Опсада Неготина (1813)

Опсада Неготина (1813)
Део Првог српског устанка
Хајдук-Вељкова погибија.
Време 11. јул – 10. август 1813. Место Неготин Исход одлучујућа Османска победа Крај Првог српског устанка
Сукобљене стране
Османско царство	Српски устаници
Команданти и вође
Хуршид-паша Гушанац Алија	Хајдук-Вељко Петровић  †
Јачина
20.000 са 37 топова	3.000 са 14 топова
Жртве и губици
лаки	тешки

Опсада Неготина (1813) је једна од битака која је означила слом Првог српског устанка.

Београд

Лозница

Неготин

Равње

Делиград

Лешница

Пореч

Шабац

Јагодина

Битка на мапи модерне Србије.

Увод

Насеље Неготин први пут се помиње 1627; у време аустријске окупације 1718-39. Немци су на месту данашњег гробља саградили касарну. Временом су се око ње развиле махале и неколико дућана, а у Неготину се 1784. сместио српски обор-кнез, који је управљао са 47 села, и турски војвода. 1792. заузео га је видински паша Осман Пазваноглу, утврдио га високим зидом од камена са неколико кула и посео га војском. У Првом српском устанку Неготин је после боја на Штубику и Малајници, 24. јуна-19. јула 1807. безуспешно опседала руско-српска војска под командом генерала Исајева и Миленка Стојковића. Након више неуспелих српских напада, Неготин је најзад заузела руско-српска војска генерала Цуката и Петра Добрњца (око 2.500 Руса и 6.000 Срба) 19. септембра 1810, након што су га Турци напустили без борбе. У Неготину је за кнеза постављен Миша Станковић Карапанџа, а у лето 1811. за крајинског војводу и команданта Неготина Хајдук-Вељко Петровић, до тада војвода Соко Бање. У исто време, за цариника у оближњем Кладову постављен је млади писар из Совјета, Вук Караџић.

Турска офанзива на Србију

Почетком јуна 1813. главна турска сила ударила је на Србију са три стране: од Ниша на Делиград, од Босне на Дрину и од Видина на Неготин. Очекујући напад, и устаничка војска се поделила на три стране: на Делиграду је био Младен Миловановић са 10-12.000 људи, на Дрини кнез Сима Марковић са још толико, у Крајини Хајдук-Вељко са око 3.000, а Карађорђе је био у Јагодини са 4-5.000 људи као стратегијска резерва. По осталим граничним утврђењима и шанчевима било је по 500-1.000 људи. На Неготин је дошао сам велики везир Хуршид-паша са више од 15.000 људи; Бошњаци, начинивши на Дрини ћуприју, заузеше шанчеве у Лешници и Лозници и опколише Засавицу, а турска главнина удари на Делиград.

Супротстављене снаге

Пред напад Турака на Србију 1813. Неготин је био уређен за одбрану: на највишем месту био је уређен Хајдук-Вељков шанац, четворостран, са 4 топа на две топовске платформе, утврђен ровом и палисадама. Вељкова кула Баба-Финка имала је више спратова; на северној страни града, поред каменог моста, био је Мартинов шанац, а на источној Абрашев шанац, сваки са по 3 топа; на југозападној страни шанац Цветка Бреговљанина са 1 топом и на западној страни шанац Цветка Куљанина са 3 топа. На североисточној и југоисточној страни града биле су по једна дрвена кула, које су бранили мештани под својим буљубашама.

Хајдук-Вељко је у Неготину имао око 3.000 бораца са 14 топова, од којих је он плаћао 300 бећара (коњаника), 4 капетана и 13 буљубаша. Турске снаге под Хуршид-пашом имале су око 20.000 људи, 30 топова и 7 кумбара; а нижи заповедници били су Реџеп-ага Адакалски, Алија Гушанац (бивши дахија београдски), Мула-паша и Јусуф-ага.

Битка

Напад Турака на Неготин почео је 11. јула, а већ сутрадан заузели су село Кобишницу и 13. јула зауставили се у рову на 1 km од Неготина према шанцу Цветка Бреговљанина (на западној страни града). До 16. јула Турци су опколили Неготин са северне и источне стране и пришли му на даљину пушчаног домета. Снагама с југа командовао је Реџеп-ага, а с истока и севера Хуршид-паша. Турци су затим почели дању и ноћу тући град артиљеријском ватром. За то време Хајдук-Вељко је вршио успешне испаде у турске редове и наносио им губитке. Међутим, турски топови су рушили кулу за кулом, па и Вељкову, због чега је он сишао у шанац. При обиласку шанчева погодило га је 31. јула топовско ђуле у Абрашевом шанцу и убило. Команду над посадом примио је његов брат Милутин, који је преосталу посаду ноћу 9/10. августа повукао неприметно од Турака у Пореч, оставивши топове, муницију, храну и рањенике у цркви. Турци су 10. августа заузели Неготин без борбе.

Последице

Прости војници, преплашени од турских топова, на задрже се у Поречу него се разбеже кућама, напустивши и шанчеве у Брзој Паланци и Великом ратном острву. Затим половина турске војске са великим везиром оде на Делиград, а остатак ратним лађама на Кладово, које се преда већ после неколико топовских хитаца, док преостала војска у Поречу (где су била и Вељкова браћа са бећарима) делом побегне лађама у Банат, а делом падне у ропство.

У Неготину је до 1833. био турски војвода са мањом посадом. Крајем априла 1833. град је заузео кнез поречке нахије Стеван Стевановић Тенка са 600-700 Срба; од тада је Неготин у саставу Србије.

Занимљивости

Битка је екранизована у серији Вук Караџић у 5 епизоди.

Литература

• Стојанчевић, Владимир (2004). Први српски устанак 1804-1813. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 326. ISBN 978-86-3350-153-8. 
• Стевановић, Др Миладин (1994). Први српски устанак. Горњи Милановац: Дечје новине. стр. 343. ISBN 978-86-3670-689-3. 
• Ђорђевић, Др Мирослав Р. (2004). Ослободилачки рат српских устаника 1804-1806. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 447. ISBN 978-86-335-0154-5. 
• Јанковић, Драгослав (1984). Српска држава Првог српског устанак. Београд: Нолит. стр. 293. 
• Павићевић, Бранко; Стојанчевић, Владимир; Ратковић-Костић, Славица (1998). Од Царева Лаза 1712. и Боја код Иванковца 1805. до одласка Турака из Србије 1867. [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 1. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 616. ISBN 86-335-0038-8. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Љушић, Радош (2018). Војводе и војводски барјаци: Војно уређење устаничке Србије (1804-1815). Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 344. 
• Новаковић, Стојан (2021). Васкрс државе српске: политичко-историјска студија о Првом српском устанку 1804-1813. Београд - Земун: Укронија. стр. 210. ISBN 978-86-6002-071-2. 
• Хамовић, Драган; Јовановић, Небојша; Илијин, Душан (2004). Устаничка читанка (1804 - 1815). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 418. ISBN 86-17-11342-1. 
• Стефановић Караџић, Вук (1969). Историјски списи. Београд: Просвета. стр. 91—92. 
• Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 17. 
• Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 17—18. 
• Стефановић Караџић, Вук (1969). Историјски списи. Београд: Просвета. стр. 91—93.