Pređi na sadržaj

Fabrika vagona u Kraljevu

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fabrika vagona u Kraljevu

Fabrika vagona bila je preduzeće sa sedištem u Kraljevu. Sa radom je počela 1. aprila 1936. godine pod nazivom Železnička radionica. Tokom Drugog svetskog rata fabrika je pretrpela znatna oštećenja, ali je najveći udarac predstavljalo streljanje velikog broja njenih radnika tokom nemačke odmazde u oktobru 1941. godine. Nakon rata ime fabrike je promenjeno u Fabrika vagona i njen rad je obnovljen. Fabrika tada doživljava svoj vrhunac, a svoju robu je plasirala i na mnoga svetska tržišta. Ekonomske sankcije devedesetih godina su otežale poslovanje Fabrike vagona. Ona je privatizovana 2006. godine, ali ova privatizacija nije uspela i Fabrika je 10 godina kasnije otišla u stečaj. Fabriku vagona je 2022. godine otkupio konzorcijum beogradske kompanije Nelt i čačanskog Prvog maja po početnoj ceni od 498,6 miliona dinara.

Železnička radionica[uredi | uredi izvor]

Železnička radionica, Kolska kovačnica (oko 1940. godine)

Nakon Prvog svetskog rata Srbija je na ime ratnih reparacija u Nemačkoj naručila jednu kompletnu radionicu koja bi bila namenjena za održavanje šinskih vozila i izradu lokomotiva. Prvi delovi ove radionice počeli su da pristižu iste godine, ali su mašine pristigle tek 1925. Ova radionica je trebalo da bude otvorena u Kraljevu, ali kako u to vreme još nije postojala pruga koja bi od Kragujevca išla ka Kraljevu i dalje prema jugu, sva potrebna oprema je morala biti uskladištena u Nišu. Godine 1929. u Nišu je podignuta hala za montiranje mašina i uređaja, a nastavljeni su i radovi na gradnji pruge.[1]

Radovi na Železničkoj radionici u Kraljevu ubrzani su tokom 1935. godine. Tada je podignuta i privremena električna centrala i dovršena je hala za opravku i izradu novih lokomotiva. Železnička radionica je otpočela sa radom 1. aprila 1936. godine. U godinama neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata u njoj je radilo oko 800 radnika i službenika, među kojima je bilo i 14 inženjera i 10 tehničara. Dobri uslovi rada privlačili su radnike iz svih krajeva Jugoslavije, kao i rusku emigraciju. Takođe, razmenjivan je i stručni kadar sa drugim železničkim službama u Mariboru, Zagrebu, Slavonskom Brodu, Subotici, Smederevu, Zrenjaninu, Sarajevu. Na godišnjem nivou Železnička radionica je popravljala oko 5000 putničkih i teretnih vagona. Tada je polako započinjala i proizvodnja novih lokomotiva i vagona. Pre rata proizvedeno je 10 teretnih vagona za normalni saobraćaj i 100 teretnih vagona za uzani kolosek. Rad Železničke radionice na proizvodnji novog kontigenta od 100 teretnih vagona za normalni kolosek prekinulo je izbijanje Drugog svetskog rata.[2][3][4]

Stradanje radnika Železničke radionice tokom Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Železnički čvor u Kraljevu i Železnička radionica su imali veliki značaj za nemačke okupacione vlasti. Nemci su nastojali da u prvim mesecima rata što pre pokrenu proizvodnju u Železničkoj radionici za svoje potrebe. Sa druge strane, oko 40 radnika je napustilo Kraljevo u prvim mesecima okupacije i priključilo se partizanskom odredu Jovo Kursula, koji je bio formiran na planini Goč. Jedan od ovih radnika bio je i Živan Maričić, koji je kasnije postao komandant Četvrtog kraljevačkog bataljona i proglašen je za narodnog heroja.

