Slom Prvog srpskog ustanka

Slom Prvog srpskog ustanka označio je kraj prve faze Srpske revolucije. Glavni uzrok sloma ustanka jeste rusko napuštanje Balkana i napuštanja borbi protiv Turaka zbog nadolazeće pretnje u vidu Napoleona I Bonaparte.

Uvod

Zbog sukoba sa Karađorđem, dvojica slavnih srpskih vojskovođa i junaka, Petar Dobrnjac i Milenko Stojković proterani su iz zemlje. Njih dvojica nisu hteli da priznaju novi ustav i da prime mesta u vladi za koja ih je Karađorđe predvideo. Zbog toga biše optuženi za ceo svoj dotadašnji rad. Pravog suda nije ni bilo. Proterivanje Dobrnjca i Stojkovića izazvalo je nezadovoljstva u narodu. Milenko i Dobrnjac bili su teški ljudi da mnogo mana u svakom pogledu, ali su, nema sumnje, bili junaci, veoma zaslužni za dotadašnje uspehe ustanka. Za njihova imena vezane su naše najznačajnije pobede kod Ivankovca i Deligrada. Koliko se u ondašnjim krugovima žalilo što je stvar ispala tako vidi se najbolje u rečima Vuka Karadžića koji kaže, ni manje ni više nego da se Karađorđe oprostio protivnika "ali tijem okrči i Turcima put, te lakše zemljom ovladaju". Slobodan Jovanović dobro naglašava da u toj Vukovoj kritici ima istine jer je Karađorđe, odvojivši vojsku od njenih vojvoda znatno oslabio borbenu snagu Srba.

Ruski problemi

Od 1810. godine događaji se počeše nepovoljno razvijati po Rusiju. Austrijski dvor se izmirio i orodio sa Napoleonom i počeo je prema petrogradskoj vladi voditi politiku skoro otvoreno neprijateljsku. Austrijsko i rusko suparništvo na Balkanu trajalo je već godinama i nije se moglo sakriti ni onda kada su odnosi između njih bili sasvim neprijateljski, a kamoli sada kada je protivnost mogla vidnije da se izrazi. Uzalud je Rusija nudila Beču čitavu Vlašku i sve krajeve zapadno od nje, zajedno sa Srbijom, Austrija 2. marta 1812. godine sa Napoleonom potpisuje savez protiv nje. Spremao se veliki pohod na Moskvu, najveći u dotadašnjoj istoriji.

Posle ovog francusko-austrijskog saveza, Rusija se, prirodno, nije mogla zadržavati na balkanskom ratištu. Turska je, znajući to želela izvući što povoljnije uslove za mir i stoga je na ruske ponude odgovarala zatežući i povisujući svoje zahteve.

Bukureški mir

Posle velikih napora ruskih, vojničkih i diplomatskih sklopljen je 28. maja Bukureški mir. Njime je okončan Rusko-turski rat. Kao poslednju uslugu koju su Rusi mogli učiniti Srbima, Rusi su posle teških pregovora uneli u taj ugovor jednu tačku koja se odnosi na Srbe. 8. tačka Bukureškog mira, kasnije dosta spominjana, predviđala je za Srbe potpunu amnestiju i jednu vrstu samouprave o kojoj su se Turci imali sporazumeti sa Srbima, a koja bi odgovarala onoj što su je imali Grci na Arhipelagu. Turska je, tom istom tačkom, dobila pravo da uvede svoju vojsku u srpske gradove i da srpska utvrđena podignuta tokom ustanka poruši. Srbi su tim ugovorom bačeni na polaznu tačku koju su mogli imati, ako ne 1804. onda sigurno 1807. godine. Ičkov mir nudio je više. Međutim, mada su i ovi rezultati i toliko skromni da ih Rusi nisu smeli iskreno i u celini ni priznati Srbima, oni su, ipak naročito sa međunarodnog gledišta značili dosta.

