Film

Za muzičku grupu pogledajte stranicu Film (muzička grupa).

Kino projektor

Film je serija slika koje, kad se prikažu na platnu, stvaraju iluziju pokretanja zahvaljujući phi fenomenu. Ova optička iluzija čini da publika kontinuirano opaža pokret između odvojenih objekata koji se vide brzo u nastavcima. Proces pravljenja filma je i umetnost i industrija. Film se pravi fotografisanjem pravih scena kamerom za snimanje, fotografisanjem crteža ili minijaturnih modela korišćenjem tradicionalne tehnike animacija ili kombinacijom svih tehnika i drugih vizuelnih efekata.

Istorija

Animacija "Sali Gardner u galopu" smatra se najranijim filmom.

Put na Mesec, Žorž Milijes

Reč "cinema" (eng. bioskop), skraćeno od kinematografija, koristi se često da bi označila industriju filmova ili samu umetnost njihovog stvaranja. Savremena definicija bioskopa bi bila da je to umetnost simuliranja iskustva do komunikativnih ideja, priča, percepcija, osećanja, lepote ili atmosfere snimljenih ili programiranih pokretnih slika sa ostalim senzornim stimulacijama. Filmovi su na početku snimani preko plastične trake kroz projektor na ogromnom platnu. Mnogi dugometražni filmovi su sada potpuno digitalni kroz ceo proces produkcije, distribucije i egzibicije. Filmovi su kulturni artefakti osmišljeni od strane specifičnih kultura. Oni prikazuju te kulture i zauzvrat utiču na njih. Film je smatran važnom umetnošću, izvorom popularne razonode i moćnim medijem za edukovanje građana. Vizuelna baza filma daje univerzalnu moć komunikacije.

Neki filmovi su postali svetski poznati korišćenjem titlova za prevod dijaloga u jezik gledalaca. Neki su kritikovali filmsku industriju i glorifikaciju nasilja, kao i njen potencijalno negativan tretman prema ženama. Individualne fotografije koje sačinjavaju film se nazivaju ramovi. Tokom projekcije tradicionalnih filmova, rotirajući zatvarač čini da tamni intervali budu pomereni u poziciju za projektovanje svakom ramu, ali gledalac ne primećuje te prekide zbog efekta poznatog kao upornost vida (eye persistence), gde oko zadrži vizuelnu fotografiju na delić sekunde posle pomeranja izvora. Postoje mnogi drugi izrazi za film: individualna pokretna slika, šou slika, pokretna/pomerajuća slika, "photoplay" i "flick" (eng. zvrčka). Najčešći izraz u SAD je "movie", dok se u Evropi preferira "film". U ranim godinama reč "sheet" (eng. platno) se ponekad koristila umesto ekrana.

Teorija filma

Foksova muviton kamera

Teorija filma razvija načine sistematičnih koncepata koji se primenjuju na studiju filma kao umetnosti. Koncept filma kao umetnosti počeo je sa delom Ričotoa Kanudoa "Rođenje sedme umetnosti". Formalistička teorija filma vođena Rudolfom Arnhajmom, Balaž Belom i Zigfridom Krakauerom je naglasila kako se film razlikuje od realnosti i da može biti tumačen kao lepa umetnost (primenjena). Andre Bazen je reagovao protiv ove teorije navodeći da esencija filma kao umetnosti leži u njegovoj mogućnosti da mehanički reprodukuje stvarnost, a ne u njegovim razlikama od stvarnosti i ovo je dalo maha realističkoj teoriji.

Skorije analize sprovedene od strane psihoanalitičara, Žaka Lakana i semiologa Ferdinanda de Sosira koji su podržali psihoanalitičku teoriju filma, strukturalističku teoriju filma, feminističku teoriju filma, i druge. Na drugu stranu, Vitgenštajnove kritike na račun analitičke filozofije, pokušavaju da dokažu pogrešne koncepcije korišćene u teorijskim studijama i prave analizu filmskog vokabulara i njegovu vezu za formom života.

