Нијаз Дураковић

С Википедије, слободне енциклопедије
нијаз дураковић
Нијаз Дураковић
Лични подаци
Датум рођења(1949-01-01)1. јануар 1949.
Место рођењаСтолац, НР Босна и Херцеговина, Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Датум смрти29. јануар 2012.(2012-01-29) (63 год.)
Место смртиСарајево,  Босна и Херцеговина
Професијапрофесор, политичар
Деловање
Члан КПЈ од1967.
Председник Председништва
ЦК СК БиХ
Период29. јун 1989децембар 1990.
ПретходникАбдулах Мутапчић
НаследникФункција укинута

Нијаз Дураковић (Столац, 1. јануар 1949Сарајево, 29. јануар 2012) био је бошњачки политичар, професор и писац, последњи председник Савеза комуниста Босне и Херцеговине, оснивач и први председник Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине. Током рата у Босни и Херцеговини 1990-их година био је члан ратног Предсједништва Републике Босне и Херцеговине заједно са Алијом Изетбеговићем.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1. јануара 1949. године у Стоцу. Основно и гимназијско образовање стекао је у Стоцу. Студиј социологије завршио 1971, магистрирао 1975. и докторирао 1979. године на Сарајевском универзитету.

Члан Савеза комуниста Југославије постао је 1967. године. Био је члан Председништва Централног комитета СКЈ од 1988. до 1990. и последњи председник Савеза комуниста Босне и Херцеговине (јун 1989децембар 1990).

Реорганизовао је СК БиХ у Социјалдемократску партију Босне и Херцеговине (СДП) и био њен председник од 1990. до 1997. године. Био је кандидат партије на председничким изборима 1990. године. Од 1992. био је члан ратног председништва БиХ. Исте године написао је нови програм СК БиХ-СДП БиХ, која је након тога преименована у Социјалдемократску партију Босне и Херцеговине.

Умро је 29. јануара 2012. године у Сарајеву од срчаног удара.

Литерарни рад[уреди | уреди извор]

Објавио је 16 књига и преко 200 студија и истраживачких радова. Био је професор на Факултету политичких наука на предметима „Упоредни политички системи“ и „Међународни односи“ и Правном факултету на предмету „Савремени правно-политички системи“ Сарајевског универзитета. Његова најпознатија књига је „Проклетство Муслимана“.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]