Вера Николић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вера Николић
Vera Nikolić 1972.jpg
Вера Николић 1972.
Личне информације
Држављанство  Југославија
Датум рођења (1948-09-23)23. септембар 1948.(70 год.)
Место рођења Грабовица
Југославија
Спортске информације
Спорт Трка на 800 метара
Достигнућа и титуле
Лични рекорд(и) 1:59,5

Вера Николић (Грабовица крај Деспотовца, 23. септембар 1948) је некадашња југословенска и српска атлетичарка и атлетски тренер.

Каријера[уреди]

Рођена је у селу Грабовица крај Деспотовца у породици ковача Мике Николића. У 13 години победила је на једном школском кросу у Ћуприји. Ту је запазио атлетски стручњак Александар Петровић и предложио јој да заједно раде.

Довољно је било само годину дана да њен таленат и његова стручност дају резултате. Вера је побеђивала на кросевима Србије и Југославије. Била је јуниорка чијим су се резултатима и још више могућностима сви дивили.

Са 16 година је постала репрезентативка, па чак и првакиња Балкана. У септембру 1966. са непуних 18 година учествује на Европском првенству у Будимпешти и у трци на 800 метара осваја прво место, резултатом 2:02,8, победивши фаворизовану и искуснију Жужу Сабо. То је била прва златна медаља на европским првенствима за Југославију. Због тог успеха је добила назив Златна Вера. Крајем године је по избору листа Спорт, проглашена за спортисту године у Југославији.

Годину дана касније 20. јула 1968. Вера прави праву сензацију на лондонском „Кристал паласу“ и у окршају са највећом надом британске атлетике Лилијан Борд поставља светски рекорд на 800 м резултатом 2:00,5.

После велике еуфорије коју је подигла овим резултатом, жеље љубитеља атлетике су порасле и очекивали су да на Олимпијски играма у Мексику освоји злато. Вера није издржала, подлегла је притиску и у финалној трци је одустала. После тога дуго није могла да се опорави. Одлучила је да промени средину и прешла је у АК „Динамо“ из Загреба код тренера Леа Ланга.

Опоравила се и већ на Европском првенству у Атини 1969. осваја бронзану медаљу. Имала је још два успеха пре напуштања активног бављења атлетиком: на Европском првенству у Хелсинкију 1971. осваја златну медаљу а на Олимпијским играма у Минхену 1972. осваја пето место са новим југословенским рекордом 1:59,5.[1] Атлетику је напустила 1974.

Остало[уреди]

Године 1976. се удала за Пају Ћасића (који је радио у МУП-у Хрватске, иначе родом из Бучја код Пакраца) са којим има ћерку Јелену и два сина, Милана и Дејана. Након што је 1991. године добила отказ на радном месту у Скупштини општине Дубрава у Загребу, где је дотад била запослена и након различитих видова претњи, привремено напушта Загреб и одлази код родитеља у Ћуприју са децом. Након тога, муж јој бива ухапшен у Загребу на радном месту, али у децембру 1991. године је размењен, па је и он напустио Загреб.

Данас живи у Крушевцу са супругом, где је до 2007. године радила као атлетски тренер, а сада је у пензији. Има 6 унука и, како често изјављује, то је њен највећи успех и рекорд.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Монографија Тридесет година Атлетског савеза Србије 48-78 -Београд 1981.