Jezik

Smatra se da film ima poseban jezik. Džejms Monako je napisao klasičan tekst o teoriji filma "Kako pročitati film", koje se odnosi na ovo. Režiser Ingmar Bergman je rekao: "Andrej Tarkovski je za mene najveći reditelj, onaj koji je izmislio novi jezik, pravi za prirodu filma, koji hvata život kao refleksiju, život kao san." Primer jezika je sekvenca prošlosti i slike sa leve strane glumca koji priča, kog prati još jedan glumac koji priča sa njegove leve strane, pa ponavljanje istog, iz koga publika može razumeti da se radi o konverzaciji između dva lika.

Ovo opisuje još jednu teoriju filma-pravilo 180 stepeni, kao vizuelni uređaj za pričanje sa mogućnošću da postavi gledaoca u kontekstu psihičke prisutnosti kroz korišćenje vizuelne kompozicije. Holivud stil podrazumeva ovu narativnu teoriju, zbog preterane prakse korišćenja filmskih studija u Holivudu, Kaliforniji, tokom klasične ere filma. Još jedan primer filmskog jezika je uvećanje glumčeve glave sa izražajem tihe refleksije koja seče drugu scenu glumca, prikazujući kako se seća sebe u prošlosti.

Montaža

Montaža je tehnika koja izdvaja segmente iz filma, uređuje ih i sjedinjuje u film ili filmsku scenu. Scena može da prikazuje kako čovek ide u bitku, sa sećanjem na njegovu mladost i njegov život u kući sa specijalnim efektima, montiranim u film nakon što je već snimljen. Zbog toga što su ove scene snimljene odvojeno, i sa ponekad drugim glumcima, konačna verzija se naziva montaža.

Režiseri su razvili teoriju montaže, počevši sa Ejzenštajnom i kompleksom jukstapozicije sa slikama u filmu „Oklopnjača Potemtkin”. Ugradnja muzičke i vizuelne kontrapozicije, razvoj scene i vizuelni efekti vode ka kompleksnijim tehnikama uporedivim sa operom i baletom.

Kritika

Braća Limijer, jedni od prvih režisera.

Kritika filma je analiza i procena filma. Uglavnom ovi radovi mogu biti svrstani u ove kategorije:

1. akademska kritika stručnjaka u oblasti filma
2. žurnalistička filmska kritika koja se javlja u novinama, magazinima i medijima

Obično se kritike pišu jedan dan nakon gledanja filma, a kritičari imaju dan ili dva da je formulišu. Uprkos ovome, kritika ima jako važan uticaj na odziv publike i popularnost filma, posebno u određenim žanrovima. Za masovna komercijalna filmska žanrovska tržišta kao što su akcija, horor i komedija, kritika nije presudna u popularnosti filma. Siže, opis filma i procena režisera i pisaca su većina kritika koje ostavljaju utisak na ljude da odluče da odgledaju film.

Za prestižne filmove kao što su drame i umetnički filmovi, uticaj kritike je veliki. Loše kritike od strane velikih novina i magazina, jako utiču na redukovan interes i prisutnost publike. Uticaj kritike na boks ofis performans filma je stvar debate. Neki posmatrači tvrde da je filmski marketing u 2000-im bio napet, dobro koordinisan i dobro finansiran tako da kritika nije mogla da spreči loše napisan ili snimljen blokbaster od propadanja na tržištu.

Kako bilo, kataklizmična propast nekih jako promovisanih filmova, koji su negativno kritikovani, kao i neočekivan uspeh pozitivno kritikovanih nezavisnih filmova potvrđuju da ekstremne kritičke reakcije imaju jak uticaj na publiku. Ostali posmatrači beleže da pozitivne kritike filmova su prikazane da zainteresuju publiku za slabo poznate filmove. Postojali su nekoliko filmova u kojima su kompanije imale jako malo poverenje u njih i odbijale da daju kritičarima pregled filma unapred, da bi izbegli negativne kritike. Ovo se često odbije, zbog toga što kritičari obaveste javnost i upozore publiku da film nije vredan gledanja i takvi filmovi obično dožive propast.

