Јовица Станишић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јовица Станишић
Датум рођења(1950-07-30)30. јул 1950.(70 год.)
Место рођењаРатково
 ФНР Југославија
ШколаУниверзитет у Београду
Факултет политичких наука
СлужбаСрбија Република Србије
Чингенерал-пуковник СДБСрбије

Јовица Станишић (Ратково, општина Оџаци, 30. јула 1950) је бивши српски обавештајац и начелник Службе државне безбедности СРЈ (19911998). Током Распада СФРЈ, био је један од најближих сарадника Слободана Милошевића и важио је за његовог главног човека из сенке који је наводно имао директан утицај на дешавања како у Републици Српској Крајини, тако и у Републици Српској.

Рад у СДБ[уреди | уреди извор]

Убрзо после чувене „осме седнице“ ЦК СК Србије, постављен је за првог човека СДБ. Сматра се да је организовао рад службе и неке од најважнијих подухвата који су учврстили власт Слободана Милошевића: Aнтибирократску револуцију (тј. Jогурт револуцијy у Војводини), преузимање архиве ССУП (1992), прелазак Србије на вишепартијски систем, припреме за ратове у Хрватскоj, Босни и Херцеговини и многе друге ствари.[1] Сматра се да је са положаја начелника склоњен у освит почетка сукоба на Косову и Метохији, услед сукоба са самим Милошевићем, а на његово место је постављен Радомир Марковић.

Хапшење и суђење пред Хашким трибуналом[уреди | уреди извор]

Хашки трибунал за ратне злочине на простору бивше Југославије је против њега и њему подређеног Франка Симатовића Френкија подигао оптужницу за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини. Њих двојица су ухапшена током пролећа 2003. године у акцији Сабља, након чега су испоручени Хашком трибуналу. Између осталог, оптужен је да је починио разне злочине над не-српским становништвом током грађанског рата у Југославији (1991—1995), укључујући прогоне и убиства.[2] Дана 30. маја 2013. ослобођен је по свим тачкама оптужнице.[3]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Године 2009., београдске дневне новине "Блиц" пренеле су наводе америчког "Лос Анђелес Тајмса", према којима је од 1992. до 2000. године Станишић био кључни оперативац ЦИА у Србији. Његове активности у том смислу укључивале су учешће у разрешењу неколико инцидената током ратова у складу са америчким интересима. Према овим наводима, Станишић је америчкој служби одавао информације о хијерархији унутар Милошевићевог режима, чији није био присталица.[4] Околности у вези са његовим учешћем у догађајима који су претходили демонстрацијама 5. октобра 2000. године и убиству Зорана Ђинђића нису сасвим разјашњене.[5] Станишићев син прошао је 1990-их обуку за пилота у САД, а током каснијих година био је у том смислу ангажован за личне потребе неколицине српских контроверзних бизнисмена.[6][7]

Приватни подаци[уреди | уреди извор]

Станишићева породица потиче из Црне Горе, од Бјелопавлића, а у Војводину су се доселили као колонисти.[1]

Види jош[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]