Пређи на садржај

Влковија

Координате: 43° 05′ 07″ С; 22° 55′ 00″ И / 43.085333° С; 22.916666° И / 43.085333; 22.916666
С Википедије, слободне енциклопедије
Влковија
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаДимитровград
Становништво
 — 2022.Пад 5
Географске карактеристике
Координате43° 05′ 07″ С; 22° 55′ 00″ И / 43.085333° С; 22.916666° И / 43.085333; 22.916666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина974 m
Влковија на карти Србије
Влковија
Влковија
Влковија на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Влковија (буг. Вълковия) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 5 становника.

Влковија је село збијеног типа. Налази се на 22 км далеко од Димитровграда, само пола километра удаљена од српско-бугарске границе. Налази се испод венца Видлича на рубу горњовисочке котлине.

Помиње се у турским изворима из 15. века као Влковија а из 16. века као Вуковија. О настанку села легенди нема. Једна легенда каже да је била нешто ниже према реци Височици па се због влаге померила на садашње селиште: Влковија је била куде је са Пртелев кладенац. Побегли од влагу отуд та по-нагор - казивања Герче Најденова. Две легенде говоре о настанку имена села. По прво је име добила по вуцима којих свуда око ње и данас има много а по другој легенди се казује да име села нема везе са вуковима.

По легенди је Турчин поделио имовину на једанаест влковијских породица а себи оставио најбољу трећину атара за читлук према Градишту и Доброгледу у Бугарској.

Постављањем границе 1920. године је село изгубило пола свог атара које су претежно оранице и простор на коме су биле појате што је утицало на осиромашење села. Дати су им за компензацију сувати села Брље.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Влковија живи 19 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 70,9 година (69,0 код мушкараца и 73,1 код жена). У насељу је 2002. године било 10 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,70.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 409
1953. 351
1961. 249
1971. 149
1981. 89
1991. 53 53
2002. 17 17
2011. 19
2022. 5
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бугари
  
15 88,23%
Срби
  
1 5,88%
Југословени
  
1 5,88%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Драгољуб Златковић, Микротопонимија Старе планине - Горњи Висок од Браћеваца до Влковије и Шугрин, Пиротски зборник, 2002, бр.27-28 УДК 801.311

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]