Žurnalističke kritike su ponekad i filmske kritike. Kritike koje imaju više akademski pristup filmovima, kao objavljivanje u filmskim dnevnicima i pisanje knjiga o filmovima koristeći teoriju filma ili filmskih studija, proučavaju kako film i filmske tehnike funkcionišu, i kakav efekat ostavljaju na ljude. Češće su njihove kritike objavljene u školskim novinama i magazinima ili prikazivane na televiziji nego u novinama. Oni takođe imaju tendenciju da budu povezani sa koledžima ili univerzitetima kao profesori ili učitelji.

Produkcija

U suštini, svojstvo produkcije filma zavisi od sadržaja koji režiser želi da pokaže i opreme za prikazivanje: zootropu, na primer, treba samo niz slika na papirnoj traci. Filmska produkcija stoga može da obuhvata od jedne osobe sa kamerom, ili hiljade glumaca, stažista i članova filmske ekipe za snimanje akcije dugometražnog epskog filma.

Neophodni koraci za skoro svaki film mogu da se svedu na koncept filma, planiranje, snimanje, reviziju i distribuciju. Što je više toga uključeno u produkciju, time su koraci pri istoj značajniji. U tipičnom produkcijskom ciklusu filma Holivudskog stila te glavne faze su definisane kao:

1. razvijanje
2. pretprodukcija
3. produkcija
4. postprodukcija
5. distribucija

Ovaj proizvodni ciklus obično traje tri godine. Prve godine se piše scenario, što predstavlja razvoj. Druga godina obuhvata pred produkciju i produkciju a treća godina post produkciju i distribuciju. Što je produkcija veća i više sredstava je potrebno pa finansiranje postaje sve važnije. Iz perspektive kreatora (npr. reditelja, snimatelja i scenariste) većina igranih filmova je umetničko delo, a iz perspektive produkcijskih kompanija samo posao, odnosno profit.

Filmska ekipa

Filmska ekipa

Filmska ekipa je grupa ljudi zaposlena u produkciji u cilju izrade filma a angažovana od strane filmske kompanije. Filmska ekipa nije isto što i glumačka ekipa koja se pojavljuje ispred kamere ili pozajmljuju glasove likovima u filmu.

Filmska ekipa komunicira sa produkcijskom ekipom, ali se razlikuje i od njih. Produkcijsku ekipu čine producenti, menadžeri, predstavnici kompanija, njihovi asistenti i oni čija primarna odgovornost spada u pred-produkcijske i post-produkcijske faze izrade filma kao što su scenariste i filmski urednici. Produkcijska i filmska ekipa uglavnom komuniciraju preko režisera i njegovih ili njenih asistenata.

Srednje i velike filmske ekipe su uglavnom podeljene na odeljenja sa dobro definisanom hijerarhijom i standardima za interakciju i saradnju između ekipa. Osim poslova vezanih za glumačku ekipu, filmska ekipa obavlja sve poslove vezane za fotografiju: za rekvizite i kostime, za snimanje, vezane za zvuk, svetlo, filmski set i proizvodnju specijalnih efekata.

Industrija

Babelsberg, prvi filmski studio u svetu, osnovan 1912.

Pravljenje i prikazivanje filmova je postalo izvor profita skoro odmah nakon stvaranja celog procesa. Videvši koliko je njihov izum bio uspešan u rodnoj Francuskoj, Lumijerovi su brzo odlučili da idu na kontinentalnu turneju da predstave svoje filmove. Poznatima privatno, a javno masama ljudi. U svakoj zemlji bi obično dodali novu lokalnu scenu u svoj katalog. Ubrzo potom bi pronašli lokalne preduzetnike u raznim zemljama Evrope da kupe njihove opremu.

"Oberammergau Passion Play" iz 1898. je bio prvi komercijalni film. Pozorišta i kompanije se posebno formiraju za proizvodnju i distribuciju filma, dok su glumci postajali jako poznati i zahtevali ogromne naknade za nastupe. Od 1931-1956, film je takođe bio i jedino skladište i sistem za reprodukciju televizijskog programa dok nisu nastupile video-kasete.

