Руси у Молдавији

С Википедије, слободне енциклопедије

Руси у Молдавији су једна од највећих националних мањина у модерној Молдавији. Према резултатима пописа из 2004. године, Руса је било 5,9% од целокупног становништва и они су били трећи најмногобројнији народ у земљи, након Молдаваца — 75,8% и Украјинаца — 8,4%).[1] Значајан део руске омладине у Молдавији су деца из међуетничких бракова (обично између Руса и Молдаваца).[2] Висок проценат међуетничких бракова међу Русима у Молдавији био је карактеристичан за совјетски период.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа из 1989. године, око 600.000 Руса је живело у Молдавији за време Совјетског Савеза.[3] Године 2004, спроведени су пописи становништва Молдавије и Придњестровља, што је показало велико смањење броја Руса и коришћења руског језика.[3] У Молдавији (изузев Придњестровља) регистровано је 201.000 Руса, а у Придњестровљу њих 165.000. За 15 година руско становништво у Молдавији се у целини смањило за око 40% (од скоро 600.000 на 366.000).[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Руски народ се појавио на подручју Бесарабије у 16. веку, у време када је овај простор насељаван од стране руских старих верника. Из Русије у Бесарабију стигао је велики број одбеглих кметова и побуњеника, који су настанили ово подручје са руским трупама током руско-турског рата. До почетка 19. века Руси су чинили само 1% становништва овог региона.[4] Интензивнија миграција Руса у овај регион почела је тек након припојења Бесарабије Русији године.[3] Према попису из 1897. године, 47,6% становника Бесарабије били су Молдавци, 19,6% Украјинци, а 8% — Руси.[5] Према неким научницима, број Руса у Бесарабији је био прецењен, а сматрају да је био мањи од 8,1% (155.700), јер су Украјинци и Белоруси били пописани као Руси. Према прорачунима В Зеленцчука, број Руса износио је 123.100.[6] Попис из 1897. године показује да је руски народ имао истакнуте улоге у областима које се односе на јавне управе, судове, полицију, правне и социјалне службе, где је радило више од 60% Руса.[4]
У Придњестровљу у покрајини Херсон, Руси су чинли 16,9% становништа (око 40.700 људи). У градовима је живело 40% Руса, 14.000 њих у Тираспољу. У поређењу са Бесарабијом, већи број Руса је радио у пољопривреди, него у државним службама.[4]
Према румунском попису из 1930. године, Руса у Бесарабији било 351.900. (12,3%), 28,3% њих је живело у градовима, а били су други најбронији народ после Молдаваца у покрајини. Неки истраживачи примећују да је руско становништво прецењено на рачун Украјинаца и да није премашило 200.000 људи. У време формирања молдавске СССР, број Руса на десној обали Дњепра био је 150.300, а на левој обали, где је раније постојала молдавска СССР, 38.000 људи.[4] У периоду 19591989 године, руско становништво у молдавској СССР је повећано са 10,2% на 13,8% укупног становништа. Већина Руса и у овом периоду је живела у градовима, где су чинили 26,4% укупног станивништва, 1989. године. У руралним подручјима, број Руса износио је 3,4%.[4]
У време касних осамдесетих година 20. века, молдавски радикали и синдикалци, који су били присталице припајања Молдавије у Румунију, почели су да се боре за национални језик и културу, који су по њима били потиснути.[3] Државна политика према Русима у првим годинама независности била је релативно оштра.[4] Одлив руских грађана из Молдавије почео је након њеног отцепљења, због националних тензија и губљења посла јер нису причали молдавским језиком.[3] Недуго након тога, 1994. годне, почела је либеларизација језика, националне и језичке тензије су се смањиле, све до 1997. године када је молдавска Влада поднела скупштини низ пројеката који су имали за циљ јачање језичке политике.[4] Непосредно пре одржавања парламентарних избора, комунистичка партија је имала предизборне слогане, на којима је обећавала давање руског језика статусу државног. Међутим, након победе на изборима, никада нису испунили обећано.[4]

Тренутно стање[уреди | уреди извор]

