Pređi na sadržaj

Tengri

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tengri
Simbol koji koriste Tengristi, koji predstavlja strukturu univerzuma, boga Tengrija, krovni otvor jurte i šamanski bubanj.
Lični podaci
PrebivalištePlavo nebo
Porodica
PotomstvoBaj-Ulgan
Kojaš
Jer Tanri
Kajra
Umaj
Mitologija
RegionEvroazijska stepa, Srednja Azija, Sibir, Istočna Azija

Tengri (mađ. Tengri)(staroturski:𐰚𐰇𐰚:𐱅𐰭𐰼𐰃 znači Plavo nebo, staroujgurski: tängri; Osm. tur.: تآنغرِ; osm. tur. تڭری; kirg. Теңир; kaz. Тәңір; tur. Tanrı; azer. Tanrı; bug. Тангра; prototurski: *teŋri / *taŋrɨ; mongolski skr.: ᠲᠩᠷᠢ,[1] T'ngri; mong. Тэнгэр, Tenger; ujg. تەڭرى, tengri[2][3]) glavno je božanstvo drevnih stepskih naroda (Sjongnua, Huna, Turkijaca), mongolskih Sjienpejsa, a takođe je deo, prema istraživanjima, izvorne religije Mađara, Sekelja,[4] zasnovano na Tengrizmu. Ideja je analogna kineskoj ideji tien li, koja se proširila tokom Zapadne dinastije Džou (XI – VIII vek pre nove ere) i stvaranja taoističke nove reči 靝 (u kojoj je 青 „plavo“, a 氣 je „či ", što daje „plavo nebo”). Otuda potiče sličan konfučijanski koncept. Među četiri pravca u kineskoj astronomiji, istok je predstavljao plavi zmaj, Zapad beli tigar, jug crveni feniks, a sever crna zmija-kornjača, što je slično simbolima korišćenim u tengrizmu.

Tengri je sveobuhvatni Bog neba u tradicionalnim turskim, jenisejskim, mongolskim i raznim drugim nomadskim altajskim verskim verovanjima.[5] Tengri se ne smatra božanstvom u uobičajenom smislu, već personifikacijom univerzuma.[6] Međutim, neke osobine povezane sa Tengrijem kao sudijom i izvorom života, kao i večnim i vrhovnim, navele su evropske i muslimanske pisce da identifikuju Tengri kao božanstvo turskih i mongolskih naroda.[7] Prema mongolskom verovanju, Tengrijeva volja (džajajan) može da prekrši svoje uobičajene zakone i interveniše slanjem izabrane osobe na zemlju.[7]

U principu, u tengrizmu nema simbola, međutim, često se koriste simboli drveta života i četiri neba. Često se meša sa religijama koje obožavaju sunce, iako je Sunce samo znak Tengrija. Dramatično piramidalna planina, za koju se dugo verovalo da je najviša tačka na granici između Kazahstana i Kirgistana, nazvana je Kan Tengri. Sveto mesto tengrizma je Otuken, a to je je planina koja je simbolizovana imenom Otgontenger, nastalo od kompozicije Otukena i Tengrija.

Poreklo imena[uredi | uredi izvor]

Najstariji oblik imena zabeležen je u kineskim analima iz 4. veka pre nove ere, koji opisuju verovanja Sjongnua. Ima oblik 撑犁/Sjeng-li, za koji se pretpostavlja da je kineska transkripcija Tangrija. (Prototurski oblik reči je rekonstruisan kao *Teŋri ili *Taŋrɨ.) [8] Alternativno, rekonstruisana altajska etimologija od *T`aŋgiri („zakletva“ ili „bog“) bi više naglašavala božanstvo, boga nego njegova vlast nad nebom.[traži se izvor] Generalno se pretpostavlja da je termin tengri prvobitno značio „nebo“.[9][10] Andrej Kononov je predložio da se termin formira rečima tan (jutro) i injir (veče) u tanri, što se odnosi na nebo kao celinu.[9]

Turski oblik, Tengri, je posvedočen u Orhonskim natpisima iz 8. veka kao staroturski oblik 𐱅𐰭𐰼𐰃 Teŋri. U savremenom turskom jeziku, izvedena reč „Tanrı“ se koristi kao generička reč za „boga“, ili za Avrahamskog boga, a danas je koriste turci u svom jeziku za označavanje bilo kog boga. Vrhovno božanstvo tradicionalne religije Čuvaša je Tura.[11]

Drugi ostaci imena u savremenim jezicima uključuju mongolski: Tenger („nebo“), bugarski: Tangra, azerbejdžanski: Tanrı.