U SAD, filmska industrija je smeštena u Holivudu, Kaliforniji. Ostali regionalni centri postoje u mnogim delovima sveta, poput Bolivuda u Mumbaju. To je indijska filmska industrija čija produkcija stvara najveći broj filmova na svetu. Iako je trošak uključen u snimanje filmova doveo da se proizvodnja bioskopa koncentriše na pokroviteljstvo filmskih struja, nedavni napredak za snimanje pristupačnih filmova je omogućio da se nezavisne filmske produkcije razvijaju.

Profit je ključan industriji, zbog skupe i rizične prirode snimanja filma. Mnogi filmovi imaju velika prekoračenja troškova poput "Vodenog sveta", Kevina Kostnera. Ipak, mnogi režiseri nastoje da stvore dela koja će biti od trajnog društvenog značaja.

"Nagrada akademije ili Oskar" je najistaknutija filmska nagrada u SAD. Pružanje filmovima priznanja svake godine, na osnovu njihovih umetničkih dostignuća. Takođe, postoji velika industrija obrazovnih i nastavnih filmova snimljenih u zamenu ili kao dodatak predavanjima i tekstovima. Prihod u industriji je ponekad nestabilan zbog oslanjanja na hit filmove objavljene u bioskopima, dok je zapošljavanje u Holivudu postalo manje pouzdano, posebno za srednje i niskobudžetne filmove.

Terminologija

Terminologija se koristi za opisivanje pokretnih slika i znatno varira između britanskog i američko-engleskog jezika. Iako su reči "film" i "movie" ponekad korišćene naizmenično, "film" se više koristi ako podrazumevamo umetnički, teorijski ili tehnički aspekt. Izraz "movies" (eng. filmovi) se češće koristi kad se misli na razonodu ili reklamne aspekte. Na primer, knjiga "Kako razumeti film" bi bila o estetici i teoriji filma, dok je knjiga "Idemo na film" o istoriji zabave koju filmovi pružaju i o blokbasterima. Dalja terminologija se koristi zbog razlikovanja raznih oblika i medija koji se koriste u filmskoj industriji.

"Motion pictures" tj. pokretne slike se često koriste kao termin za filmsku produkciju posebno namenjenu za bioskopske izložbe, poput filma "Betmen" . DVD i video-kasete su videoformati koji mogu da reprodukuju fotohemijski film. Reprodukcija zasnovana na taj način naziva se "transfer". Nakon napretka teatralnog filma kao industrije, televizijska industrija je počela sa korišćenjem video-kaseta. Kasete su decenijama bile analogni medij na kom su se mogle snimiti ili preneti pokretne slike.

Snimanje se odnosi na fotohemijski medij koji hemijski snima vizuelnu sliku. Međutim, čin fotografisanja pomoću drugih vizuelnih medija, poput digitalne kamere se i dalje naziva snimanje, a rezultat - film. "Nemi filmovi" nisu mogli biti potpuno nemi, ali predstavljaju filmove bez čujnog dijaloga, računajući i one koji imaju muzičku pratnju.

Reč "talkies", označava prve zvučne filmove, snimljene tako da imaju čujni dijalog snimljen na plejbek, nevezano za muzičku pratnju.

Bioskop ili generalno obuhvata sve filmove, ili je grub sinonim za film i bioskopske izložbe, a oba se kapitalizuju kad se odnosi na kategoriju umetnosti.

Srebrni ekran se odnosi na ekran korišćen za prikazivanje filmova i koji, u širem značenju, može biti metonim za celu filmsku industriju.

Duplo prikazivanje je ekranizacija dva samostalno igrana filma, nezavisna od prometa. Puštanje je distribucija i često spontana ekranizacija filma. Odlomci iz filmova koji dolaze predstavljaju ekranizaciju puštenu pre glavnog prikazivanja. Svaki film može imati nastavak koji prikazuje i prati događaje iz prvog.

Frankenštajnova mlada je rani primer. Ukoliko postoji više filmova sa istim likovima, pričom ili temom, takvi filmovi postaju serijali, poput serijala Džejms Bond.

