Пређи на садржај

Витановац (Краљево)

Координате: 43° 43′ 21″ С; 20° 47′ 35″ И / 43.7225° С; 20.793° И / 43.7225; 20.793
С Википедије, слободне енциклопедије
Витановац
Фудбалски терен у Витановцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.Пад 1524
Географске карактеристике
Координате43° 43′ 21″ С; 20° 47′ 35″ И / 43.7225° С; 20.793° И / 43.7225; 20.793
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина217 m
Витановац на карти Србије
Витановац
Витановац
Витановац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36206
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Витановац је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1524 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Витановац коју су чинила насељена места: Чукојевац, Дрлупа, Гледић, Годачица, Лешево, Милаковац, Милавчићи, Печеног, Петропоље, Раваница, Сибница, Стубал, Шумарице, Витановац, Витковац и Закута. После укидања самосталне општине, територија бивше општине у целини улази у састав општине Краљево.

Село је 3. новембра 2010. рано ујутро погодио земљотрес.[1]

Овде се налази ОШ „Милунка Савић“ Витановац.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Витановац живи 1330 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,3 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 514 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.777
1953. 1.748
1961. 1.765
1971. 1.872
1981. 1.881
1991. 1.829 1.734
2002. 1.649 1.836
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.614 97,87%
Црногорци
  
9 0,54%
Румуни
  
2 0,12%
Руси
  
1 0,06%
Југословени
  
1 0,06%
непознато
  
18 1,09%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Витановачка бања

[уреди | уреди извор]

Витановачка бања лоцирана је у Витановцу, у пространој алувијалној равни Слатине, десно од тока реке Груже. То је крајња југоисточна подгорина Котленика (В. врх 748 m), изнад које се диже његов гребен Камиџор.

Геолошки састав

[уреди | уреди извор]

Терен на коме је лоцирана бања изграђен је од андезита, дацито-андезитских туфова, терцијарних и квартарних творевина.

По Ј.С. Томићу (1928) низ купастих брда, која се скоро правом линијом пружају од ушћа Груже у Западну Мораву до превоја Бумбаревог брда, представљао би поприште једне вулканске акције на Котленику. Магматити су представљени андезитима и дацитима. На сектору Витановца су брда Камиџор и Чемерница, изграђени од андезита. Ова стена заступљена је и у потоку Мујинцу. Дацити богати кварцом, у атару Витановца, јављају се у поточним долинама Беринца и Мујинца и у потесу Шумарице. Представљени су једноставним масама, које су делом покривене бречасто-конгломератичним материјалом, кроз који местимично избијају у облику жица. Вулканске творевине имају велику моћност, а у њима су потоци, врло често, дубоко усекли своја корита. Формирање овог вулканогеног комплекса вршено је у неколико фаза, почев од горњег олигоцена, а завршно са млађим неогеном.

Језерски седименти представљени су глиновитим песковима, ређе песковитим глинама, гвожђевитим песковима и шљунковима. Наведени седименти, карактеристични за терене који су били под слатким водама, таложени су, са малим прекидима, од првог медитерана до средњег плеистоцена. И код алувијалних наноса, слично као код терасних седимената, уочава се, у вертикалним профилима, да се у дну налазе шљункови преко којих леже супескови и суглине.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Прво смо чули језив хук, а онда је ударило („Блиц“, 4. новембар 2010)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Костић, Михајло (1972). „Витановачка бања”. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић”, књ. 24. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]