Pređi na sadržaj

Uzbečki jezik

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Uzbečki jezik
Oʻzbekcha, oʻzbek tili,
Ўzbekča, ўzbek tili,
اۉزبېکچه, اۉزبېک تیلی‎
Uzbečki u latiničnom, arapskom nastaliku, i ćiriličnom pusmu.
Govori se uUzbekistan, Kirgizija, Avganistan, Pakistan, Kazahstan, Turkmenistan, Tadžikistan, Rusija, Kina
RegionCentralna Azija
Etnička pripadnostUzbeci
Broj govornika
33 miliona (uklj. 27,7 miliona severnih Uzbeka & 5,3 miliona južnih Uzbeka) (2022)[1]
Raniji oblici
Zvanični status
Službeni jezik u
Priznati manjinski jezik u
Jezički kodovi
ISO 639-1uz
ISO 639-2uzb
ISO 639-3uzb – uključujući kod
Pojedinačni kodovi:
uzn – Severni
uzs – Južni
Glotologuzbe1247[5]
Lingosfera44-AAB-da, db
Mapa koja pokazuje da se uzbečki govori širom Uzbekistana, osim zapadne trećine (gde dominira karakalpak) i severnog Avganistana.
Tamno plavo = većina; bledo plavo = manjina
Ovaj članak sadrži MFA fonetske simbole. Bez odgovorajuće podrške, možda ćeš vidjeti znake pitanja, kutije ili druge simbole umjesto unikod karaktera.

Uzbečki jezik (uzb. o‘zbek tili ili oʻzbekcha) je turkijski jezik i zvanični jezik u Uzbekistanu. Po raznim procenama ovim jezikom govori između 21 i 25 miliona ljudi, od čega većina živi u Uzbekistanu i većinom su u pitanju etnički Uzbeci. Osim toga uzbečki jezik je rasprostranjen u Tadžikistanu, Kirgiziji, Kazahstanu, Avganistanu i Turkmenistanu.[6][7]

Ima veliki broj dijalekata što znači da se može svrstati u više jezičkih podgrupa. Najbliži je gramatički i leksički ujgurskom i ili-turskom jeziku Karlučke grupe jezika. Savremeni književni uzbečki jezik je baziran na dijalektima Ferganske doline koje odlikuje odustvo singramonizma. Osetan je uticaj persijskog jezika a u periodu Sovjetskog Saveza uzbečki jezik je bio pod uticajem ruskog. Uzbečki jezik se piše latinicom i ćirilicom.

Uzbečki pripada istočnoturkijskoj ili karlučkoj grani turkijske jezičke porodice. Spoljašnji uticaji uključuju arapski, persijski i ruski.[8] Jedna od najuočljivijih razlika između uzbečkog od drugih turkijskih jezika je zaokruživanje samoglasnika /ɑ/ u /ɔ/, karakteristika na koju je uticao persijski. Za razliku od drugih turkijskih jezika, harmonija samoglasnika je skoro potpuno izgubljena u savremenom standardnom uzbečkom jeziku, iako se (mada nešto manje striktno) još uvek uočava u njegovim dijalektima, kao i u njegovom sestrinskom karlučkom jeziku ujgurskom.

U februaru 2021, uzbekistanska vlada je objavila da Uzbekistan planira da u potpunosti prebaci uzbečki jezik sa ćiriličnog pisma na latinično pismo do 1. januara 2023. godine.[9][10] Slični rokovi su više puta produžavani.[11]

Klasifikacija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Turkijski jezici

Uzbekistanski je pripadnik karlučkih jezika, podgrupe turkijskih jezika, koji pripadaju zapadnoj grani, dok istočni varijetet nosi naziv ujgurski. Pošto je porodica klasifikovana kao dijalekatski kontinuum, može se primetiti da je ona najpogodnija varijanta ili dijalekt koji će razumeti najveći broj različitih govornika turkijskog jezika, uprkos tome što je u velikoj meri perzijanizovana,[12] izuzimajući sibirske turkijske jezike.[13]

Broj govornika

[uredi | uredi izvor]

Uzbečki, kao najrasprostranjeniji jezik cele Centralne Azije, govore i manje etničke grupe u zemlji i susednim zemljama.

Taj jezik govore druge etničke grupe izvan Uzbekistana. Popularnost uzbečkih medija, uključujući Uzbekfilm i RizanovaUz, proširila se među postsovjetskim državama, posebno u centralnoj Aziji poslednjih godina. Pošto je uzbečki jezik dominantni jezik u regionu Oš u Kirgistanu (i maternji jezik grada Oš), kao i u ostatku istočnog, južnog i jugoistočnog Kirgistana (Džalal-Abadski region), etnički Kirgizi su takođe izloženi uzbečkom jeziku, i neki ga tečno govore. Ovo je uobičajena situacija u ostatku centralnoazijskih republika, uključujući: Turkistanski region u Kazahstanu, severni Dašoguzski vilajet u Turkmenistanu,[14] region Sugd i druge regione Tadžikistana.[15] Ovo stavlja broj L2 govornika uzbečkog na promenljivih 1–5 miliona govornika.