Zasluge ili krajnje zasluge su liste koje daju zaslugu ljudima koji su umešani u produkciju.

Postava filma se odnosi na kolekciju glumaca i glumica koji se pojavljuju ili besprekidno glume u filmu.

Zvezda je glumac ili glumica, najčešće popularan koji, u mnogim slučajevima jeste poznata ličnost koja glumi centralnog lika u filmu. U nekim prilikama reč se takođe koristi da označi poznatost drugih članova filmske ekipe, poput režisera i drugih. Primer je Martin Skorseze. Osoba istovremeno može biti i u filmskoj postavi i u filmskoj ekipi, kao što je Vudi Alen, koji je režirao i glumio u "Uzmi pare i beži".

Prikaz

Prikaz nastupa se odnosi na projekcije filma izabrane od publike, obično za potrebe korporativnih promocija, pre javnog, premijernog puštanja filma. Prikazi se ponekad koriste da bi procenili reakciju publike, koja, ukoliko je neočekivano negativna, može rezultirati tako da se određene scene presnime ili potpuno iseku. Primer takvog je Prva krv, iz 1982. Nakon što je publika za test odgovorila vrlo negativno na smrt protagoniste Džona Ramba, vijetnamskog veterana, na kraju filma, kompanija je napisala i presnimila novi kraj u kom lik preživljava.

Trejler

Trejleri su reklame za filmove koji se prikazuju oko 1-3 meseca pre u bioskopima. Ranije, kad su bioskopi imali samo dva platna, puštani su samo određeni trejleri. Izraz "trailer" prvobitno potiče iz toga što je bio prikazivan na kraju filmskog programa. Ta praksa nije trajala dugo, jer gledaoci imaju tendenciju da napuste bioskop nakon završetka filma, ali ime se zadržalo. Trejleri se sada prikazuju pre početka filma. Sada su često i na DVD-jevima, kao i na internetu i mobilnim telefonima.

Stvoreni su da bi zainteresovali gledaoce. Kao rezultat, u eri interneta, gledaoci često traže trejlere pre gledanja filma. Od 10 biliona klipova koji se godišnje gledaju, u 2008. trejleri su bili na trećem mestu, posle vesti i autorskih klipova.

Animacija

Animacija konja, sačinjena od osam slika.

Animacija je tehnika u kojoj se svaki ram prikazuje individualno, bilo da je u pitanju kompjuterska grafika, ili fotografija, nacrtane slike, čak i ponavljanje malih promena na modelu, a onda se rezultati fotografišu specijalnom kamerom za animaciju. Kad su ramovi spojeni zajedno i gotov film se vidi pri brzini od 16 ili više ramova po sekundi, javlja se iluzija kontinuiranog pokreta. Generisanje takvog filma je veoma intenzivno i naporno, iako je napredovanje kompjuterske animacije ubrzalo proces.

Zbog toga što animacija oduzima puno vremena i često je jako skupa za produkciju, većina TV animacija dolazi iz profesionalnih studija. Ograničena animacija je način povećanja i opadanja cena animacije korišćenjem prečica u procesu animacije. Ovu metodu je popularizovala Hana Barbera, u SAD i Osamu Tezuka u Japanu.

Iako mnogi studiji sada koriste digitalnu tehnologiju u svojoj produkciji, postoji specifičan stil animacije koji zavisi od filma do filma. Animacija bez kamere, koju su napravili kreatori filma, poput Normana Maklarena, Lena Lija i Stena Brekhedža, nacrtana je i obojena direktno u delovima filma, a onda se pušta kroz projektor.

