Snežana Pajkić

Snežana Pajkić
Lični podaci
Puno ime	Snežana Pajkić Jolović
Datum rođenja	(1970-09-23)23. septembar 1970.
Mesto rođenja	Ćuprija, SFR Jugoslavija
Državljanstvo	srpsko
Sportske informacije
Sport	1500 m
Godine aktivnosti	1980—1996.
Klub	AK Morava Ćuprija
Nagrade i medalje Osvojene medalje Predstavljajući Jugoslaviju Atletika 1.500 metara Evropsko prvenstvo 1990. Split 4:08,12 Svetsko juniorsko prvenstvo 1986. Atina 1.500m 1988. Sadbri 1.500m

Snežana Pajkić Jolović (Ćuprija, 23. septembar 1970) bivša je srpska i jugoslovenska atletičarka i evropska prvakinja, osvajačica brojnih medalja za SFR Jugoslaviju, direktorka Asocijacije atletskih talenata Srbije i potpredsednica Atletskog saveza Srbije (ASS).

Biografija

Poreklo, škola i početak karijere

Snežana Pajkić je rođena 23. septembra 1970. godine u Ćupriji u porodici Aleksandra i Verice Pajkić. Njen otac je radio kao grafičar u preduzeću „Mladost”, a majka kao radnica u fabrici keksa „Ravanica”. Odrasla je u rodnoj Ćupriji sa bratom Predragom. Završila je srednju poljoprivrednu školu. Svoju atletsku karijeru započela je 1980. godine u školskom krosu, gde je osvojila drugo mesto. Brzo je pokazala sjajan talenat, a ubrzo je profesor geografije Aleksandar Petrović uvrstio u stariju kategoriju. Posle samo dve godine, Snežana je 1982. godine pozvana u reprezentaciju SFR Jugoslavije i učestvovala je na Balkanskom krosu u Turskoj.

Takmičenje za juniore i seniore

Imala je vatreno krštenje na velikim takmičenjima 1985. godine, kada je debitovala na evropskom juniorskom prvenstvu. Godinu dana kasnije, osvojila je svoju prvu medalju, bronzanu, na Svetskom juniorskom prvenstvu u Atini u Grčkoj. Tako je započeo niz od četiri medalje na velikim takmičenjima u četiri juniorske sezone. Na juniorskom evropskom prvenstvu u Bermingamu 1987. godine osvojila je zlato. Na svetskom prvenstvu 1988. u Sudburiju u Kanadi osvojila je srebro, a učestvovala je i na evropskom seniorskom prvenstvu, obarajući državne juniorske rekorde na 1.500 i 3.000 metara. Juniorsku karijeru krunisala je još jednom evropskom zlatnom medaljom, u Varaždinu 1989. godine. Sve te medalje Snežana je osvojila na 1.500 metara. Važna medalja je osvojena i na 800 metara do mediteranskih igara u Siriji, gde je 1988. godina bila druga, iza Slobodanke Čolović. Iste godine nije išla na Letnje olimpijske igre 1988. u Seulu, jer je rukovodstvo atletskog tima jugoslovenske reprezentacije procenio da je isuviše mlada. Učestvovala je na Svetskom kupu u japanskom Tokiju 1991. godine, gde je loše trčala zbog umora i problema u aklimatizaciji. 1992. Snežana je propustila Letnje olimpijske igre 1992. u Barseloni nakon što nije postigla željeni rezultat na državnom prvenstvu u Beogradu na stadionu Crvene zvezde, a profesor Petrović nije bio za to da učestvuje na OI ako nije sto posto spremna, i ako ne može da se bori za medalju.

