Finale Svetskog prvenstva u fudbalu 1970.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finale Svetskog prvenstva u fudbalu 1970.
Stadion Asteka, gde je održano finale
DogađajSvetsko prvenstvo u fudbalu 1970.
Brazil Italija
4 1
Datum21. jun 1970. (1970-06-21)
StadionStadion Asteka, Meksiko Siti
SudijaRudolf Glekner (Istočna Nemačka)
Posećenost107.412
← 1966.
1974. →

Finale Svetskog prvenstva 1970. je bila fudbalska utakmica između Brazila i Italije da bi se odredio pobednik Svetskog prvenstva 1970. godine. Ovo je bilo prvo finale u kome su se sastala dva bivša svetska šampiona; Italija je prethodno osvojila Svetsko prvenstvo 1934. i 1938. godine, dok je Brazil pobedio 1958. i 1962. godine.

Pre završnog turnira u Meksiku, Brazil je igrao kvalifikacione mečeve protiv Kolumbije, Venecuele i Paragvaja. Brazil je bio daleko superiorniji, pobedio je u svih šest utakmica, postigao 23 gola i primio samo dva. U poslednjem meču kvalifikacija, Brazil je pobedio Paragvaj sa 1−0 i imao najveću zvaničnu gledanost ikada zabeleženu za fudbalsku utakmicu, sa 183.341 posetilaca na stadionu Marakana. Ukupno, brazilski tim je pobedio u svih 12 utakmica, postigavši 42 gola i primivši samo osam.[1][2]

Ovom trećom pobedom posle pobeda na Svetskom prvenstvu 1958. i 1962, Brazil je postao najuspešnija fudbalska reprezentacija sveta u to vreme, nadmašivši Italiju i Urugvaj, koji su imali po dva šampionata. Treća titula donela je Brazilu pravo da trajno zadrži trofej Žila Rimea;[3][4] ukraden je 1983. dok je bio izložen u Rio de Žaneiru i nikada nije vraćen. 38-godišnji brazilski trener Mario Zagalo postao je prvi fudbaler koji je osvojio Svetsko prvenstvo i kao igrač (1958, 1962) i trener, kao i drugi najmlađi trener koji je osvojio Svetsko prvenstvo, posle Alberta Supičija 1930. godine. Pele je završio svoju igračku karijeru na Svetskom prvenstvu kao prvi trostruki osvajač ovog takmičenja.[5]

Utakmica[uredi | uredi izvor]

Rezime[uredi | uredi izvor]

Pele proslavlja nakon pobede. Bilo je to njegovo poslednje Svetsko prvenstvo pošto se godinu dana kasnije povukao iz reprezentacije.[6]

Brazil je prvi postigao gol, kada je Pele glavom pogodio na centaršut Rivelinja u 18. minutu.[7] Roberto Boninsenja je izjednačio za Italiju nakon greške u brazilskoj odbrani. U drugom poluvremenu, vatrena moć i kreativnost Brazila pokazali su se kao previše za italijansku ekipu koja se držala svog opreznog odbrambenog sistema. Žerson je snažno šutirao za drugi gol, a zatim je pomogao da se postigne treći, dugim slobodnim udarcem za Pelea koji je spustio loptu Žairzinju. Pele je završio svoj sjajan učinak tako što je izvukao italijansku odbranu u centar i pronašao kapitena Karlosa Alberta na desnom boku, koji je postavio konačan rezultat. Gol Karlosa Alberta, posle serije poteza brazilskog tima sa leva na centar, smatra se jednim od najboljih golova ikada postignutih u istoriji turnira.[8]

Ukupno sedam terenskih igrača iz Brazila dodavalo je loptu sve dok je kapiten Karlos Alberto nije zakucao u ugao italijanskog gola nakon dodavanja Pelea preko italijanskog šesnaesterca, podstaknutog Tostaom, koji je leđima okrenut golu rekao Peleu da je Alberto ulazio na desni bok. Tostao je započeo potez pet metara od leve strane brazilskog šesnaesterca, a zatim je pretrčao dužinu terena do italijanskog peterca ne dodirujući ponovo loptu da bi rekao Peleu da doda loptu Albertu. Igrači uključeni u dodavanja po redosledu bili su Tostao, Brito, Klodoaldo, Pele i Žerson. Klodoaldo je pobedio četvoricu italijanskih igrača na svojoj polovini pre nego što je dodao Rivelinju, koji je pogodio savršen pas niz krilo do Žairzinja. Žairzinjo je sa krila prešao u centar šesnaesterca do Pelea, koji je držao loptu i odigrao pas za Alberta. Jedini spoljni igrači koji nisu bili uključeni u ovaj potez bili su Everaldo i Pjaca. Godine 2002, javnost u Velikoj Britaniji je smestila je ovaj gol na 36. mesto liste 100 najboljih sportskih trenutaka.[9][10]

