Пређи на садржај

Кампо Императоре

С Википедије, слободне енциклопедије
Кампо Императоре
ЛокацијаЛ’Аквила, Абруцо, Италија
Висина1,500 до 1,900 m
Дужина27 km
Ширина8 km
Површина80 km2
Геологија
ТипПланински травњак

Кампо Императоре (итал. Campo Imperatore; досл. Императорово поље), је планински травњак који су формирале висоравни изнад масива Гран Сасо д’Италије. Познат и као „Мали Тибет“, налази се у националном парку Гран Сасо, у провинцији Л’Аквила, Абруцо, Италија.[1]

Кампо Императоре је популарна дестинација за снимање филмова; коришћен је за снимање преко 20 филмова, укључујући филмове Американац, The Name of the Rose, Krull, Ladyhawke, Црвена Соња, Il sole anche di notte, и L'Armata ritorna.

У облику је алувијалне равни, укупне дужине од 27 km и ширине од око 8 km.[2] Налази се у близини највећег врха Апенина — Корно Грандеа и најјужнијег ледника у Европи — Калдерона.[2] На сјеверу, окружују га Монте Прена, Монте Аквила и планине Камичија, док га на југу окружују Монте Счиндарела, Месола и Монте Болца.[2]

Надморска висина Кампо Императореа се креће од 1,500 до 1,900 метара, док је укупна површина око 80 km².[1] На западној страни налази се ски центар, који је почео комерцијално пословање током 1920-их као скијалиште, док је касније то постао популарани ски центар, удаљен 132 km од Рима. Хотел у оквиру комплекса претворен је у затвор за Бенита Мусолинија у августу 1943. године, гдје је био док га нису спасили њемачки командоси у септембру 1943.[3][4] Са источне стране долине налази се 4 km дуга стаза за крос кантри, коју одржава сусједни град Казтел дел Монте.

На југоисточној страни Кампо Императореа налазе се средњовјековни планински градови којима је некада владала породица Медичи — Казтел дел Монте и Санто Стефано ди Сесанио, као и рушевине једне од највиших европских тврђава — Рока Каласчије.[5]

На Кампо Императореу налази се Алпска ботаничка башта, која служи за развој и проучавање више од 300 врста биљака, укључујући и ријетке и заштићене врсте, као што су Vaccinium gaultherioides, Gentiana lutea (жута линцура), Leontopodium nivale, (рунолист) и Adonis distorta. Све биљке су навикле на окружење Кампо Императореа.[6]

Такође, станиште је апенинског вука, апенинске дивље мачке и абруцшке дивокозе, која је била близу истребљења, али се врста опоравила заједничким дјеловањем италијанског сектора Свјетске фондације за природу и управе националног парка Гран Сасо.[7] Остале врсте које настањују Кампо Императоре су дивље свиње, лисице, змије бјелоушке и разне врсте птица укључујући сурог орла и сивог сокола.[7]

Такође, у долини се налази опсерваторија Кампо Императоре, огранак римске опсерваторије, за праћење астероида и комета који се крећу близу Земље.[8][1]

Спорт

[уреди | уреди извор]

Ђиро д’Италија

[уреди | уреди извор]

Кампо Императоре је угостио Ђиро д’Италију пет пута, сваки пут је успон био и циљ етапе. Први пут вожен је на петој етапи 1971, када је Висенте Лопез Кариљ побиједио.[9] Други пут вожен је 14 година касније, када је, у оквиру етапе 14, Франко Кјочоли тријумфовао.[10] Године 1989, Данац Јон Карлсен је побиједио у оквиру осме етапе,[11] док је 1999. године, Кампо Императоре био циљ осме етапе, вожене од Пескаре. Тријумфовао је Марко Пантани,[12] који је био лидер до претпоследње етапе, када је прије почетка етапе дисквалификован јер је имао висок ниво хематокрита, што указује на допинг крвљу, познат као ЕПО.[13][14] Након 19 година, Кампо Императоре је био циљ девете етапе, вожене од Пезко Саните. Побиједио је Сајмон Јејтс.[15]

Година Етапа Старт и циљ Дистанца (km) Побједник етапе
1971. 5 Pescasseroli — Кампо Императоре 198 Шпанија Висенте Лопез Кариљ
1985. 14 Фрозиноне — Кампо Императоре 195 Италија Франко Кјочоли
1989. 8 Рим — Кампо Императоре 179 Данска Јон Карлсен
1999. 8 Пескара — Кампо Императоре 253 Италија Марко Пантани
2018. 9 Пезко Санита — Кампо Императоре 224 Уједињено Краљевство Сајмон Јејтс
2023. 7 Капуа — Кампо Императоре 218 Италија Давиде Баис

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „The Campo Imperatore Imperative”. lifeinabruzzo.com. Архивирано из оригинала 26. 04. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  2. ^ а б в „L'Altopiano di Campo Imperatore”. gransassolagapark.it (на језику: италијански). Приступљено 25. 5. 2020. 
  3. ^ Whittam, John (2005). Fascist Italy. Manchester University Press. ISBN 0-7190-4004-3. 
  4. ^ Annussek, Greg (2005). Hitler's Raid to Save Mussolini. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-81396-2. 
  5. ^ „Not To Be Missed Near Castel Del Monte”. ilrifugiodelpastore.com. Архивирано из оригинала 16. 05. 2021. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  6. ^ „Alpine Botanical Garden”. univaq.it. Приступљено 25. 5. 2020. 
  7. ^ а б „Parco Nazionale del Gran Sasso e Monti della Laga”. naturaitalia.it (на језику: италијански). Приступљено 25. 5. 2020. 
  8. ^ „Dov'è e come si raggiunge l'Osservatorio di Campo Imperatore”. oa-roma.inaf.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 22. 6. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  9. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1971 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 5. 2020. 
  10. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1985 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 5. 2020. 
  11. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1989 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 5. 2020. 
  12. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1999 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 5. 2020. 
  13. ^ Dauncey & Hare 2003, стр. 232.
  14. ^ „Pantani: Future 'in doubt'”. BBC. 5. 6. 1999. Приступљено 25. 5. 2020. 
  15. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2018 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 25. 5. 2020. 

Цитирана библиографија

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Кампо Императоре на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кампо_Императоре&oldid=27676833”