Dobro se zna koliko su se Bećir-paša i Porta branili od mešanja drugih sila u njihove pregovore sa Srbima. Stoga je sultan prvobitno odbijao da ratifikuje tu i još jednu za nas beznačajnu tačku ugovora. Srbi dugo nisu ni znali šta je dogovoreno u Bukureštu. Rusi su ih držali u zabludi, jedino u šta su verovali je da su te odredbe privremene i da će se stvari okrenuti nabolje. Rusi su poručivali Srbima i ostalim Jugoslovenima da će preduzeti veliku akciju protiv Francuza u Dalmaciji. Ruski ljudi počeli su da vežbaju srpske vojnike i da ih tobože pripremaju za tu akciju. Srbi su saznali pravo stanje stvari tek kada su turski zapovednici tražili od gradova da se predaju. Srbi su se osetili ne samo prepušteni sebi nego i prevareni. Odlazak ruskih garnizona iz Srbije i povlačenje ruske vojske iz Vlaške i Moldavske bili su predznaci sloma.

Nove borbe i kraj ustanka

Početkom jula 1813. godine krenuše tri turske vojske u napad na Srbiju, od Vidina, Niša i sa Drine. Položaj Srba bio je težak, bez ijednog prijatelja, oskudni s municijom, zavađeni među sobom, oni su klonuli već i pre početka borbe. Duga uverenja da se ne mogu održati samo, bez naslona na veću silu, ušla je u sve njihove duše i sad su ih, kada je to postala stvarnost, paralisala. Sam Karađorđe nije više bio onaj stari. U leto 1813. godine on se razboleo od tifusa i u najtežim danima, kada je njegovo prisustvo bilo potrebno da podigne moral Srbima, on je ležao u Topoli i malaksavao sve više i više, i fizički i moralno.

Turci su napredovali dosta brzo, naročito sa istoka i zapada. Sporije se kretala niška vojska. Karađorđe, iznuren bolešću, pojavljuje se na dva-tri mesta kao senka. Obraća se i Austriji i nudi joj gradove, ali ona nije voljna da mu pritekne u pomoć. Austrija je čak i volela da Srbi propadnu kako bi se uverili da im savez sa Rusima nije doneo ništa dobro. Turci bez većih napora slomiše otpor na Ravnju i Zasavici i udariše na Šabac. U opsadi Negotina gine hajduk Veljko Petrović. U dogovoru sa ruskim agentom Nedobom i mitropolitom Leontijem, Karađorđe 21. septembra 1813. godine napušta zemlju i odlazi u Zemun, a odatle u manastir Fenek. Za Karađorđem i ostale znatnije vojvode, sem Miloša Obrenovića napuštaju Srbiju.

Dana 6. oktobra 1813. godine u Carigrad stiže glas da je vojska ponovo zauzela Beograd, Šabac i Smederevo. Tri dana po tri puta pucali su topovi u Carigradu i na Bosforu u slavu tog događaja.

Posledice Prvog srpskog ustanka

Ovakav slom ustanka bio je nesumnjivo težak udarac. Ali taj udarac je bio samo privremen i samo jedna teška lekcija. U stvari, on je bio ipak uspeh. Taj ustanak digao je ponovo Srbe i stavio srpsko pitanje pred Evropu kao sastavni deo Istočnog pitanja. Od Prvog srpskog uspeha i stvaranja srpske države shvatanje srpske samostalnosti izmenilo se iz osnova. Iako je izgledalo da je srpskim porazom 1813. godine bilo izgubljeno sve, u stvari nije bilo tako. Sem probuđene narodne svesti, pozitivan rezultat bio je i Bukureški ugovor. On je predstavljao pravnu bazu za posredovanje Rusije u korist Srba što je bila i njena moralna obaveza prema borcima Prvog srpskog ustanka.

Vidi još

• Prvi srpski ustanak
• Bukureški mir
• Drugi srpski ustanak
• Srpska revolucija

Literatura

• Istorija Srba - Vladimir Ćorović (576—583)