Detalji[uredi | uredi izvor]

Brazil 4–1 Italija
Pele Gol 18’
Žerson Gol 66’
Žairzinjo Gol 71’
Karlos Alberto Gol 86’		 Izveštaj Boninsenja Gol 37’
Gledalaca: 107.412
Brazil
Italija
G 1 Feliks
O 4 Karlos Alberto (k)
O 2 Brito
O 3 Pjaca
O 16 Everaldo
S 5 Klodoaldo
S 8 Žerson
N 7 Žairzinjo
N 11 Rivelinjo Žuti karton 45’
N 9 Tostao
N 10 Pele
Izmene:
G 12 Ado
O 6 Marko Antonio
O 15 Fontana
O 18 Kažu
O 13 Roberto
Selektor:
Mario Zagalo
G 1 Enriko Albertozi
O 2 Tarčizio Burnjič Žuti karton 27’
O 8 Roberto Rozato
O 5 Pjerluiđi Čera
O 3 Đakinto Faketi (k)
S 10 Mario Bertini Izašao iz igre — zamenjen 74’
S 16 Đankarlo de Sisti
S 13 Anđelo Domengini
S 15 Sandro Macola
N 20 Roberto Boninsenja Izašao iz igre — zamenjen 84’
N 11 Luiđi Riva
Izmene:
G 12 Dino Zof
O 4 Fabricio Poleti
S 21 Đuzepe Furino
S 18 Antonio Julijano Ušao u igru 74’
S 14 Đani Rivera Ušao u igru 84’
Selektor:
Feručo Valkaređi
Pomoćne sudije:


Rudolf Šojrer (Švajcarska)
Anhel Norberto Koereca (Argentina)

Pravila
  • 90 minuta
  • 30 minuta produžetka ako je potrebno
  • Doigravanje ako je i dalje nerešeno
  • Navedeno je pet izmena, od kojih se dve mogu koristiti

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Brazil outplay Italy and take Jules Rimet Trophy outright”. Glasgow Herald (Page 4). 22. 6. 1970. Pristupljeno 30. 4. 2014. 
  2. ^ „Pele and 1970: How the greatest player of all time cemented his legend”. BBC Sport. 31. 10. 2022. Pristupljeno 16. 11. 2022. 
  3. ^ „Brazil”. St. Petersburg Times. Associated Press. 22. 6. 1970. str. 1C. 
  4. ^ „Brazil's heroes of 1970 relive their days of glory”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 6. 2000. Arhivirano iz originala 5. 2. 2019. g. Pristupljeno 9. 6. 2021. 
  5. ^ „70 Facts About Brazil Legend Football Icon Pele On His 70th Birthday”. Goal.com. 21. 10. 2010. Pristupljeno 8. 5. 2011. 
  6. ^ Un día como hoy Pelé jugó su último partido con la selección brasileña on Libero, 18 Jul 2020
  7. ^ „Coca-Cola Memorable Celebrations 1: Pele's iconic leap of joy after scoring Brazil's century goal”. Goal.com. 10. 6. 2010. Pristupljeno 8. 5. 2011. 
  8. ^ Benson, Andrew (2. 6. 2006). „The perfect goal”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. Pristupljeno 8. 5. 2011. 
  9. ^ 100 Greatest sporting moments – results Channel 4. Retrieved 29 August 2014
  10. ^ „World Cup final 1970: Brazil v Italy – as it happened”. Guardian. 25. 10. 2016. Pristupljeno 26. 10. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Finale Svetskog prvenstva u fudbalu 1970. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Светског_првенства_у_фудбалу_1970.&oldid=27036044”