Витановац (Краљево)
Витановац | |
|---|---|
 Фудбалски терен у Витановцу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Град | Краљево |
| Становништво | |
| — 2011. |  1524 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 43′ 21″ С; 20° 47′ 35″ И / 43.7225° С; 20.793° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 217 m |
.svg)  Витановац Витановац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36206 |
| Позивни број | 036 |
| Регистарска ознака | KV |
Витановац је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1524 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Витановац коју су чинила насељена места: Чукојевац, Дрлупа, Гледић, Годачица, Лешево, Милаковац, Милавчићи, Печеног, Петропоље, Раваница, Сибница, Стубал, Шумарице, Витановац, Витковац и Закута. После укидања самосталне општине, територија бивше општине у целини улази у састав општине Краљево.
Село је 3. новембра 2010. рано ујутро погодио земљотрес.[1]
Овде се налази ОШ „Милунка Савић“ Витановац.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Витановац живи 1330 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,3 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 514 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 6 | 7 | ||
| 80+ | 15 | 26 | ||
| 75—79 | 18 | 37 | ||
| 70—74 | 37 | 62 | ||
| 65—69 | 65 | 56 | ||
| 60—64 | 64 | 61 | ||
| 55—59 | 40 | 50 | ||
| 50—54 | 55 | 57 | ||
| 45—49 | 69 | 74 | ||
| 40—44 | 33 | 45 | ||
| 35—39 | 52 | 46 | ||
| 30—34 | 58 | 47 | ||
| 25—29 | 47 | 59 | ||
| 20—24 | 59 | 39 | ||
| 15—19 | 48 | 70 | ||
| 10—14 | 50 | 35 | ||
| 5—9 | 45 | 35 | ||
| 0—4 | 38 | 44 | ||
| Просек : | 40,3 | 43,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 666 | 175 | 442 | 29 | 19 | 1 |
| Женски | 736 | 114 | 452 | 150 | 20 | 0 |
| УКУПНО | 1.402 | 289 | 894 | 179 | 39 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 315 | 58 | 0 | 0 | 120 |
| Женски | 152 | 34 | 0 | 0 | 37 |
| УКУПНО | 467 | 92 | 0 | 0 | 157 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 7 | 11 | 22 | 2 | 36 |
| Женски | 1 | 3 | 17 | 3 | 3 |
| УКУПНО | 8 | 14 | 39 | 5 | 39 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 2 | 22 | 10 | 13 |
| Женски | 1 | 3 | 3 | 17 | 27 |
| УКУПНО | 3 | 5 | 25 | 27 | 40 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 9 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 12 | 0 | 0 | 1 | |
Витановачка бања[уреди | уреди извор]
Витановачка бања лоцирана је у Витановцу, у пространој алувијалној равни Слатине, десно од тока реке Груже. То је крајња југоисточна подгорина Котленика (В. врх 748 m), изнад које се диже његов гребен Камиџор.
Геолошки састав[уреди | уреди извор]
Терен на коме је лоцирана бања изграђен је од андезита, дацито-андезитских туфова, терцијарних и квартарних творевина.
По Ј.С. Томићу (1928) низ купастих брда, која се скоро правом линијом пружају од ушћа Груже у Западну Мораву до превоја Бумбаревог брда, представљао би поприште једне вулканске акције на Котленику. Магматити су представљени андезитима и дацитима. На сектору Витановца су брда Камиџор и Чемерница, изграђени од андезита. Ова стена заступљена је и у потоку Мујинцу. Дацити богати кварцом, у атару Витановца, јављају се у поточним долинама Беринца и Мујинца и у потесу Шумарице. Представљени су једноставним масама, које су делом покривене бречасто-конгломератичним материјалом, кроз који местимично избијају у облику жица. Вулканске творевине имају велику моћност, а у њима су потоци, врло често, дубоко усекли своја корита. Формирање овог вулканогеног комплекса вршено је у неколико фаза, почев од горњег олигоцена, а завршно са млађим неогеном.
Језерски седименти представљени су глиновитим песковима, ређе песковитим глинама, гвожђевитим песковима и шљунковима. Наведени седименти, карактеристични за терене који су били под слатким водама, таложени су, са малим прекидима, од првог медитерана до средњег плеистоцена. И код алувијалних наноса, слично као код терасних седимената, уочава се, у вертикалним профилима, да се у дну налазе шљункови преко којих леже супескови и суглине.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Прво смо чули језив хук, а онда је ударило („Блиц“, 4. новембар 2010)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Костић, Михајло (1972). „Витановачка бања”. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић”, књ. 24.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
