Klavora (Maribor, 11. maj 1921 — Maribor, 24. avgust 1941) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 11. maja 1921. godine u Mariboru, u porodici poštanskog radnika, koji se odselio iz slovenačkog primorja, nakon što ga je okupirala Italija. Pohađala je Ekonomsku školu u Mariboru, gde je došla u doticaj s ostalim komunistima.

Na jesen 1939. godine, upisala je Ekonomski fakultet u Zagrebu. Tu je postala članica levičarskog akademskog društva Triglav. Krajem 1939. godine, postala je članica Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) i uskoro bila izabrana u aktiv partijske ćelije.

Aprila 1940. godine, učestvovala je u kulturnoj turneji po Bosni i Hercegovini i u radu narodno-odbrambenog tabora na jugoslovensko-austrijskoj granici i u Prekomurju.

Nekoliko dana pre izbijanja Aprilskog rata 1941. godine, vratila se u Maribor i postala članica Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Slovenije za Štajersku, čiji je sekretar bio Slavko Šlander. U komitetu je bila odgovorna za rad SKOJ-a, čija je sekretarica bila.

Nakon okupacije Jugoslavije, roditelji su joj bili iseljeni. Posle napada Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941, prešla je u ilegalnost i obavljala kurirske poslove. Pomagala je i u ilegalnoj tehnici u stanu Mare Čepić i radila na šapirografu.

Dana 7. avgusta 1941. godine, u stan Mare Čepić provalili su gestapovci, te uhapsili i odveli u zatvor sve ilegalce koje su tamo zatekli. Među njima je bila i Slava Klavora. Pri izlasku iz kuće, Slavko Šlander je pokušao da ju istrgne iz ruku gestapovaca, ali je i sam bio svladan.

Dana 8. avgusta su ju odveli u Grac i pokušavali da od nje iznude informacije, ali nije ništa odala, pa su ju 15. avgusta vratili u Maribor. Uveče 24. avgusta, streljali su ju zajedno sa još devet drugova.

Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita 27. novembra 1953. proglašena je za narodnog heroja.

Po njoj danas nosi ime osnovna škola u Mariboru.

Literatura

• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167