Ranije je sugerisano da je kineska reč za „nebo“ 天 (mandarinski: tian < starokineski *thin[12] ili *thin[13])) povezana sa Tengrijem, što je verovatno pozajmica na kineski iz praistorijskog centralnoazijskog jezika. [14] Međutim, ovaj predlog je malo verovatan u svetlu nedavnih rekonstrukcija starokineskog izgovora znaka „天“, kao što je *kʰl'iːn (Žengžang)[15] ili *lˤi[n] (Bakter-Sagart),[16] koji za 天 predlažu bezvučni bočni početak, bilo klaster ili jedan suglasnik, respektivno. Bakter & Sagart (2014:113-114) ukazali su na potvrđene dijalekatske razlike u istočnom Han kineskom, upotrebu 天 kao fonetičke komponente u fono-semantički složenim kineskim znakovima i izbor 天 za transkribovanje stranih slogova, što je sve podstaklo da zaključe da je oko 200. godine 天 početak imao dva izgovora: krunski *tʰ i dorzalni *k, od kojih oba verovatno potiču od ranijeg bezglasnog bočnog *lˤ.[17]

Lingvista Stefan Georg je predložio da turska reč na kraju potiče kao pozajmljena reč od protojenisejskog *tɨŋgɨr- „visok“.[18][19]

Ejmi Čua prevodi ime kao „[T]večno plavo nebo“,[20] verovatno zbog konotacija upotrebe imena.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tengri je bio nacionalni bog Gokturka, opisan kao „bog Turkijaca“ (Türük Tängrisi).[21] Gokturkijski kanovi su svoju moć zasnivali na mandatu od Tengrija. Ovi vladari su bili opšte prihvaćeni kao Tengrijevi sinovi koji su ga predstavljali na Zemlji. Nosili su titule kao što su tengrikut, kutlug ili kutalmish, na osnovu verovanja da su dostigli kut, neku vrstu nebeske i duhovne sile koju je Tengri dao ovim vladarima.[22]

Pre stranih uticaja, turska koncepcija tengri se smatrala nebom ili voljom koja kontroliše nebo, verovatno nekom vrstom sile. Iz ovoga se razvio koncept ličnog bića. Prvo, kada su Turci preuzeli druge religije, termin tengri je postao naziv (ličnog) boga ili „višeg bića“.[23]

Tengri je bio glavno božanstvo koje je obožavala vladajuća klasa centralnoazijskih stepskih naroda u 6. do 9. veku (Turkijski narodi, Mongoli i Mađari).[24] Izgubio je značaj kada su ujgurski kagani proglasili manihejstvo državnom religijom u 8. veku.[25] Obožavanje Tengrija su u istočnu Evropu doneli Huni i rani Bugari.

Tengri se smatra glavnim bogom koji je stvorio sve stvari. Pored ovog nebeskog boga, imali su i sporedna božanstva (Alps) koja su služila za potrebe Tengrija.[26] Kao Gok Tanrı, bio je otac sunca (Koiash) i mjeseca (Ai Tanrı), a takođe je bio i Umai, Erlik, a ponekad i Ulgen.

Mitologija[uredi | uredi izvor]

Tengri je bio glavni bog turkijskog panteona, koji je kontrolisao nebesku sferu.[27] Tengri se smatra sličnim indoevropskom bogu neba *Dieusu, a struktura rekonstruisane protoindoevropske religije je bliža onoj ranih Turaka nego religiji bilo kog naroda bliskoistočne ili mediteranske antike.[28] U hrišćanskoj turskoj upotrebi Tengri se koristi za Isusovog oca, koji se naziva „Božji sin ”(Tengri Oghli) i „Mesija Bog ”(Mshikha Tengri). Tengri se takođe poredi sa Alahom i Khudom. Osim stranih religioznih uticaja, koliko je danas poznato, originalni turski koncept Tengrija bio je „nebo“ ili duh koji vlada na nebu. Taj duh je verovatno zamišljen kao neka vrsta sile, koja odgovara „mani“ u modernoj etnologiji.[29]

