Врапча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Врапча
Vrabcha.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ОпштинаДимитровград
Становништво
 — 2011.Пад 4
Географске карактеристике
Координате42°53′18″ СГШ; 22°41′14″ ИГД / 42.888333° СГШ; 22.687333° ИГД / 42.888333; 22.687333Координате: 42°53′18″ СГШ; 22°41′14″ ИГД / 42.888333° СГШ; 22.687333° ИГД / 42.888333; 22.687333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина930 м
Врапча на мапи Србије
Врапча
Врапча
Врапча на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Врапча (буг. Врабча) је подељено насеље између Бугарске и Србије. Српски део насеља се налази у општини Димитровград у Пиротском округу. Бугарски део насеља се налази у општини Трн у Перничкој области. Према попису из 2011. у српском делу било је 4 становника (према попису из 2002. био је 12 становника), док у бугарском делу насеља било је 48 становника[1].

Географија[уреди]

Врапча се налази на планини Гребен, на граници између Бугарске и Србије. Мали водопад и одлично место за шетњу се налази са леве стране пута непосредно пре села долазе из Трна.

Историја[уреди]

Према пореским регистрима немуслиманског становништва из периода од 1623. до 1624. године у Османском царству, насеље је означено под именом Варабча и имало је 28 домаћинства.[2] Бугарска Енциклопедија бележи насеље као: "село у Трнској околији; 845 људи; налази се североистоку од Трна. Становништво се бави пољопривредом, сточарства и градитељством. У попису из 1926. године било је 1.029 становника"[3] За време Балканског рата 1912. године две особе из села су укључене као добровољци у Македонско-Одринском волонтерском корпусу.[4] Према Нејском мировном уговору из 1919. године село је постало подељено насеље између Бугарске и Србије.

Демографија српског дела насеља[уреди]

У српском делу насеља Врапча живе 4 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 65,5 година (50,5 код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу је 2002. године било 6 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 2,00.

Ово насеље је великим делом насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последњих седам пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 309
1953. 266
1961. 175
1971. 84
1981. 61
1991. 31 31
2002. 12 12
2011. 4
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Бугари
  
11 91,66 %
Хрвати
  
1 8,33 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Главна Дирекция „Гражданска регистрация и административно обслужване“ - Таблици на населението по постоянен и настоящ адрес
  2. ^ Турски извори за българската история, т. VII, София 1986, pp. 295
  3. ^ Българска Енциклопедия, автори Н. Г. Данчов, И. Г. Данчов, София 1936, pp. 241
  4. ^ „Македоно-одринското опълчение 1912—1913. г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 835.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]