Lokomotivska hala Železničke radionce u kojoj su bili zatvoreni taoci

Tokom avgusta 1941. godine radnici su počeli da izvlače oružje i municiju iz kruga Železničke radionice i da ih dostavljaju ovom odredu.[5] Kada je početkom oktobra došlo do borbi oko Kraljeva, tokom kojih su partizani i pripadnici JVuO pokušavali da oslobode Kraljevo, u gradu su otpočela hapšenja talaca, među kojima su bili i železničari. Taoci su bili zatvoreni u lokomotivsku halu Železničke radionice. Tokom masovnog streljanja talaca od 15. do 20. oktobra 1941. godine, Nemci su streljali i 333 radnika Železničke radionice. Radnici u Železničkoj radionici i u ostalim službama na železnici činili su 31% streljanih.[6][7]

Posledice nemačke odmazde su se odrazile na radnike i dalji rad Železničke radionice. U izveštaju poslatom Generalnoj direkciji srpskih državnih železnica 13. novembra 1941. godine javljeno je da su radnici na ivici moći zbog traume koju je izazvalo masovno streljanje njihovih kolega i sugrađana, kao i zbog nestašice hrane.[8] Tokom naredne, 1942. godine, Radionica je bila opustošena, nakon što su Nemci odvezli više od 100 potpuno ispravnih parnih lokomotiva, a lokomotivsku halu su demontirali i preselili u Viner Nojštat, gradić nedaleko od Beča. Ova hala se tamo nalazi i danas, a dugo nakon rata je među lokalnim stanovništvom bila poznata kao Srpska hala.[9][10]

Spomenik Taoc (Oto Logo, 1967. godine), podignut u krugu Fabrike vagona u spomen njenih radnika stradalih u Drugom svetskom ratu

Železnička radionica je nastavila da radi, ali sa smanjenim kapacitetima. Tokom savezničkog bombardovanja Kraljeva 1944. godine Radionica je bila znatno oštećena pošto se smatralo da radi za nemačke vojne potrebe. Prilikom povlačenja nemačkih trupa iz Kraljeva iste godine, nemački tehničari su minirali čitav fabrički krug. Ipak, zahvaljujući hrabrosti nekoliko radnika sprečeno je potpuno uništenje Železničke radionice. Zbog ovih oštećenja u prostorijama Železničke radionice nije bilo moguće nastaviti proizvodnju nakon završetka rata.[9]

Fabrika vagona[uredi | uredi izvor]

Dana 30. novembra 1944. godine, svega jedan dan po oslobođenju grada, veliki broj Kraljevčana se organizovao i započeo sa raščišćavanjem ruševina i osposobljavanjem Radionice za proizvodnju. Istovremeno se radilo i na obnovi pruge i montaži uništenih mostova. Tokom proslave Prvog maja 1946. godine radnici ove Radionice su poklonili prvu osposobljenu lokomotivu sa kompozicijom teretnih vagona, što je označilo početak posleratne proizvodnje. Naredne, 1947. godine, ime Železničke radionice je promenjeno u Fabrika vagona. Iste godine je izgrađena i prva livnica. Prvi petogodišnji plan iz 1947. je predvideo da Fabrika vagona ima godišnju proizvodnju od 5000 vagona. Ipak, zbog sukoba sa Informbiroom i ekonomske blokade 1948. godine, ovaj cilj nije mogao biti ostvaren.[11]

U narednom periodu Fabrika vagona počinje da se ubrzano razvija i postaje jedno od vodećih preduzeća u Jugoslaviji u svojoj grani industrije. Godine 1949. počela je izrada prvih opruga za vagone sopstvene proizvodnje, a 3 godine kasnije počinje i proizvodnja opreme za potrebe procesne industrije. Uvođenje novih tehnologija i proširivanje asortimana proizvoda omogućilo je Fabrici da započne i sa izvozom svojih proizvoda u inostranstvo. Prvi vagoni su bili izvezeni u Tursku 1953. godine, a u narednim godinama proizvodi ove fabrike su izvođeni i u Ujedinjene Arapske Emirate, Mjanmar, Mađarsku, Zapadnu i Istočnu Nemačku, Austriju, Italiju, Poljsku, Čehoslovačku, Holandiju, Brazil i niz drugih zemalja. Takođe, velike jugoslovenske fabrike, poput kragujevačke Zastave i FAP iz Priboja postaju isključivo kupci proizvoda Fabrike vagona. Ova fabrika nije radila samo za potrebe domaće, već i za potrebe italijanske i poljske autoindustrije. Počela je i proizvodnja rezervoarskog prostora za potrebe hemijske i procesne industrije. Da bi mogla da isprati ovakvo širenje asortimana svojih proizvoda , Fabrika vagona je osnovala, pored postojećeg Biroa za projektovanje vagona, biroe za projektovanje proizvoda novih programa.[12]

