Битка на Малајници

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка на Малајници
Део Првог српског устанка
Map of battle of Malajnica and Štubik.jpg
Битка на Малајници
Време:1. јул 1807.
Место:Малајница
Резултат: убедљива српска победа
Сукобљене стране
Српски устаници
 Руско царство
 Османско царство
Команданти и вође
Карађорђе Петровић
Руско царство генерал Исајев
Миленко Стојковић
Османско царство Мула-паша Видински
Османско царство Гушанац Алија
Јачина
4.500 српских устаника
Руско царство 600 руских пешака и 200 козака[1]
5.000-8.000[1]
Жртве и губици
80 погинулих Срба
Руско царство руски губици непознати[1]
око 1.000 погинулих[1]

Битка на Малајници (1807) била је прва заједничка борба Срба и Руса против Турака у Првом српском устанку. Битка се завршила победом српско-руске војске.

Увод[уреди]

После ослобођења Београда и осигурања западне границе устаничке Србије на Дрини, Карађорђе је крајем пролећа 1807. упутио у источну Србију Миленка Стојковића и Петра Добрњца са војскама браничевске и пожаревачке нахије са задатком да Тимочку Крајину ослободе од Турака. Са истим задатком упућен је из Соко-Бање Хајдук Вељко Петровић са својим устаницима према Штубику.[1]

Миленко Стојковић је у наступању према Крајини заузео Пореч и Штубик, али је пред селом Малајница нападнут од заповедника Видина Мула-паше и Алије Гушанца са око 5.000-8.000 турских војника и крџалија. Миленко Стојковић са војском одступио је у Штубик, где се утврдио. Турци су се утврдили на Малајници и опсели Штубик.[1]

Пошто је руска војска под генералом Исајевим (рус. Исаев) избила на Дунав и прешла на Велико острво, Карађорђе је са војскама смедеревске и грочанске нахије пошао у помоћ Миленку; средином јуна са око 4.500 пешака и коњаника стигао је на Штубик и подигао шанчеве према Турцима.[1]

У међувремену пробили су се Миленко и Вујица Вулићевић кроз турске положаје и јавили се Карађорђу на Штубику, одакле их је он упутио са 300 коњаника у сусрет Русима. Близу села Михајловца састали су се Руси и Срби 20. јуна 1807.[1]

Битка[уреди]

Битка на мапи модерне Србије.

Дана 30. јуна генерал Исајев и Карађорђе извршили су процену турских положаја на Малајници и одредили распоред за напад. Сутрадан ујутро Руси су прво отворили топовску ватру по логору Мула-паше, а затим су Миленко Стојковић са 1.500 Браничеваца и Вујица Вулићевић са 600 Смедереваца, уз руски олонецки батаљон (600 пешака), 200 козака и 200 српских добровољаца кренули у напад, брзо ускочили у турске шанчеве у којима је настала права сеча. У борби прса у прса су се Срби и Руси боље сналазили. Турке у шанчевима обузела је паника, која се пренела на логор.[1]


Последице[уреди]

Мула-паша је побегао на коњу, а потом Алија Гушанац са преосталим Турцима уз губитке од 1.000 погинулих. Срби су имали око 80 погинулих, а руски губици су непознати. Руски олонецки батаљон храбро се борио, због чега је Карађорђе његове војнике назвао својом браћом.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 234. 

Литература[уреди]

  • Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 234. 
  • Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 234.