Манијак за контролом
У сленгу повезаном с психологијом, термин манијак за контролом (енгл. control freak) описује особу која покушава да диктира како се све око ње ради. Фраза је први пут употребљена 1970-их,[1] у раздобљу када је нагласак био на принципу да се „ради своја ствар” и пусте други да раде исто.[2]
Психологија личности
[уреди | уреди извор]У студијама психологије личности, одређени поремећаји личности одражавају карактеристике које укључују потребу задобијања сагласности других или контроле над другима:[3]
- Они са антисоцијалним поремећајем личности теже ка показивању ’благоглагољивог’ и грандиозног осећаја самопоштовања. Због њиховог плитког афекта и недостатка жаљења или емпатије, добро им стоји варање и/или манипулисање другима како би све било у складу са њиховим жељама.
- Они са хистрионичним поремећајем личности морају да буду у центру пажње; стога привлаче људе како би искористили (и на крају одбацили/издали) тај узајамни однос.
- Они са нарцистичким поремећајем личности имају надуван осећај самоважности, преосетљиви су на критику; имају осећај права који их приморава да уверавају друге да поштују њихове захтеве. Да би одржао самопоуздање и заштитио своје истинско ја, нарцис мора да контролише понашање других — поготово своје деце коју види као ’продужетак’ себе.[4]
Рањивост
[уреди | уреди извор]Манијаци за контролом су често перфекционисти,[5] бранећи себе против сопствених унутрашњих рањивости, верујући да ако немају потпуну контролу ризикују још једно излагање себе детињском очају.[6] Такве особе манипулишу и принуђују друге да се промене како би сами избегли да се промене,[7] а такође користе моћ над другима како би избегли унутрашњу празнину.[8] Када се наруши шаблон манијака за контролом, он остаје са ужасним осећајем беспомоћности — али тада осећају бол и страх, што их поврати до њих самих.[9]
Манијаци за контролом имају одређену сличност са козависницима, у смислу да страх потоњих од напуштања води ка покушају контролисања оних од којих зависе.[10] Опоравак за њих подразумева препознавање да је то што су манијаци за контролом заправо парадоксално помоћ одржавања саме козависности.[11]
У погледу теорије типа личности, манијаци за контролом су нарочито личности типа А — покреће их жеља да доминирају и контролишу.[12] Опсесивна потреба да контролишу друге је такође повезана са антисоцијалним поремећајем личности.[13]
У менаџменту
[уреди | уреди извор]У корпоративном свету, контрол-фрикови су склони јавном опомињању (саветовању или убеђивању) себи подређених, поготово током састанака.[14] Нешто позитивније, термин се може односити на некога са ограниченим бројем ствари које жели да заврши на специфичан начин; професор клиничке психологије Лес Парот је написао да су „контрол-фрикови људи који више од вас брину о нечему и неће престати бити нападни да би ишли својим путем”.[15] Могуће је да постоји фина линија између менаџера оријентисаног ка детаљима (који жели да се ствари одраде ’исправно’) и тога кад је неко [деструктивни] контрол-фрик.[16] Контрол-фрикови су обично узрок микроменаџмента.
У неким случајевима, контрол-фрик види своју константну интервенцију као корисну или чак неопходну. Узрок овога могу бити осећања одвојености или удаљавања од вољене особе, или веровање да други нису у стању да правилно рукују стварима, или пак страх да ће ствари поћи по криву ако контрол-фрик не испрати сваки детаљ. У другим случајевима, контрол-фрикови могу једноставно да уживају у осећању моћи коју добијају — толико да аутоматски покушавају да задобију контролу над свиме и свакиме око себе.