Tokom šezdesetih godina formirano je Prototipsko odeljenje, koje je istraživalo i ispitivalo moderne vagonske konstrukcije u saradnji sa naučnim institutima. Kasnije su osnovani i Opitni centar i Istraživačko-razvojni centar. Godine 1960. otvoren je Pogon opruga, iako su prve opruge napravljene još četrdesetih godina. Od 1963. do 1967. radilo se na otvaranju Pogona za proizvodnju industrijske opreme, koji je raspolagao sopstvenom Tehničkom pripremom i Biroom za projektovanje procesne opreme. Od 1970. godine Fabrika vagona je preuzela i industrijsko preduzeće Metal, nekadašnju kraljevačku livnicu, čime je Fabrika otvorila i Pogon livnice. Tri godine kasnije, nakon preuzimanja preduzeća Mehanika, počinje i proizvodnja industrijske plastike, ventilatora, klema i grejača za motorna vozila. Kroz saradnju sa evropskim firmama Fabrika započinje i proizvodnju priključnih i privrednih vozila i kontejnera. Fabrika vagona je takođe bila zadužena za izradu i montiranje čeličnih konstrukcija za hale Tehnogasa, Železare Smederevo, Železare Zenica, zatim konstrukcije za rezervoarski prostor TE Obrenovac, kao i skladišta za tečni gas.[13] U sklopu Fabrike postojala je i Alatnica, pogon za izradu i održavanje alata.[14]

Od 1971. godine, u saradnji sa italijanskom firmom Calabrese počinje proizvodnja prvih vozila, koja su izvožena i u evropske, azijske i afričke zemlje.[15] Fabrika je na svom vrhuncu proizvodila: sve vrste teretnih vagona, sve vrste specijalnih vagona, priključna drumska vozila, nadogradnju privrednih vozila, dampere, komunalna vozila, vozila za opsluživanje aviona (koje je koristio i JAT), rezervoarske prostore svih vrsta, sve vrste metalnih konstrukcija, vodotornjeve, opruge za autobomilsku i šinsku industriju, grejače, klima uređaje i delove od plastike za industriju.[16] Vagoni su do sredine osamdesetih činili oko 40% proizvodnje Fabrike vagona, a ona je raspolagala kapacitetima za samostalno projektovanje, konstrukciju i ispitivanje svojih proizvoda. U to vreme oko 50% proizvoda Fabrike vagona je izvoženo na strana tržišta, a ostatak je podmirivao potrebe jugoslovenske privrede.[17] Razlog za postepenu preorijentaciju Fabrike sa proizvodnje vagona na druge proizvode je bila nestabilnost tržišta. Stoga se Fabrika vagona još početkom sedamdesetih godina okrenula proizvodnji kontejnera i specijalnih šinskih i drumskih vozila.[18]

Na raspisanom referendumu o integraciji 12. februara 1970. godine radnici Fabrike vagona, Industrije 14. oktobar u Kruševcu i Mašinske industrije MIN u Nišu izjasnili su se za udruživanje u grupaciju, koja je postala jedna od najvećih u zemlji. Združeno preduzeće Mašinogradnja (MAG) uvećano je naredne godine, kada su mu pristupili Pobeda iz Novog Sada i Fagram iz Smedereva. MAG je bio 27. na rang listi 100 najvećih preduzeća u Jugoslaviji.[19] Zahvaljujući širenju svoje proizvodnje i integraciji sa drugim preduzećima, Fabrika vagona je 1971. godine učestvovala u ostvarenom nacionalnom dohotku industrije Kraljeva sa čak 28,7%.[20] Godine 1976. Fabriku vagona je odlikovana Ukazom Josipa Broza Tita Ordenom rada sa crvenom zastavom, koji se dodeljivao za naročite zasluge u privredi i rad od posebnog značaja za napredak zemlje[15]