Zlato u Splitu 1990

Godine 1990, prve seniorske godine, najveći izazov joj je predstavljalo prvenstvo Starog kontinenta u Splitu, tj. Evropsko prvenstvo u atletici 1990. Deset dana pre Evropskog prvenstva u Splitu, Snežana je prvi put postavila seniorski državni rekord - 4:08,21 na državnom prvenstvu u Sarajevu. Tim povodom je objavila da je spremna za Split, tj. da bi mogla do finala. Snežanin prvi start na šampionatu u Splitu bila je trka na 3.000 metara. Ispunila je svoj glavni zadatak, plasiravši se u finale na 1.500 metara nekoliko dana kasnije. Kvalifikacije nisu bile nimalo lagane. Snežana je ušla posle plasmana, kao dvanaesta, borila se do poslednjeg metra. U finalu su je čekale sportistkinje kao što su Dona Melinta, Elen Kisling i Ljudmila Rogačova. Trka se odvajala baš onako kako je Snežana volela. Svi favoriti su se čuvali za cilj, a Snežana je na kraju pobedila u trci. Snežana se neočekivano dugo zadržala u grupi, jer niko nije želeo da pojača tempo pošto je trka bila taktička. Snežanina dodavanja bila su idealna, kao u Sarajevu. Videlo je da joj nije bilo teško da ide tim tempom i pre ulaska na poslednjih 150 metara postala je svesna da može da osvoji medalju. Kada su trkači ušli u ciljnu ravninu i kada je Snežana videla da može da završi u svom stilu, na splitskom Poljudu zavladala je euforija, publika je Snežani dala još više snage i pobedila je u glamuroznom stilu. Na istom prvenstvu još jedan jugoslovenski sportista, skakač u vis Dragutin Topić, osvojio je zlato.

Penzionisanje

Zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao i međunarodnih sankcija protiv SR Jugoslavije, Snežana je odlučila da se povuče iz atletike. Kraljici sporta vratila se u jesen 1995. godine, na nagovor Vere Nikolić, tadašnje selektorke ženske reprezentacije Jugoslavije. Početkom 1996. godine učestvovala je na štafetnom maratonu u Japanu, gde je postigla dobar rezultat ali zbog problema sa leđima, tj. išijasa i bolova tokom trčanja definitivno je odlučila da se povuče 1996. godine

Karijera nakon aktivne atletike

Snežana je danas članica Upravnog odbora i potpredsednica ASS-a i članica Komisije za žene i sport u Olimpijskom komitetu Srbije. Čest je gost na mnogim trkama i sportskim događajima.

Lični život

Snežani je 2011. godine na rutinskom pregledu dijagnostikovan rak jajnika, koji je na vreme uklonjen, a Snežana se potpuno oporavila.

Zanimljivosti

Od četiri medalje osvojene u konkurenciji juniora, Snežani je najdraža ona osvojena u Varaždinu 1989. godine. Stanovnici rodne Ćuprije su je tokom karijere zvali Sneška, a intimni prijatelji Pajča i Sneguljče.

Evropsko prvenstvo u Splitu održano je krajem leta 1990. godine, kada je već bilo uočljivo da će zajednička država teško preživeti. Reprezentacija SFR Jugoslavije imala je neprijatnosti na otvaranju prvenstva s obzirom da je publika zviždala. Ali kada je takmičenje počelo, kada je jugoslovenska reprezentacija počela da osvaja medalje, ceo stadion se okrenuo sportu i navijanju za reprezentaciju. Poslednjeg dana takmičenja u svečanoj loži bio je predsednik Predsedništva Socijalističke Republike Hrvatske Franjo Tuđman, pa je pozdravio Snežaninu pobedu, čak joj je ponudio i helikopter da se zajedno sa profesorom Petrovićem vrati u Ćupriju. Međutim, kako profesor Petrović nije mnogo voleo letenje, automobilom su se vratili u Ćupriju.

Značajniji rezultati

Godina	Takmičenje	Mesto	Plasman	Disciplina	Rezultat
Predstavljajući Jugoslaviju
1986	Svetsko prvenstvo za juniore	Atina, Grčka	7.	800 m	2:07,75
				1.500 m	4:16,03
	Evropsko prvenstvo	Štutgart, Zapadna Nemačka	17. (kv)	1.500 m	4:13,76
			18. (kv)	3.000 m	9:07,44
1987	Evropsko prvenstvo za juniore	Birmingam, Ujedinjeno Kraljevstvo		1.500 m	4:16,09
	Mediteranske igre	Latakija, Sirija		800 m	2:02,91
1988	Svetsko prvenstvo za juniore	Veliki Sadberi, Kanada	6.	800 m	2:07,56
				1.500 m	4:16,19
1989	Evropsko prvenstvo za juniore	Varaždin, Jugoslavija		1.500 m	4:13,34
1990	Evropsko prvenstvo	Split, Jugoslavija		1,500 m	4:08,12
			—	3.000 m	NZ
1991	Svetsko prvenstvo	Tokio, Japan	26. (kv)	1.500 m	4:14,20

Lični rekordi

• 800 metara: 2:01,78 (1991)
• 1.500 metara: 4:08,12 (1990)
• 3.000 metara: 9:07,44 (1986)

Spoljašnje veze

• Atletska legenda Snežana Pajkić Jolović na sajtu Atletskog saveza Srbije