Врапча

Врапча
Врапча;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Димитровград
Становништво
— 2011.	4
Географске карактеристике
Координате	42° 53′ 18″ СГШ; 22° 41′ 14″ ИГД / 42.888333° СГШ; 22.687333° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	930 м
	Врапча Врапча на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака	PI

Врапча (буг. Врабча) је подељено насеље између Бугарске и Србије. Српски део насеља се налази у општини Димитровград у Пиротском округу. Бугарски део насеља се налази у општини Трн у Перничкој области. Према попису из 2011. у српском делу било је 4 становника (према попису из 2002. био је 12 становника), док у бугарском делу насеља било је 48 становника^[1].

Географија[уреди | уреди извор]

Врапча се налази на планини Гребен, на граници између Бугарске и Србије. Мали водопад и одлично место за шетњу се налази са леве стране пута непосредно пре села долазе из Трна.

Историја[уреди | уреди извор]

Према пореским регистрима немуслиманског становништва из периода од 1623. до 1624. године у Османском царству, насеље је означено под именом Варабча и имало је 28 домаћинства.^[2] Бугарска Енциклопедија бележи насеље као: "село у Трнској околији; 845 људи; налази се североистоку од Трна. Становништво се бави пољопривредом, сточарства и градитељством. У попису из 1926. године било је 1.029 становника"^[3] За време Балканског рата 1912. године две особе из села су укључене као добровољци у Македонско-Одринском волонтерском корпусу.^[4] Према Нејском мировном уговору из 1919. године село је постало подељено насеље између Бугарске и Србије.

Демографија српског дела насеља[уреди | уреди извор]

У српском делу насеља Врапча живе 4 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 65,5 година (50,5 код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу је 2002. године било 6 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 2,00.

Ово насеље је великим делом насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последњих седам пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	309
1953.	266
1961.	175
1971.	84
1981.	61
1991.	31	31
2002.	12	12
2011.	4

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Бугари	11	91,66%
Хрвати	1	8,33%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	0
80+	0	0
75—79	0	1
70—74	2	3
65—69	0	1
60—64	0	0
55—59	1	0
50—54	1	0
45—49	0	0
40—44	0	0
35—39	0	0
30—34	0	0
25—29	2	0
20—24	1	0
15—19	0	0
10—14	0	0
5—9	0	0
0—4	0	0
Просек :	47,2	72,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	46	50	47	36	25	14	6

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	3	2	0	0	1	0	0	0	0	0	2,00

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица
Мушки	7	3	4	0
Женски	5	0	3	2
УКУПНО	12	3	7	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	4	3	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	4	3	0	0	0
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	0

Референце[уреди | уреди извор]

^ Главна Дирекция „Гражданска регистрация и административно обслужване“ - Таблици на населението по постоянен и настоящ адрес
^ Турски извори за българската история, т. VII, София 1986, pp. 295
^ Българска Енциклопедия, автори Н. Г. Данчов, И. Г. Данчов, София. 1936. стр. 241.
^ „Македоно-одринското опълчение 1912—1913. г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 835.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Главна Дирекция „Гражданска регистрация и административно обслужване“ - Таблици на населението по постоянен и настоящ адрес

[2] Турски извори за българската история, т. VII, София 1986, pp. 295

[3] Българска Енциклопедия, автори Н. Г. Данчов, И. Г. Данчов, София. 1936. стр. 241.

[4] „Македоно-одринското опълчение 1912—1913. г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 835.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Languages