Istraživački rad u Fabrici vagona[uredi | uredi izvor]

Početak istraživačkog rada je označilo formiranje Prototipnog odeljenja 1960. godine. Ovo odeljenje je radilo na izradi prototipova novih teretnih vagona i na njihovom delimičnom ispitivanju. Ulaganje u savremeniju opremu omogućilo je dalji razvoj istraživačkog rada. Osnovan je poseban Istraživačko-razvojni centar, koji je imao tri odseka: Razvoj programa i proizvoda, Razvoj tehnologija i Investicije. Istraživačko-razvojni centar je imao saradnju sa naučnim institutima i fakultetima u Jugoslaviji i inostranstvu. U Opitnom centru su vršena ispitivanja u statičkim, dinamičkim i eksploatacionom uslovima, a dobijeni podaci su korišćeni u daljoj izradi fabričkih proizvoda. Početkom osamdesetih godina istraživane su i mogućnosti upotrebe informacionih tehnologija.[21]

Radnici[uredi | uredi izvor]

Spomen ploča podignuta u čast uvođenja radničkog samoupravljanja u Fabrici vagona

Radnički savet Fabrike vagona formiran je 14. februara 1950. godine, što ovu fabriku svrstava u jednu od prvih u Jugoslaviji u kojoj je primenjeno radničko samoupravljanje.[22][23] Godine 1986, u kojoj je Fabrika vagona obeležavala pola veka svog postojanja, ona je zapošljavala 4200 radnika, od kojih je preko tri četvrtine bilo kvalifikovano ili visoko kvalifikovano.[22] Godine 1960. formiran je i Centar za obrazovanje kadrova, a iste godine Fabrika vagona je formirala odeljenje Mašinskog fakulteta iz Beograda za vanredno studiranje u dvogodišnjem trajanju.[24] Za potrebe radnika nakon rata je izgrađeno oko 1200 stanova. Sindikati su za radnike organizovali besplatne sedmodnevne godišnje odmora, a zahvaljujući bratimljenju Fabrike vagona sa poljskom fabrikom Zastal iz Zelene Gore, radnici su mogli odmor provesti i u Poljskoj. Fabrika je organizovala i radničku menzu. Za potrebe zdravstvene zaštite radnika osnovana je ambulanta u krugu fabrike. Godine 1946. radnici su organizovali svoje kulturno-umetničko društvo. Radnici su osnovali i svoje sportsko društvo, koje je učestvovalo na takmičenjima u Jugoslaviji, pre svega na radničkim sportskim igrama.[25][26]

Kriza i privatizacija[uredi | uredi izvor]

Raspad Jugoslavije i ekonomske sankcije su teško pogodile Fabriku vagona. Izgubljena su brojna tržišta, proizvodnja je pala, a plate su počele da kasne. Veliki broj stručnjaka je napustio Fabriku, koja je tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih godina preživljavala uglavnom zahvaljujući remontu starih vagona. Ukrajinska firma Azov impeks je 2006. godine postala vlasnik Fabrike vagona i skoro 50 hektara zemljišta, kupivši fabrički kompleks za 200.000 evra, uz obavezu da će izmiriti dugove koji su iznosili 7,5 miliona evra. Novi vlasnik je trebalo da uloži i 6,4 miliona evra u proizvodnju, kao i 220.000 evra na ime izmirenja duga prema radnicima. Ovaj ugovor o privatizaciji je raskinut 2010. godine zbog toga što novi vlasnici nisu ispunili obaveze. Ovome su prethodili i višemesečni štrajkovi radnika zbog nedostatka posla i kašnjenja plata. Fabrika vagona je otišla u stečaj 2016. godine.[27] Pokretnu imovinu Fabrike vagona otkupilo je preduzeće MIR Toljevac iz Varvarina, a pokretnu imovinu kompanija Ovčar-Kablar tekovine iz Beograda.[28] Dve godine kasnije, 2022. godine, Fabriku vagona je kupio konzorcijum beogradske kompanije Nelt (koja je 4 godine ranije kupila Fabriku elektrotermičkih proizvoda kraljevačkog Magnohroma) i čačanskog Prvog maja po početnoj ceni od 498,6 miliona dinara. Za sada nije poznato koje planove novi vlasnici imaju sa ovom lokacijom.[29][30]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Fabrika vagona 1936. godine
    Fabrika vagona 1936. godine
  • Teretna kolica u Železničkoj radionici oko 1940. godine
    Teretna kolica u Železničkoj radionici oko 1940. godine
  • Obrada kolskih točkova u Železničkoj radionici
    Obrada kolskih točkova u Železničkoj radionici