Najvažnije savremeno svedočanstvo obožavanja Tengri nalazi se u staroturskim Orhonskim natpisima, datiranim u početak 8. veka. Napisani takozvanim orhonskim pismom, ovi natpisi beleže izveštaj o mitološkom poreklu Turaka. Natpis posvećen Kul Tiginu uključuje odlomke (u prevodu koji je dao Komitet za jezike Ministarstva kulture i informisanja Republike Kazahstan): „Kada je stvoreno plavo nebo Tengri iznad i smeđa zemlja ispod, između njih stvoreno je ljudsko biće, moji preci Bumin Kagan i Istemi Kagan su vladali ljudima po turskim zakonima, oni su ih vodili i uspeli“ (lice 1, red 1); „Tengri stvara smrt. Sva ljudska bića su stvorena da bi umrla“ (staroturski: Öd Teŋri yasar kisi oγlu qop ölgeli törürmis), (lice 2, red 9); „Preminuo si (doslovno: 'odletio je') dok ti Tengri ponovo ne da život" (lice 2, red 14). Kagani kojima su vladali voljom Tengri mislili su o drevnom turskom narodu i ove misli su sačuvali u tekstovima Orkhonskih natpisa na sledeći način: „Ja, Tengri sličan i Tengri-rođen Turčin Bilge Kagan, nasledio sam tron u ovo vreme“ (staroturski: Teŋiriteg Teŋiride bolmuš Türük Bilge Qaγan bü ödüke olurtum).[30]