Живот Руса у Молдавији и Придњестровљу је значајно другачија. У Придњестровљу, Руси скоро да немају осећај националне нелагодности, њихов друштвени статус се у односу на пре није много променио [7]. Међутим, у Молдавији, државна политика према представницима невладиних националности била је сурова [7]. Према резултатима анкете из 1996. године, 79% Руса Молдавије сматра да приликом преузимања престижних и високо плаћених позиција, Молдавци и Румуни имају очигледне предности[7]. Међу Русима у Кишињеву, 84% испитаника је веровало да приликом уласка на универзитете долази до сличне ситуације[7]. Од 1991. године, када је Молдавија постала држава, притисак на руску популацију је ослабио[7]. Уставни суд Молдавије је 2002. године укинуо одлуку парламента да се руски језик изједначи са молдавским, као државним језиком у службеним документима [8]. Истовремено, руски језик задржао је статус језика међунационалне комуникације у Молдавији и добио је статус службеног језика у Придњестровљу.

Стварање Придњестровска Молдавска Република се може узети у обзир као резултат сепаратизма руско становништва[7]. Истовремено, Придњестровље је активно подржало консолидацију Руса у остатку Молдавије[7], а Придњестровска Молдавска Република је постала регион унутрашње емиграције у Молдавији[7]. За Русе у Молдавији и Придњестровској Молдавској Републици карактеристичне су различите врсте идентитета. У Молдавији је представљен национални идентитет са израженим комплексом инфериорности, јер су сматрали да су сувишни грађани [7]. У Придњестровској Молдавској Републици постоји идентитет Руса који су блиско повезани са Украјинцима и често се не може утврдити разлика између њих[7].

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

У Молдавији постоје руске школе и лицеуми, док на универзитетима постоји мали број руских група. Од 1989. године, број руских школа у Молдавији (Придњестровља) до почетка 21. века је смањен са 301 на 260.[9] У Молдавији се руски језик шири у штампаним и електронским медијима. У Молдавији постоји руско драмско позориште АП Чехов, театар "Са улице Рос" и руска библиотека М. В. Ломоносов у Кишињеву[3].

Од априла 2001. године, Координациони савет руских заједница Молдавије почео је са објављивањем новина Руско слово, а Савез руских заједница Придњестровљу, објавио је новине Руски рубеж. Током 2004. године у Молдавији је емитован програм Русија 1 у 24 града у земљи[10].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Национальный состав населения Молдавии по результатам переписи 2004 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2017)Остапенко Л. В., Субботина И. А., Нестерова С. Л. Русские в Молдавии. Двадцать лет спустя… (этносоциологическое исследование). — М.: ИЭА РАН, 2012 — С. 137—139. Режим доступа: http://static.iea.ras.ru/books/Russkie_v_Moldavii.pdf
  2. ^ Остапенко Л. В., Субботина И. А., Нестерова С. Л. Русские в Молдавии. Двадцать лет спустя… (этносоциологическое исследование). — М.: ИЭА РАН, 2012 — С. 137—139. Режим доступа: http://static.iea.ras.ru/books/Russkie_v_Moldavii.pdf
  3. ^ а б в г д ђ е Дрейзлер М. Русские в Молдавии: соседство не без трений
  4. ^ а б в г д ђ е ж Остапенко Л. В., Субботина И. А. Русская диаспора Республики Молдова: социально-демографические процессы и новая этносоциальная политика // Молдавия. Современные тенденции развития. — Российская политическая энциклопедия, — С. 271—316. 2004. ISBN 978-5-8243-0631-6.
  5. ^ История Республики Молдова. С древнейших времён до наших дней = Istoria Republicii Moldova: din cele mai vechi timpuri pină în zilele noastre / Ассоциация учёных Молдовы им. Н. Милеску-Спэтару. — изд. 2-е, переработанное и дополненное. — Кишинёв: Elan Poligraf, 2002. — С. 146. — 360 с. 1812. ISBN 978-9975-9719-5-9.
  6. ^ Зеленчук В. С. Население Бессарабии и Поднестровья в XIX в. Этнические и социально-демографические процессы. — Кишинёв, 1979. — С. 138.
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и Вендина О. Русские за рубежами России
  8. ^ В Молдавии русский - язык межнационального общения
  9. ^ „Дискриминация русского населения в бывших республиках Советского Союза”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2018. г. Приступљено 11. 09. 2017. 
  10. ^ ↑ Справочник российского соотечественника. — М.: Дрофа, 2004. — С. 62.

Литература[уреди | уреди извор]