Uzbečki jezik ima poseban status u zemljama koje su uobičajena destinacija za imigraciju za građane Uzbekistana. Osim Uzbekistana i drugih centralnoazijskih republika, etnički Uzbeci najčešće biraju Rusku Federaciju[16] u potrazi za poslom. Međutim, većina njih su sezonski radnici, čiji se broj veoma razlikuje u zavisnosti od prebivališta unutar Ruske Federacije. Prema statistici ruske vlade, 4,5 miliona radnika iz Uzbekistana, 2,4 miliona iz Tadžikistana i 920.000 iz Kirgistana radilo je u Rusiji 2021. godine, a oko 5 miliona su bili etnički Uzbeci.[16]

Procene o broju izvornih govornika uzbečkog jezika uveliko variraju, od 35 do 40 miliona. Etnološke procene navode da broj izvornih govornika iznosi 35 miliona u svim priznatim dijalektima. Švedska nacionalna enciklopedija Nationalencyklopedin, procenjuje da je broj izvornih govornika oko 38 miliona,[17] a CIA World Factbook procenjuje na 30 miliona. Drugi izvori procenjuju da je broj govornika uzbečkog jezika 34 miliona u Uzbekistanu,[18] 4,5 miliona u Avganistanu,[19] 1.630.000 u Pakistanu,[6] 1.500.000 u Tadžikistanu,[20] oko milion u Kirgistanu,[21] 600.000 u Kazahstanu,[22] 600.000 u Turkmenistanu,[23] i 300.000 u Rusiji.[24]

Gramatika

[uredi | uredi izvor]
Lične zamenice Nastavci
men Primer -man sam
sen Primer -san si
u Primer -dir je
biz Primer -miz smo
siz Primer -siz ste
ular Primer -(lar)dir su

O'QUVCHI - UČENIK

Men o'quvchiman. - Ja sam učenik. Sen o'quvchisan. - Ti si učenik. U o'quvchi(dir). - On/ona je učenik. Biz o'quvchimiz. - Mi smo učenici. Siz o'quvchisiz. - Vi ste učenici. Ular o'quvchi(lar)(dir). - Oni su učenici.

Prisvojne zamenice Nastavci
mening moj -(i)m
sening tvoj -(i)ng
uning njegov/njen -(s)i
bizing naš -(i)miz
sizing vaš -(i)ngiz
ularing njihov -i

UY - KUĆA

Mening uyim. - Moja kuća. Sening uyin. - Tvoja kuća. Uning uyi. - Njegova/njena kuća. Bizing uyimiz. - Naša kuća. Sizing uyingiz. - Baša kuća. Ularing uylari. - Njihova kuća.

BOLA - DETE

Mening bolam. - Moje dete. Sening bolang. - Tvoje dete. Uning bolasi. - Njegovo/njeno dete. Bizing bolamiz. - Naše dete. Sizing bolangiz. - Baše dete. Ularing bolalari. - Njihovo dete.

