Звучни уснено-зубни фрикатив

Звучни уснено-зубни или лабиодентални фрикатив јесте сугласник који се користи у појединим говорним језицима. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /v/. Иако је овај сугласник врло распрострањен у језицима Европе, у глобалу се прилично ретко јавља, а глас [w] је од њега распрострањенији четири пута. Присуство овог гласа, као и одсуство гласа [w] заједно са присуством заобљених вокала предњег реда [y, ø, œ] је територијална одлика многих језика Европе, као и суседних области у Сибиру и средњој Азији. Говорницима источноазијских језика често недостаје овај сугласник, те га замењују са [p], [b] или [w].

Карактеристике

Карактеристике звучног алвеоларног фрикатива:

• Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
• Место артикулације је усненозубно што значи да се изговара помоћу горњих зуба и доње усне.
• Фонација је звучна, што значи да гласне жице трепере током артикулације.

Појава

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
абхаски		европа	[evˈropʼa]	'Европа'
африканс		wees	[ˈveə̯s]	'бити'
албански		[valixhe]	[validʒɛ]	'случај'
арапски	Сирт	ذهب	[vaˈhab]	'злато'
јерменски	источнојерменски	վեց	[vɛtsʰ]	'шест'
баи	дали	?	[ŋv˩˧]	'риба'
каталонски	балеарски	[viu]]]	[ˈviw]	'жив'
	валенсијски
	јужнокаталонски
чеченски		ваша / [vaṣa]	[vaʃa]	'брат'
чешки		[voda]	[voda]	'вода'
холандски	сви дијалекти	[wraak]	[vraːk]	'освета'	Алофон гласа /ʋ/ ~ /β̞/ ~ /w/ испред /r/.
	већина дијалеката	[vreemd]	[vreːmt]	'чудан'
	стандардни
енглески		[valve]	[væɫv]	'вентил'
еве		?	[évlɔ]	'он је зао'
ферјарски		[røða]	[ˈɹøːva]	'говор'
француски		[valve]	[valv]	'вентил'
грузијски		ვიწრო	[ˈvitsʼɾo]	'узак'
немачки		[Wächter]	[ˈvɛçtɐ]	'чувар'
грчки		βερνίκι	[ve̞rˈnici]	'лак'
хебрејски		גב	[ɡav]	'назад'
хинди		व्रत	[vrət̪]	'брзо'
мађарски		[veszély]	[vɛseːj]	'опасност'
ирски		[bhaile]	[veːlə]	'дом'
италијански		[avare]	[aˈvare]	'јадне'
јудеошпански		[mueve]	[ˈmwɛvɛ]	'девет'
кабардински		зэвы	[zavə]	'узак'
македонски		вода	[vɔda]	'вода'
малтешки		[iva]	[iva]	'да'
норвешки		[vann]	[vɑn]	'вода'
окситански	оверњски	[vol]	[vɔl]	'лет'
	лимузински
	провансалски
пољски		[wór]	[vur]	'врећа'
португалски		[vila]	[ˈvilɐ]	'градић'	Историјско галицијско /β/ се спојило са /b/ у галицијском језику и говорима у унутрашњости северног Португала и после је мутирало у глас /v/ уосталим дијалектима.
румунски		[val]	[val]	'талас'
руски		волосы	[ˈvoləsɨ]	'коса'	Разликује обичну и палатализовану форму.
словачки		[voda]	[voda]	'вода'
шпански		[afgano]	[ävˈɣ̞äno̞]	'Авганистанац'	Звучни парњак гласа /f/ испред звучних сугласника.
шведски		[vägg]	[ˈvɛɡ]	'зид'
турски		[cetvel]	[dʒetvæl]	'владар'	Алофон гласа /ʋ/ иза безвучних сугласника.
вијетнамски		[và]	[vaː˨˩]	'и'
велшки		[fi]	[vi]	'ја'
западнофризијски		[weevje]	[ˈʋeːvjə]	'ткати'	Никад се не појављује на почетку речи.
нуосу		ꃶ [vu]	[vu˧]	'изнутрице'