Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana

Hram Solt Lejk je najznačajniji arhitektonski simbol Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana

Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, poznatija pod drugim imenom Mormonska crkva (engl. The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints), je najveća denominacija u pokretu svetaca poslednjih dana koju je 6. aprila 1830. godine osnovao Džozef Smit. Sedište Crkve je u Solt Lejk Sitiju, u američkoj saveznoj državi Juta.

Naziv mormon

Naziv „mormon“ dolazi od Mormonove knjige. Članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana veruju da je Mormonova knjiga istorijski zapis Božjeg delovanja među trima civilizacijama na Američkom kontinentu od 600. p. n. e. do 420. godine i da su je napisali proroci i sledbenici Isusa Hrista. Knjiga sadržava učenja Isusa Hrista narodu u Amerikama i izveštaj o njegovu službeništvu među Nefijskim narodom nakon svog uskrsnuća. Članovi crkve veruju da je Mormonova knjiga još jedno svedočanstvo o Isusu Hristu koja je uporediva s Biblijom za koju takođe veruju da je „reč Božja u onoj meri u kojoj je ispravno prevedena." Knjiga je dobila ime po Mormonu, proroku - istoričaru koji je sažeo zapis u 4. veku na zlatne ploče.

Zamenjivanje s drugim verskim zajednicama

Uprkos pogrešnim predrasudama o grupama sa sličnim nadimcima i stereotipima, članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana nisu ni na koji način povezani sa kvekerima (članovi Društva prijatelja), menonitima, amišima ili Jehovinim svedocima kao i drugim verskim zajednicama koje se identifikuju kao Mormoni. Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana nastala je samostalno i nije nastala iz reformacija hrišćanstva.

Glavna verovanja

• Isus Hrist je spasilac i otkupitelj sveta.
• Bog je obnovio svoju pravu crkvu i svešteničku ovlašćenje kroz proroka Džozefa Smita.
• Danas, Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana ima živućeg Proroka, koji zajedno sa još dvojicom savetnika predsedava crkvom. Pored njih tu su još i dvanaest apostola čine zbor dvanaestorice apostola.
• Mormonova Knjiga po svojem autoritetu je, uz Bibliju, još jedno svedočanstvo o Isusu Hristu.
• Biblija je reč Božja.
• Celo će čovečanstvo vaskrsnuti.
• Čoveka će se suditi po njegovim delima i željama.
• Otkupljenje od ličnog greha može se postići jedino pokornošću veri u Isusa Hrista, pokajanju, krštenju i primanju dara Duha Svetoga.
• Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana je Božje kraljevstvo na zemlji. Krštenje je neophodno za povratak u Božju prisutnost. Zato se obavlja krštenje za umrle kao što je spomenuo Pavle u Bibliji.
• Bračna veza se nastavlja i u sledećem životu.Članovi crkve se venčavaju u Hramu za sada i celu večnost. (Poligamija je ukinuta 1890. godine).
• Pre Isusovog povratka na zemlju, gde će vladati 1000 godina, svi će se pravedni ljudi okupiti, a Jevreji vratiti u Jerusalim.
• Na kraju 1000 godina doći će do drugog uskrsnuća i svima će se suditi. Oni poslušni najviše nagrade, najvećeg stupnja slave, živeće u nebeskom kraljevstvu s Bogom i Isusom Hristom, a neposlušni će isto primiti manji deo slave. Trećina Božje dece koja se pobunila pre stvaranja sveta i manji broj ljudskih bića krivih za najgore grehe, provešće večnost u paklu.

Članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana smatraju sebe jedinom legitimnom hrišćanskom crkvom, krštavajući čak i mrtve (npr. Aleksandra Makedonskog, Napoleona i druge), nastojeći da svoja religijska ubeđenja što jače vežu za zvaničnu istoriju. Istovremeno odstupaju od tradicionalnih verovanja uobičajenih za katolike i pravoslavce, pa tako ne slave Boga kao Trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha, već kao tri boga koja imaju odvojenu i savršeno ljudsku prirodu.