U jednom turskom mitu, Tengri je čista, bela guska koja neprestano leti iznad beskrajnog vodenog prostranstva, što predstavlja vreme. Ispod ove vode, „Bela majka“ (Ak Ana) ga doziva govoreći „Stvori“. Da bi prevazišao svoju usamljenost, Tengri stvara Er Kišija, koji nije tako čist ili beo kao Tengri i zajedno su postavili svet. Er Kiši postaje demonski lik i nastoji da zavede ljude i uvuče ih u svoju tamu. Tengri preuzima ime Tengri Ulgen i povlači se u raj iz kojeg pokušava da ljudima pruži vodstvo preko svetih životinja koje šalje među njih. Ak Tengrisi zauzimaju peti nivo neba. Šamanski sveštenici koji žele da stignu do Tengri Ulgena nikada ne idu dalje od ovog nivoa, gde svoje želje prenose božanskim vodičima. Povratak na zemlju ili na ljudski nivo odvija se u posudi u obliku guske.[31]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „TЭNGЭR”. Mongolian State Dictionary (na jeziku: mongolski). Pristupljeno 05. 10. 2017. 
  2. ^ Engleski rezime monografije bugarskog istoričara Dimitira Dimitrova o ranoj srednjovekovnoj istoriji Protobugara u zemljama severno od Crnog mora (D.Dimitrov. Prabulgarite po severnoto i zapadnoto Černomorje, Varna, 1987)
  3. ^ „تەڭرى izgovor: Kako da se izgovori تەڭرى na ujgurskom”. Forvo.com. 
  4. ^ Jazar Andraš Rona-Taš, Mađari i Evropa u ranom srednjem veku: Uvod u ranu mađarsku istoriju, Centralno evropska Univerzitetska štampa, 1999, ISBN 978-963-9116-48-1, p. 151.
  5. ^ R. Bukarajev (2014). Islam u Rusiji: Četiri godišnja doba. Ujedinjeno Kraljevstvo: Tejlor i Frensis. p. 78
  6. ^ Bekebasova, A.N. „Arhetipovi kazahstanske i japanske kulture.” Vesti Nacionalne akademije nauka Republike Kazahstan. Serija društvenih i humanističkih nauka 6.328 (2019): 87-93.
  7. ^ a b Dorju Banzarov, Jan Nater, Džon R. Ruter: Crna vera, ili šamanizam kod Mongola. Mongolske studije, 1981, S. 53-91.
  8. ^ „Altajska etimologija: rezultat upita”. starling.rinet.ru. 
  9. ^ a b Religija i država u altaskom svetu: Zbornik radova 62. godišnjeg sastanka Stalne međunarodne altaističke konferencije (PIAK), Fridenzau, Nemačka, avgust 18–23, 2019. (2022). Deutschland: De Gruyter. p. 178
  10. ^ Moldagalijev, Bauiržan Eskalijevič i dr. „Sinteza tradicionalnih i islamskih vrednosti u Kazahstanu. Evropski časopis za nauku i teologiju 11.5 (2015): 217-229.
  11. ^ A. Tokarev et al. 1987–1988. Mitovi naroda sveta.
  12. ^ „Kineski znakovi : rezultat upita”. starling.rinet.ru. 
  13. ^ Šusler, Aksel. (2007). Etimološki rečnik starog kineskog. Štampa Univeriteta Havaji. p. 495
  14. ^ Vezu je primetio [Mak Muller u Predavanja o nauci o religiji (1870).[1] Aksel Šusler (2007:495): „Pošto je božanstvo Tian postalo istaknuto sa dinastijom Žou (zapadna država), sugerisano je srednjoazijska poreklo, primetite mongolski „tengri“ „nebo, nebo, nebesko božanstvo" (Šaugnesi Sino-Platonski zapis, jul 1989, i drugi, kao Širakava Šizuka pre njega)."
  15. ^ 鄭張尚芳 《上古音系》(2003) 上海教育出版社
  16. ^ Baxter W. & Sagart, L. „Bakter-Sagart Stara kineska rekonstrukcija, verzija 1.1 (20. septembar 2014.)” (PDF).  Arhivirano 2021-05-04 na sajtu Wayback Machine p. 110 of 161
  17. ^ Baxter, W. H. & Sagart, L. (2014) Stari kineski: nova rekonstrukcija. Njujork: Oxford University Press. pp. 113-114
  18. ^ Georg, Stefan (2001): turski/mongolski tengri „Nebo/Bog” i njegovo poreklo. Studia Etimologika Krakoviensija 6: 83–100.
  19. ^ Starostin, Sergej A. i Merit Rulen. (1994). Protojenisejske rekonstrukcije, sa vanjenisejskim poređenjima. U M. Ruhlen, „poreklu jezika: studije lingvističke taksonomije”.  Arhivirano 2021-11-03 na sajtu Wayback Machine. Stanford: Stanford Juniverziti Press. str. 70–92. Delimičan prevod Starostina 1982, sa dodatnim poređenjima od Ruhlena.
  20. ^ Chua, Amy (2007). Dan imperije: Kako se hipersile dižu do globalne dominacije – i zašto padaju (1st izd.). New York: Doubleday. str. 95. ISBN 978-0-385-51284-8. OCLC 123079516. 
  21. ^ Žan-Pol Ru, Drevna turska mitologija, p. 255
  22. ^ Kate Uraj-Kohalmi, Žan-Pol Ru, Pertev N. Boratav, Edit Verteš. "Bogovi i mitovi u Centralnoj Aziji i Severnoj Evroaziji"; deo: Žan-Pol Ru: "Drevna turska mitologija" ISBN 3-12-909870-4
  23. ^ E.J. Bril (1993). E.J. Brilova prva enciklopedija islama: 1913-1936. Ṭāʻif - Zūrkhāna. Niederlande: Brill.
  24. ^ „Nema sumnje da je tengrizam između 6. i 9. veka bio religija među stepskim nomadima“ Andraš Rona-Tas, „Mađari i Evropa u ranom srednjem veku: uvod u ranu mađarsku istoriju“, Centralno Evropski Univerzitetski tisak, 1999, ISBN 978-963-9116-48-1, p. 151.
  25. ^ Pregled budističkih studija, sveske 6–8, 1989, p. 164.
  26. ^ Kaja, Polat. „Potraga za poreklom motiva polumeseca i zvezde na turskoj zastavi”, 1997. [2] Arhivirano 2006-06-18 na sajtu Wayback Machine
  27. ^ Abazov, Rafis. „Kultura i običaji centralnoazijskih republika“. Grinvud tisak, 2006. page 62
  28. ^ Mirčea Elijade, Džon K. Holt, „Obrasci u komparativnoj religiji“, 1958, p. 94.
  29. ^ V. F. Buhner i G. Doerfer, “Tañri̊”, u: Enciklopedija islama, drugo izdanje, Priredio: P. Bearman, T. Bjankuis, C.E. Bosvort, E. van Donzel, V.P. Hajnrih. Konsultovan onlajn 18. januara 2023 „Tañri̊”. doi:10.1163/1573-3912_islam_SIM_7392.  Prvo objavljeno na mreži: 2012, Prvo štampano izdanje: ISBN 9789004161214, 1960-2007
  30. ^ Ayanovna, Nakhanova Lyazzat (2014). „The Role of Old Turkic Place Names in Teaching History”. Procedia - Social and Behavioral Sciences. 141: 1054—1061. doi:10.1016/j.sbspro.2014.05.177 Slobodan pristup. 
  31. ^ Goknil, Kan. Mitovi o stvaranju od Centralne Azije do Anadolije. Umetničke galerije Kredi, 1997. {{cite web|author= |url=http://www.cangoknil.com/english/essays/creation.html] |title=Arhivirano 2009-12-03 na sajtu Wayback Machine

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Potražite tanrı u Vikirečniku, slobodnom rečniku.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тенгри&oldid=27837513”