Пређи на садржај

Каљазин

Координате: 57° 14′ 00″ С; 37° 51′ 00″ И / 57.233333° С; 37.85° И / 57.233333; 37.85
С Википедије, слободне енциклопедије
Каљазин
Калязин
Поглед на део града са Волге, на слици Потопљени звоник
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Тверска област
РејонКаљазински рејон
Основанпрви помен 1434.
Статус града1775.
Становништво
Становништво
 — 2014.13.397
Географске карактеристике
Координате57° 14′ 00″ С; 37° 51′ 00″ И / 57.233333° С; 37.85° И / 57.233333; 37.85
Временска зонаUTC+3
Апс. висина120 m
Каљазин на карти Русије
Каљазин
Каљазин
Каљазин на карти Русије
Каљазин на карти Тверске области
Каљазин
Каљазин
Каљазин на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број171570, 171571, 171573
Позивни број+7 48249
Регистарска ознака69
ОКАТО код28 222 501
ОКТМО код28 622 101 001
Веб-сајт
kalyazin.ru

Каљазин (рус. Калязин) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Каљазинског рејона смештеног на крајњем југоистоку Тверске области.

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 13.397 становника.

Каљазин се често сврстава међу градове Златног прстена Русије.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град се налази на десној обали реке Волге, односно тачније на десној обали вештачког Угличког језера насталог преграђивањем корита Волге током 1930-их година, на око 190 км северозападно од главног града земље Москве. На готово једнаком растојању налази се и административни центар области, град Твер (југозападно). Град лежи на мест где се река Жабња улива у Волгу, на надморској висини од 120 m.

Историја

[уреди | уреди извор]

У летописима из XII века помиње се насеље Никола на Жабњи које се налазило на месту данашњег модерног града. Након што је на том месту почетком XV века основан православни манастир посвећен Светој Тројици (касније познат као Троицки Макаријев манастир, по свом оснивачу монаху Макарију Каљазинском) нагло је порасла и важност самог насеља. У писаим изворима насеље Каљазин први пут се помиње 1434. године.[1] О манастиру је писао извесни тверски трговац и путописац Афанасиј Никитин који се ту боравио неко време 1466. у пропутовању ка Индији.

Манастирско насеље и Никољска слобода („слобода“ је био тип насеља ослобођен плаћања пореза) су крајем XVII века спојени у јединствено насеље Каљазинску слободу.

Указом императорке Катарине Велике из 1775. Каљазин добија административни статус града окружне субординације. Током XVIII и XIX века Каљазин је био важан трговачки град у којем су се два пута годишње одржавали важни сајмови, а крајем XIX века у граду почиње да се развија и знатнија занатска делатност.

Највећу трагедију у својој историји град је доживео крајем 1930-их година када је услед испуњавања вештачке акумулације Угличког језера у целости потопљено старо историјско језгро града, укључујући и Макаријев манастир. Изван воде је остао једино црквени звоник који данас представља најважнији туристички симбол града, познат као Потопљени звоник.

Дана 19. новембра 2001. године у 21:19 сати по московском времену, на око 24 км југоисточно од Каљазина, код села Захаровка срушио се путнички авион Иљушин Ил-18 који је летео на чартер линији од Хатанге (Краснодарски крај) ка Москви. Приликом пада авиона погинуло је свих 18 путника и 7 чланова посаде.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 13.867 становника, док је према проценама за 2014. град имао 13.397 становника.[3]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
5.496 11.077 11.272 13.893 15.544[4] 14.820[5] 13.867[6] 13.397

Каљазинска опсерваторија

[уреди | уреди извор]

Недалеко од града, на моренском узвишењу надморске висине од 178 m 1992. године отворена је велика радиоастрономска опсерваторија (рус. Калязинская радиоастрономическая обсерватория, КРАО). Моћни радиотелескоп РТ-64 пречника 64 метра у стању да је врши комплексна астрометријска снимања веома удаљених објеката у свемиру (попут пулсара и квазара).[7]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Кроз град пролази железничка пруга на линији МоскваСонковоСанкт Петербург, а у самом граду се налазе две железничке станице. Друмским магистралним правцем Р104 град је повезан са Москвом и Угличем, а магистралом Р86 са Твером.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Калязин // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  2. ^ [ http://www.newsru.com/russia/20nov2001/il18.htmlИл-18 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) является самым безопасным среди всех гражданских самолётов первого поколения.] NEWSru (20 ноября 2001).
  3. ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
  4. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. ^ Калязинская радиоастрономическая обсерватория Астрокосмического центра Физического института им.П.Н.Лебедева

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]