Mormonova knjiga

Glavni članak: Mormonova knjiga

Mormonova knjiga iznosi mnogo toga o istorije Amerike. Po toj knjizi, Izraelac Lehi i njegova porodica, zajedno s prijateljima, pobegli su iz Jerusalima 586. p. n. e., sagradili lađu i krenuli ploveći na istok. Pomoću kompasa iskrcali su se u Americi i od Lehijeve porodice nastala su dva naroda Nefijci i Lamanci koji su praoci današnjih američkih Indijanaca. Kroz 1000 godina zabeležili su svoju istoriju na pločama na drevnom jeziku. Pre nego su nestali godine 421, poslednji preživeli Nefijac Moroni je zakopao Zlatne ploče u brdu. Nakon svog uskrsnuća, Isus je posetio Ameriku i uspostavio svoju crkvu. Isus će se vratiti na zemlju i ustanoviti svoje kraljevstvo na američkom kontinentu.

Članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana žive vrlo strogo, prema visokim moralnim pravilima.

• žive zakon desetine, tj. Crkvi daju desetinu od svojih prihoda.
• Poste jednom mesečno, odriču se od svake vrste hrane i piće. Meso jedu umereno.
• Ne puše, niti piju alkoholna pića, kafu ni čaj.
• Porodice nedeljom održavaju „porodičnu kućnu večeru“, kad pevaju, mole se, igraju razne igre i razgovaraju o odnosima u porodice.
• Podupiru „programe za mlade i rekreaciju“.
• Osuđuju abortus, ali ga članica crkve može izvesti bez straha od reakcije i posledica, ako je reč o incestu ili je počinjeno silovanje.
• Homoseksualnost − Ako članovi osećaju istopolnu privlačnost i teže da žive zakon čednosti, lideri ih podržavaju i ohrabruju u njihovoj odluci. Oni su voljeni sinovi i kćeri Boga, mogu primati crkvene pozive, imati preporuke hrama i primati hramske uredbe, ako su dostojni. Muški članovi mogu primiti i vršiti sveštenstvo.
• Propovedaju suzdržavanje od masturbacije, gledanja pornografije ili menjanja partnera u polnom činu.
• Propagiraju zabranu predbračnog seksa, te kasnije u braku vernost.

Misionarska aktivnost je važna za članove Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana.Mnogi mladi članovi provode dve godine kao neplaćeni misionari, provodeći mnoge sate obilazeći porodice u gradu u koji su došli.

Najpoznatiji članovi su među ostalima Brigam Jang, Krešimir Ćosić, Gledis Najt, Stiv Jang, sedam članova pevačke grupe The Osmonds, a u novije vreme i Mit Romni i Karl Malon.

Članstvo

Njihov statistički ured procenjuje da ih je 2007. godine bilo 13 miliona.

Hram Solt Lejk je najznačajniji arhitektonski simbol mormonstva (Mormonske crkve)

Mormonska crkva u Novom Sadu, Srbija

Mormoni su verska i kulturna grupa povezana sa mormonizmom, verskim pokretom koji je nastao nakon vizije Džozefa Smita u državi Njujork 1820. Posle Smitove smrti 1844, mormoni su sledili Brigama Janga na putovanje u oblast koja će kasnije postati teritorija Juta. Velika većina mormona su danas članovi Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, a manji deo su članovi nezavisnih crkava. Mnogi mormoni su takođe ili nezavisni ili ne praktikuju religiju. Centar mormonskog kulturnog uticaja je u Juti, a u Severnoj Americi ima više mormona od bilo kog drugog kontinenta, iako većina mormona živi van SAD.

Mormoni su razvili jak osećaj zajedništva koji proizilazi iz njihove doktrine i istorije. Tokom druge polovine 19. veka mnogi mormoni su praktikovali „višečlani brak“, oblik verske poligamije. Mormoni posvećuju mnogo vremena i sredstava da služe svojoj crkvi, a mladi mormoni često služe puno radno vreme u prozelitskim misijama. Mormoni imaju zdravstveni kod koji savetuje izbegavanje alkoholnih pića, duvana, kafe, čaja i drugih supstanci koje izazivaju zavisnost. Oni takođe teže da budu vrlo privrženi svojim porodicama, i održavaju jake veze među generacijama i širom porodicom. Mormoni imaju strog zakon čednosti, zahtevajući uzdržavanje od seksualnih odnosa van braka i strogu vernost u braku.

Mormoni se izjašnjavaju kao hrišćani, iako se neka od njihovih uverenja razlikuju od tradicionalnog hrišćanstva. Mormoni veruju u Bibliju, kao i druge svete tekstove, kao što je Mormonova knjiga. Oni imaju jedinstven pogled na kosmologiju, i veruju da su svi ljudi duhovi-deca Božja. Mormoni veruju da vraćanje Bogu zahteva sleđenje primera Isusa Hrista, i prihvataju njegove očišćenje kroz posebne obrede, kao što je krštenje. Oni veruju da je ovlašćenje za obavljanje tih obreda obnovio Džozef Smit, i da njihovu crkvu vode živi proroci i apostoli. Srž mormonske vere je verovanje da Bog govori svojoj deci i odgovore na njihove molitve.

