Пређи на садржај

Ђука Тончи

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђука Тончи
Лични подаци
Датум рођења(1938-02-14)14. фебруар 1938.(86 год.)
Место рођењаЈелса, острво Хвар, Краљевина Југославија

Ђука Тончи (Јелса, Хвар, 14. фебруар 1938) српски и југословенски кларинетиста.

Биографија

[уреди | уреди извор]

У Београду, при Музичкој акдемији.[1] је 1949. године уписао нижу музичку школу у класи реномираног професора Бруно Бруна[2] Средњу музичку школу уписао је 1951, а завршио ју је 1955, такође у класи професора Бруно Бруна.

Музичку академију уписао је још као матурант средње музичке школе, 1955, такође у класи проф. Бруно Бруна и завршио је 1959. Био је први студент који је у првој години студија на испиту из кларинета добио оцену 10.

Постдипломске студије завршава 26. септембра 1975. године на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професора Бруно Бруна.[3] Године 1959. уписује постдипломске студије и завршава их 1961. године. Исте 1961. године запослио се као кларинетиста у Оркестру РТБ, да би 1965. године добио место првог кларинетисте.

Од ректора Музичке академије био је предложен за стипендисту у иностранству. Пуних 6 година Тончи Ђука је чекао на релизацију стипендије, да би 1968. године од француске владе добио једногодишњу стипендију да специјализује свирање на кларинету на Conservatoire National Superieur de Musique[4] у Паризу код чувеног професора Ulysse Delécluse.[5]

У водећем и чувеном музичком конзерваторијуму у Паризу, École Normale de Musique de Paris, 18. 12. 1968. године имао је концерт, где је свирао Concerto abbreviato, за соло кларинет Петра Бергама. У згради Радио телевизије Француске, 8. марта 1969. године свирао је Септет Мориса Равела у, тада чувеној, радио-емисији „Музичка недеља француске“.

На месту првог кларинетисте Оркестра РТБ остаје до пензионисања, 2003. године.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Добитник је Годишње награде студената Музичке академије.
  • Учествује на југословенском Такмичењу младих уметника Југославије у Загребу 1962. године (II награда).
  • Године 1966. учествује на југословенском Такмичењу младих уметника Југославије у Загребу 1962. године (II награда).
  • Учествовао је на многим југословенским фестивалима (Љубљана, Београд...) свирајући дела студената композиције.
  • Године 1960. учесник је на конкурсу кларинетиста у Женеви.
  • Године 1960. учесник је на конкурсу кларинетиста у Будимпешти.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Први солистички концерт Ђука Тончи имао је у Музичкој школи Станковић, 1961. године у оквиру постдипломских студија. Значај овог концерта је у томе да је то уједно и први солистички концерт који је одржан на дувачком инструменту у Београду.
  • Ђука Тончи је најмлађи магистрант музике у Југославији. Имао је свега 23 године када је завршио постдипломске студије.
  • Први студент Музичке академије који је у првој години студија на испиту из кларинета добио оцену 10.
  • Био је први неплаћени асистент професора Бруно Бруна.
  • За радио-Београд и ТВ Београд снимио је велики број концерата свирајући у оркестру РТБ-а.
  • За радио-Београд и ТВ Београд снимио је кларинетска дела и као солиста на кларинету.

Педагошки рад

[уреди | уреди извор]

Краће време бавио се и педагошким радом у Музичкој школи „Славенски“ (1964), затим је дуже време успешно бесплатно асистирао професору Бруно Бруну. За време музичких турнеја професора Бруна, Тончи Ђука је држао предавања студентима кларинета.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Музичка академија у Београду, Приступљено 10. 7. 2013.
  2. ^ В. Перичић, Студенти професора Бруно Бруна, Приступљено 10. 7. 2013.[непоуздан извор?]
  3. ^ Биографија, Бруно Брун, Приступљено 10. 7. 2013.
  4. ^ Conservatoire National Superieur de Musique, Приступљено 10. 7. 2013.
  5. ^ Ulysse Delécluse Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2014), Приступљено 10. 7. 2013.

Написи и литература

[уреди | уреди извор]
  • Лексикон југославенске музике, Загреб, 1984, св. I, 414.
  • 40 година Факултета музичke уметности (Музичke akадемије) 1937-1977, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1977, 88 стр.
  • 50 година Факултета музичke уметности (Музичke akадемије), Универзитет уметности, Београд, 1988, 146 стр, последипломске студије 173 стр.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]