У историји
[уреди | уреди извор]Велингтон наспрам Наполеона
[уреди | уреди извор]Велингтон је као војни командант несумњиво био практични микроменаџер, који је својим подређенима веровао што је мање могуће, показујући тако многе карактеристике савременог контрол-фрика.[17] Године 1811. је написао: „Ја сам дужан да будем свугде и ако сам одсутан из било које операције, нешто пође како не треба ... успех се може постићи само пажњом на најситније детаље.”[18]
Насупрот овоме, Наполеон је својим маршалима давао много више тактичке слободе.[19] На критичном састанку двојице генерала током битке код Ватерлоа — при чему је Велингтоново строго надзирање снажно било у супротности са ефективном делегацијом оперативног управљања Наполеона Мишелом Нејом[20] — Велингтонова контролна манија је у најмању руку вероватно одиграла одлучујућу улогу у победи Савезника, што оправдава његову тврдњу од следећег дана: „Мислим да то не би успело да ја нисам био ту.”[21]
Краљица Викторија
[уреди | уреди извор]Серија три документарна програма емитована је јануара 2013. на каналу BBC Two у УК под називом Queen Victoria's Children (у преводу: Деца краљице Викторије). Овде се тврди да је краљица Викторија била патолошки контрол-фрик по томе што је контролисала добробит све своје деце.[22]
Стив Џобс и затворени системи
[уреди | уреди извор]Стив Џобс је био перфекциониста који је фаворизовао затворене системе (в. ткђ. систем затворених посуда) контроле над свим аспектима производње од почетка до краја — за што је он измислио термин ’приступ интегрисаног над фрагментираним’ (енгл. integrated over the fragmented approach).[23] Како је његов дугогодишњи сарадник и повремени критичар Стив Вознијак рекао: „Епл вас уведе у своју играоницу и држи вас ту.”[24] Тријумф Windows пи-сија у односу на Мек био је ударац на ту филозофију — с тим да је ситуацију преокренуо успех Ајпода, Ајфона и Ајпеда, да би опет Андроид изазов (енгл. Android Developer Challenge, скр. ADC) поново отворио дебату 2008. године.[25]
Види још
[уреди | уреди извор]- Ауторитарна личност
- Контрола (менаџмент)
- Грађење империје
- Фрик
- Доминација пуног спектра
- Мегаломанија
- Микроменаџмент
- Контрола ума
- Нарцизам
- Нарцизам на радном месту
- Нарцистичко вођство
- Нарцистичко снабдевање
- Опсесивно-компулзивни поремећај личности
- Психопатија на радном месту
- Друштвена контрола
- Токсични вођа
- Токсично радно место
- Застрашивање на радном месту
- Нецивилизованост на радном месту
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Control freak | Definition of Control freak at Dictionary.com
- ^ Glaser, Kristin (1974). у: The Radical Therapist. Penguin. стр. 246.
- ^ Larsen, Randy J.; Buss, David M. (2010). Personality Psychology: Domains of Knowledge about Human Nature. New York: McGraw-Hill Higher Education.
- ^ Rappoport, Alan (2005). „Co-Narcissism: How We Adapt to Narcissism. The Therapist” Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2015).
- ^ Lafrance, Michelle N. (2009). Women and Depression. стр. 89.
- ^ Horn, Art (2004). Face It. стр. 53.
- ^ Skynner, Robin; Cleese, John (1994). Families and how to survive them. London. стр. 208.
- ^ Bly, Robert; Woodman, Marion (1999). The Maiden King. Dorset. стр. 141.
- ^ Evans, Patricia (2002). Controlling People. Avon. стр. 129, 274.
- ^ Stafford, David; Hodgkinson, Liz (1995). Codependency. London. стр. 131.
- ^ Deb M. у: Stepping Stones to Recovery from Codependency (1993). стр. 61.
- ^ Holmes, Andrew; Wilson, Dan (2004). Pains in the Office. стр. 56.
- ^ Stout, Martha (2005). The Sociopath Next Door. стр. 47.
- ^ Buck, Andrew. „Meeting Behaviors: The Good, The Bad and The Ugly”.
- ^ Parrot, Les (2001). The Control Freak. Carol Stream: Tyndale House Publishers. ISBN 978-0-8423-3793-9. „Control Freaks are people who care more than you do about something and won't stop at being pushy to get their way.”
- ^ Tett, Gillian (2009). Fool's Gold. London. стр. 165.
- ^ Holmes, Richard (2003). Wellington: The Iron Duke. London. стр. 178, 169.
- ^ Цитирано у: Glover, Michael (1968). Wellington as Military Commander. London. стр. 205. »I am obliged to be everywhere and if absent from any operation, something goes wrong … success can only be attained by attention to the most minute details.«
- ^ Weller, Jac (1967). Wellington at Waterloo. London. стр. 21.
- ^ Marshall-Cornwall, James (1967). Napoleon as Military Commander. London. стр. 278.
- ^ Цитирано у: Glover. стр. 204. »I don't think it would have been done if I had not been there.«
- ^ Queen Victoria's Children. BBC2. јануар 2013.
- ^ Isaacson 2011, стр. 564, 513.
- ^ Цитирано у: Isaacson 2011, стр. 497 »Apple gets you into their playpen and keeps you there«
- ^ Isaacson 2011, стр. 513, 497.
Цитирана библиографија
[уреди | уреди извор]- Isaacson, Walter (2011). Steve Jobs.
Литература
[уреди | уреди извор]- Deuble, E. A.; Bradley, A. (2010). It Has A Name!: How To Keep Control Freaks & Other Unhealthy Narcissists From Ruining Your Life.
- Berg, Mary L. (2011). The Joy of Being a Control Freak.