Istorija

Mormonsku crkvu je osnovao Džozef Smit, koji je kako sam navodi, još od svoje mladosti bio često posećivan od strane anđela Moronija koji su mu saopštavali da pored Jevanđelja postoji i izvestan „dodatak“ pisan na zlatnim pločama. Po njegovom tvrđenju on je pronašao te zapise i oni su, u vidu novog otkrovenja izašli iz štampe 1830. godine.

Ubrzo posle objavljivanja svoje “biblije”, Džozef Smit proglašava sebe “modernim” prorokom, ravnim prorocima Starog zaveta i počinje da okuplja sledbenike, do vremena svog ubistva (“mučeništva”, u mormonskoj istoriji) koje je počinila razjarena gomila 1844. U to vreme imao je bar deset hiljada sledbenika.

To je veoma kompromitovalo njihovu reputaciju; onda je većina članova odabrala da sledi Brigama Janga, Smitovog naslednika, kao “proroka, vidovnjaka i vizionara”. Posle napornih putovanja mormoni su se naselili na teritoriji Jute, a Solt Lejk Siti im je postao glavni grad (religiozni centar). Danas oko polovine stanovništva Solt Lejk Sitija su mormoni. Kada posetioci dođu na trg gradskog hrama - „Vatikan mormonizma“ – mogu videti filmove i slušati predavanja o teologiji i istoriji mormona, koja se baziraju na Knjizi Mormona i novijim “prorocima”.

Verovanja i Mormonova knjiga

Mormoni smatraju sebe jedinom legitimnom hrišćanskom crkvom, krštavajući čak i mrtve (npr. Aleksandra Makedonskog, Napoleona i druge), nastojeći da svoja religijska ubeđenja što jače vežu za zvaničnu istoriju. Takođe odstupaju od nekih tradicionalnih dogmi, pa tako ne slave Boga kao Trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha, već kao tri boga koja imaju odvojenu i savršeno ljudsku prirodu.

Čitajući “Knjigu Mormona” možete pomisliti da čitate Bibliju u tzv. “verziji kralja Džejmsa” (zaista, postoje čitavi odlomci iz “verzije kralja Džejmsa”); knjiga je navodno napisana u razdoblju od 600 godina p. n. e. do 421. Po tvrdnjama Mormona pisali su je razni “proroci - istoričari”.

Po tvrdnjama nekih istoričara, „Knjigu Mormona“ ne potkrepljuje nijedan arheološki dokaz i ne odgovara onome što se zna o prekolumbijskim civilizacijama. Pripadnike mormona ne zabrinjava ova činjenica. Veruju da je “samo stvar vremena” kada će se takav dokaz otkriti.

Osnovni cilj svih vernih mormona bio je jasno izrečen kada je Brigam Jang napisao:

"Bogovi postoje, i zato nam je najbolje da težimo da budemo spremni da postanemo jedan od njih“. (Journal of Discourse )

Ili opet, po rečima bivšeg predsednika mormonske crkve, Lorenca Snoua:

"Ono što je čovek, Bog je jednom bio; ono što je Bog, čovek može postati“.

Iz ovih rečenica se može zaključiti da je mormonizam politeističan, i održavaju mormonsko verovanje u večnu progresiju i preegzistenciju, a ništa od toga ne nalazi mesta u hrišćanskoj teologiji. Prema ovim doktrinama, “Elohim” je vrhovni Bog ovog sveta, ali takođe postoje bogovi drugih svetova.

Mormoni pridaju veliki značaj braku. Mormoni smatraju „Da je dužnost dobrih mormona da rađaju decu, tako da obezbeđuju tela za postojeće duhove, jer je ovaj kratak boravak na zemlji neophodna faza u kretanju ka božanstvu“.

Mormonima se ne može zameriti da su poročni ljudi, čak naprotiv. Po Zoranu D. Lukoviću, oni su veoma disciplinovana i veoma dobro organizovana crkva i njihovi su članovi po pravilu vredni, pošteni i etički ispravni porodični ljudi, koji se tako odnose i prema svojoj okolini.

Spoljašnje veze

• Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana veb sajt