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 6—7. 
  2. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 7—8. 
  3. ^ Krejaković, Silvija (2013). Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941. Beograd: Muzej žrtava genocida. str. 24—25. ISBN 978-86-86831-12-5. 
  4. ^ Krejaković, Silvija (2019). „Streljanje u Lageru u Kraljevu oktobra 1941. godine: istraživanje, interpretacije i pregled memorijalizacije u Narodnom muzeju Kraljevo”. Naša prošlost. 17/18: 105—106. 
  5. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 8; 18—19. 
  6. ^ Krejaković, Silvija (2019). „Streljanje u Lageru u Kraljevu oktobra 1941. godine: istraživanje, interpretacije i pregled memorijalizacije u Narodnom muzeju Kraljevo”. Naša prošlost. 17/18: 106. 
  7. ^ Krejaković, Silvija (2013). Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941. Beograd: Muzej žrtava genocida. str. 41. ISBN 978-86-86831-12-5. 
  8. ^ Krejaković, Silvija (2013). Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941. Beograd: Muzej žrtava genocida. str. 52. ISBN 978-86-86831-12-5. 
  9. ^ a b Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 8. 
  10. ^ Papić, Gorislav (10. 1. 2023). „Srpska hala, najtužnija veza Kraljeva i Viner Nojštata”. Radio televizija Srbije. Pristupljeno 15. 12. 2023. 
  11. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 10. 
  12. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 11—12. 
  13. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 12—14; 58; 72. 
  14. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 100. 
  15. ^ a b Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 37. 
  16. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 22. 
  17. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 24; 115. 
  18. ^ Milanović, Dragoljub (1973). Kraljevo i njegovo uže gravitaciono područje. Beograd: Srpsko geografsko društvo. str. 137. 
  19. ^ Milanović, Dragoljub (1973). Kraljevo i njegovo uže gravitaciono područje. Beograd: Srpsko geografsko društvo. str. 109; 149. 
  20. ^ Milanović, Dragoljub (1973). Kraljevo i njegovo uže gravitaciono područje. Beograd: Srpsko geografsko društvo. str. 139. 
  21. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 102; 108. 
  22. ^ a b Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 20—22. 
  23. ^ Milanović, Dragoljub (1973). Kraljevo i njegovo uže gravitaciono područje. Beograd: Srpsko geografsko društvo. str. 109. 
  24. ^ Milanović, Dragoljub (1973). Kraljevo i njegovo uže gravitaciono područje. Beograd: Srpsko geografsko društvo. str. 115—117. 
  25. ^ Golubović, Dragoljub, ur. (1986). Fabrika vagona Živan Maričić Kraljevo: 1936-1986. Kraljevo: Fabrika vagona Živan Maričić. str. 116. 
  26. ^ Milanović, Dragoljub (1973). Kraljevo i njegovo uže gravitaciono područje. Beograd: Srpsko geografsko društvo. str. 118. 
  27. ^ M. M. D. (1. 4. 2019). „Fabrika vagona danas bi slavila 83. rođendan”. Krug. Pristupljeno 15. 12. 2023. 
  28. ^ „Prodata imovina Fabrike vagona Kraljevo”. Krug. 29. 1. 2020. Pristupljeno 15. 12. 2023. 
  29. ^ „Kole kupio Fabriku vagona u Kraljevu”. Ozon press. 1. 4. 2022. Pristupljeno 15. 12. 2023. 
  30. ^ M. M. D. (31. 3. 2022). „Firme Koncerna Fabrike vagona u stečaju danas "otišle" po početnoj ceni”. Krug. Pristupljeno 15. 12. 2023. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фабрика_вагона_у_Краљеву&oldid=27033903”