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Koristi se u Avganistanu, Pakistanu i Kini
  2. ^ Third official language in areas where Uzbeks are majority[3]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Uzbečki jezik na sajtu Ethnologue (18. izd., 2015)
    Severni na sajtu Ethnologue (18. izd., 2015)
    Južni na sajtu Ethnologue (18. izd., 2015)
  2. ^ Newton, Scott (20. 11. 2014). Law and the Making of the Soviet World: The Red Demiurge. Routledge. str. 232—. ISBN 978-1-317-92978-9. 
  3. ^ [1] From amongst Pashto, Dari, Uzbeki, Turkmani, Baluchi, Pachaie, Nuristani, Pamiri and other current languages in the country, Pashto and Dari shall be the official languages of the state. In areas where the majority of the people speak in any one of Uzbeki, Turkmani, Pachaie, Nuristani, Baluchi or Pamiri languages, any of the aforementioned language, in addition to Pashto and Dari, shall be the third official language, the usage of which shall be regulated by law.
  4. ^ Ethnic Groups and Religious department, Fujian Provincial Government (13. 9. 2022). „少数民族的语言文字有哪些？”. fujian.gov.cn (na jeziku: kineski). Arhivirano iz originala 28. 10. 2022. g. Pristupljeno 28. 10. 2022. 
  5. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ur. (2016). „Uzbek”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  6. ^ a b „Uzbek, Southern”. Ethnologue (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-29. 
  7. ^ „Uzbek, Northern”. Ethnologue (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-29. 
  8. ^ Dalby, Andrew (1998). Dictionary of languages : the definitive reference to more than 400 languages. New York: Columbia University Press. ISBN 1-4081-0214-5. OCLC 320322204. 
  9. ^ Uzbekistan Aims For Full Transition To Latin-Based Alphabet By 2023, February 12, 2021 12:54 GMT, RadioFreeEurope
  10. ^ „V Uzbekistane v 2023 godu uzbekskiй alfavit v deloproizvodstve perevedut s kirillicы na latinskuю grafiku”. Arhivirano iz originala 15. 05. 2021. g. Pristupljeno 25. 04. 2023. 
  11. ^ „Uzbekistan: Keeping the Karakalpak Language Alive”. 2019-05-17. Arhivirano iz originala 2019-05-17. g. Pristupljeno 2022-04-14. 
  12. ^ „The Weird Case of the Uzbek Language”. 
  13. ^ „Uzbek, "the penguin of Turkic languages"”. 25. 2. 2011. 
  14. ^ „What Languages Are Spoken in Turkmenistan?”. 12. 6. 2019. 
  15. ^ „What Languages Are Spoken in Tajikistan?”. avgust 2017. 
  16. ^ a b „Central Asians in Russia Pressured to Join Moscow's Fight in Ukraine”. 17. 3. 2022. 
  17. ^ "Världens 100 största språk 2007" ("The World's 100 Largest Languages in 2007"), Nationalencyklopedin
  18. ^ „Uzbekistan”. CIA. Pristupljeno 7. 12. 2012. 
  19. ^ „Languages of Afghanistan”. Ethnologue. Pristupljeno 7. 12. 2012. 
  20. ^ „Languages of Tajikistan”. Ethnologue. Pristupljeno 7. 12. 2012. 
  21. ^ „Ethnic Makeup of the Population” (PDF). National Statistics Committee of the Kyrgyz Republic (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 11. 2013. g. Pristupljeno 7. 12. 2012. 
  22. ^ „National Census 2009” (PDF). Statistics Agency of Kazakhstan (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 12. 2010. g. Pristupljeno 7. 12. 2010. 
  23. ^ „Languages of Turkmenistan”. Ethnologue. Pristupljeno 7. 12. 2012. 
  24. ^ „National Census 2010”. Federal State Statistics Service (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 6. 10. 2021. g. Pristupljeno 7. 12. 2012. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Csató, Éva Ágnes; Johanson, Lars (1936). The Turkic Languages. London: Routledge. ISBN 0-415-41261-7. OCLC 40980286. 
  • Mamatov, Jahangir; Kadirova, Karamat (2008). Comprehensive Uzbek-English Dictionary. Hyattsville, Maryland: Dunwoody Press. ISBN 978-1-931546-83-6. OCLC 300453555. 
  • Bregel, Yu (1978). „The Sarts in The Khanate of Khiva”. Journal of Asian History. 12 (2): 120—151. JSTOR 41930294. 
  • Bodrogligeti, András J. E. (2002). Modern Literary Uzbek: A Manual for Intensive Elementary, Intermediate, and Advanced Courses. München: Lincom Europa. ISBN 3-89586-695-4. OCLC 51061526. 
  • Fierman, William (1991). Language Planning and National Development: The Uzbek Experience. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-085338-8. OCLC 815507595. 
  • Ismatullaev, Khaĭrulla (1995). Modern literary Uzbek I. Bloomington, Indiana: Indiana University, Research Institute for Inner Asian Studies. ISBN 0-933070-36-5. OCLC 34576336. 
  • Karl, A. Krippes (1996). Uzbek-English Dictionary (Rev izd.). Kensington: Dunwoody Press. ISBN 1-881265-45-5. OCLC 35822650. 
  • Sjoberg, Andrée Frances (1997). Uzbek Structural Grammar. Richmond: Curzon Press. ISBN 0-7007-0818-9. OCLC 468438031. 
  • Waterson, Natalie (1980). Uzbek-English Dictionary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-713597-8. OCLC 5100980. 
  • Republic of Uzbekistan, Ministry of Higher and Middle Eductation. Lotin yozuviga asoslangan oʻzbek alifbosi va imlosi (Latin writing based Uzbek alphabet and orthography), Tashkent Finance Institute: Tashkent, 2004.
  • A. Shermatov. "A New Stage in the Development of Uzbek Dialectology" in Essays on Uzbek History, Culture and Language. Ed. Bakhtiyar A. Nazarov & Denis Sinor. Bloomington, Indiana, 1993, pp. 101–9.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Uzbečki jezik na Vikimedijinoj ostavi.
Uzbečki jezik na Vikipediji.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Узбечки_језик&oldid=28505220”