Kalcijum peroksid

Kalcijum peroksid
Nazivi
	Drugi nazivi E930
Identifikacija
CAS broj	1305-79-9 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:48233 ;
ChemSpider	14096 ;
ECHA InfoCard	100.013.764
E-brojevi	E930 (glazing agents, ...)
PubChem C ID	14779;
RTECS	EW3865000
UNII	7FRO2ENO91 ;
	SMILES [Ca+2].[O-][O-]; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	CaO2
Molarna masa	72,077 g/mol
Agregatno stanje	beo (žuti) prah
Gustina	2,91 g/cm3
Tačka topljenja	~200°C
Rastvorljivost u vodi	razlaže se
Kiselost (pKa)	12.5
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Tetragonalna
Kristalografska grupa	D174h, I4/mmm, tI6
Geometrija molekula	6
Opasnosti
	Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)	>5000 mg/kg (oralno, pacov) ; >10000 mg/kg (dermalno, pacov)
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalcijum oksid
Drugi katjoni	Stroncijum peroksid; Barijum peroksid; Natrijum peroksid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kalcijum peroksid (CaO₂) je čvrst peroksid bele ili bledo žute boje.^[3]^[4] On je nerastvoran u vodi ali se rastvara u kiselinama pri čemu formira vodonik peroksid. Kad dođe u kontakt sa vodom odmah počne da se razlaže oslobađajući kiseonik.

Primena[uredi | uredi izvor]

Kalcijum peroksid se industrijski proizvodi sa različitim stepenima čistoće. On se koristi na više načina u industriji i poljoprivredi^[5]. U poljoprivredi se koristi kao đubrivo, kao tretman za seme pirinča pre setve, i za dezinfekciju vode. Kalcijum Peroksid se koristi na sličan način kao magnezijum peroksid u programima restauracije životne sredine. On se primenjuje u obnavljanju zemljišta i podzemne vode kontaminirane naftnim ugljovodonicima putem stimulacije aerobne mikrobne degradacije kontaminanata.

Kao se koristi kao prehrambeni aditiv (E930).

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
^ Carl D Webster and Bana B. Jana (2003). Sustainable Aquaculture: Global Perspectives (1st изд.). CRC Press. ISBN 978-1-56022-105-0.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Housecroft3rd-3] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-4] Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[5] Carl D Webster and Bana B. Jana (2003). Sustainable Aquaculture: Global Perspectives (1st изд.). CRC Press. ISBN 978-1-56022-105-0.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]