Vidi još

• Predistorija filma
• Istorija filma
• Filmska tehnika i tehnologija
• Filmski žanrovi
• Avangardni film
• Filmska udruženja
• Jezik filma
• Filmska zanimanja

Literatura

• Yewdall, David Lewis (2007). „8: Temp dubs and Test Screenings: A Critical View”. Practical art of motion picture sound (3 izd.). Focal Press. ISBN 9780240808659. 
• Acker, Ally (1991). Reel Women: Pioneers of the Cinema, 1896 to the Present. New York: Continuum. ISBN 978-0-8264-0499-2. 
• Basten, Fred E. (1980). Glorious Technicolor: The Movies' Magic Rainbow. Cranbury, NJ: AS Barnes & Company. ISBN 978-0-498-02317-0. 
• Nelmes, Jill (2003). An Introduction to Film Studies. Psychology Press. str. 394. ISBN 978-0-415-26269-9. 
• Stam, Robert (2000). Film Theory: an introduction. Oxford: Blackwell Publishers. 
• Basten, Fred E. (writer); Peter Jones (director and writer); Angela Lansbury (narrator) (1998). Glorious Technicolor (Documentary). Turner Classic Movies. 
• Casetti, Francesco (1999). Theories of Cinema, 1945–1995. Austin, TX: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71207-2. 
• Cook, Pam (2007). The Cinema Book, Third Edition. London: British Film Institute. ISBN 978-1-84457-193-2. 
• Faber, Liz; Walters, Helen (2003). Animation Unlimited: Innovative Short Films Since 1940. London: Laurence King, in association with Harper Design International. ISBN 978-1-85669-346-2. 
• Hagener, Malte; Töteberg, Michael (2002). Film: An International Bibliography. Stuttgart: Metzler. ISBN 978-3-476-01523-5. 
• Hill, John; Gibson, Pamela Church (1998). The Oxford Guide to Film Studies. Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-871124-7. 
• King, Geoff (2002). New Hollywood Cinema: An Introduction. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12759-2. 
• Ledoux, Trish; Ranney, Doug; Patten, Fred (1997). Complete Anime Guide: Japanese Animation Film Directory and Resource Guide. Issaquah, WA: Tiger Mountain Press. ISBN 978-0-9649542-5-0. 
• Merritt, Greg (2000). Celluloid Mavericks: A History of American Independent Film. New York: Thunder's Mouth Press. ISBN 978-1-56025-232-0. 
• Nowell-Smith, Geoffrey (1999). The Oxford History of World Cinema. Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-874242-5. 
• Rocchio, Vincent F. (2000). Reel Racism: Confronting Hollywood's Construction of Afro-American Culture. Boulder, CO: Westview Press. ISBN 978-0-8133-6710-1. 
• Schrader, Paul (proleće 1972). „Notes on Film Noir”. Film Comment. 8 (1): 8—13. ISSN 0015-119X. 
• Schultz, John (writer and director); James Earl Jones (narrator) (1995). The Making of 'Jurassic Park' (Documentary). Amblin Entertainment. 
• Thackway, Melissa (2003). Africa Shoots Back: Alternative Perspectives in Sub-Saharan Francophone African Film. Bloomington, IL: Indiana University Press. ISBN 978-0-85255-576-7. 
• Vogel, Amos (1974). Film as a Subversive Art. New York: Random House. ISBN 978-0-394-49078-6. 
• Burton, Gideon O., and Randy Astle, jt. eds. (2007). "Mormons and Film", entire special issue, B.Y.U. Studies (Brigham Young University), vol. 46 (2007), no. 2. 336 p., ill. ISSN 0007-0106
• Hickenlooper, George (1991). Reel Conversations: Candid Interviews with Film's Foremost Directors and Critics. New York: Carol Publishing. ISBN 978-0-8065-1237-2. 
• Thomson, David (2002). The New Biographical Dictionary of Film (4th izd.). New York: A.A. Knopf. ISBN 978-0-375-41128-1. 

Spoljašnje veze

• Beogradsko blago: Jugoslovenska kinoteka (RTS 3 - Zvanični jutjub kanal)
• Allmovie.com - Informacije o filmovima: glumci, režiseri, biografije i ostali podaci o filmovima.
• Filmovi online sa prevodom - Informacije o domaćim filmovima: glumci, režiseri, biografije i ostali podaci o filmovima
• Filmox.net Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. avgust 2021) - Filmski portal
• filmsite.org - Recenzije klasičnih filmova
• Internet filmska baza podataka (IMDb) - Informacije o filmovima i glumcima.
• Movies na sajtu Curlie
• Movie reviews, previews, forums, photos, cast info, and more