Тираспољ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тираспољ
молд. Tiraspol / Тираспол
Tiraspol Collage.jpg
Тираспољски колаж (од врха, слева надесно: совјетски авион-споменик, Тираспољско позориште драме и комедије, споменик Александру Суворову, Скупштина града Тираспоља, споменик Лењину, Црква рођења Христовог, стадион Шериф)
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Молдавија
Основан 1792.
Становништво
Становништво
 — 2015. 133.807
Географске карактеристике
Координате 46°51′00″ СГШ; 29°37′59″ ИГД / 46.850° СГШ; 29.633° ИГД / 46.850; 29.633Координате: 46°51′00″ СГШ; 29°37′59″ ИГД / 46.850° СГШ; 29.633° ИГД / 46.850; 29.633
Ндм. висина 26 м
Површина 55,56 км2
Тираспољ на мапи Молдавије
Тираспољ
Тираспољ
Тираспољ на мапи Молдавије
Остали подаци
Градоначелник Олег Анатолиевич Довгопол[1]
Поштански број MD-3300
Позивни број + 373 533
Регистарска ознака Т
Веб-сајт
www.tirasadmin.org

Тираспољ (молд. Tiraspol / Тираспол, укр. и рус. Тирасполь) је други по величини град у Молдавији и главни град међународно непризнате Придњестровске Молдавске Републике. Према резултатима пописа из 2015. у граду је живело 133.807 становника[2], а на ширем подручју града 159.163 (2004. године).[3] Налази се у југоисточном делу Молдавије, на левој обали реке Дњестар.

Основан је 1792. од стране генералисимуса Александра Суворова. Статус града добија 1795. године. Од 1929. до 1940. Тираспољ је био престоница Молдавске АССР, а од 2. септембра 1990. године до данас је главни град међународно непризнате Придњестровске Молдавске Републике.

Тираспољ је центар политичког, економског, научног и културног живота у Придњестровљу. Град је седиште придњестровљских власти али и многобројних средњошколских и високошколских установа. Поред индустрије, привредну основу града чине енергетика, трговина и услужне делатности. Због свог културно-историјског наслеђа које укључује и велики број споменика из периода између 19. и 20. века представља једно од најпосећенијих туристичких одредишта Придњестровља.

Име[уреди]

Тираспољ значи град на Дњестру, а назив представља словенизирани грчки назив који води порекло од речи Тирас (Дњестар) и полис (град).

Географија и положај[уреди]

Тираспољ има географски положај на 46°51′0″N 29°37′59″E / 46.85000° СГШ; 29.63306° ИГД / 46.85000; 29.63306, у северозападном залеђу Црног мора и југозападном делу Источноевропске низије који има одлике степске климе. Град се налази на веома повољном месту, свега 70 km[4] од главног града земље, Кишињева, са којим га поред железничке пруге везује и ауто-пут E58 европског значаја. Од најважније луке у Украјини, Одесе, удаљен је 105 km[5]. Смештен је на левој обали реке Дњестар, око 90 km од њеног ушћа у Дњестарски лиман. Градска територија има површину од 5.556 ha, док општина поред Тираспоља обухвата и град Днестровск[6] (1.481 ha), али и насеља Кременчуг (2.298 ha)[7] и Тираспољул Ноу (43 ha).[8]

Клима[уреди]

Тираспољ
Климатограм
Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д
 
 
33
 
 
1
−6
 
 
35
 
 
2
−4
 
 
28
 
 
8
−1
 
 
35
 
 
17
5
 
 
52
 
 
23
10
 
 
72
 
 
26
14
 
 
63
 
 
27
16
 
 
49
 
 
27
15
 
 
38
 
 
23
10
 
 
26
 
 
16
5
 
 
36
 
 
9
1
 
 
38
 
 
3
−3
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Извор: Светска метеоролошка организација[9]
Клима Тираспоља
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 0,7
(33,3)
2,3
(36,1)
7,8
(46)
16,5
(61,7)
22,5
(72,5)
25,8
(78,4)
27,4
(81,3)
27,3
(81,1)
23,0
(73,4)
16,1
(61)
8,6
(47,5)
3,3
(37,9)
15,11
(59,2)
Минимум, °C (°F) −6,1
(21)
−4,3
(24,3)
−0,7
(30,7)
5,1
(41,2)
10,3
(50,5)
13,8
(56,8)
15,5
(59,9)
14,7
(58,5)
10,3
(50,5)
5,3
(41,5)
1,3
(34,3)
−2,8
(27)
5,2
(41,4)
Количина падавина, mm (in) 33
(1,3)
35
(1,38)
28
(1,1)
35
(1,38)
52
(2,05)
72
(2,83)
63
(2,48)
49
(1,93)
38
(1,5)
26
(1,02)
36
(1,42)
38
(1,5)
505
(19,88)
Дани са падавинама 11 11 9 10 11 11 10 7 7 7 11 11 116
Извор: worldweather.org

Историја[уреди]

Стари век[уреди]

Грчки насељеници из Милета око 600. године п. н. е. оснивају град Тирас који се налазио близу ушћа реке Дњестар. У то време град није имао већи значај. Староседеоци који су настањивали ове просторе заузимају град у 2. веку п. н. е. о чему сведоче и кованице на којима се налазе имена њихових владара. Око 50. године п. н. е. Гети освајају и уништавају Тирас.

Римљани су 56. године обновили град и укључују га у провинцију Доња Мезија. Пронађени бројни новчићи на којима су приказани ликови римских владара од Домицијана до Александра Севера потврђују присуство Римљана на овом подручју. Поред ликова римских владара на новчићима су присутни и мотиви који указују да је Тирас трговао пшеницом, вином и рибом. Убрзо након завршетка владавине Александра Севера град нападају Готи који га поново уништавају.

Тираспољска тврђава[уреди]

План Тираспољске тврђаве из 1856. године

Русија је 1792. године закључила мир у Јашију са Османским царством чиме је окончан Руско-турски рат. Као резултат победе Руској Империји припада Једисан, а река Дњестар постаје природна граница између два царства.[10] У јануару 1792. године указом Катарине Велике јекатеринославски гувернер Василиј Каховскиј територијално организује и припаја новоосвојене области Јекатеринославској губернији. У септембру исте године одлази у Петроград у коме даје низ предлога међу којима је и предлог везан за план изградње будућег утврђења.

Да би спречила непријатељске нападе, руска царица издаје наредбу Александру Суворову да осмисли најбољи начин да се заштити нова граница царства. У циљу јачања границе почиње изградња читавог низа утврђења дуж леве обале реке Дњестар (на десној обали су утврђења Бендер и Акерман која припадају Османском царству) познатог као Дњестарска линија.[11] У склопу Дњестарске линије, наспрам ушћа реке Ботне и тврђаве Бендер настаје утврђење Тираспољ. Изградњом Тираспољске тврђаве су руководили адмирал Хосе де Рибас и инжењер пуковник Франсоа де Волан који је био под адмираловом командом. До краја 1795. године тврђава је углавном била завршена и бројала је више од 2.500 људи.[12]

Седиште ујезда[уреди]

На дан 27. јануара 1795. године Тираспољ добија статус града и постаје седиште ујезда унутар Новоросијске губерније.

Од 1802. Тираспољски ујезд постаје део Николајевске губерније. Указом Сената из 15. маја 1803, управни центар се из Николајева премешта у Херсон по ком губернија добија нови назив Херсонска губернија.[13]

Изглед Покровске улице с краја 19. века

Град је 1816. године имао око 5.300 становника. До краја прве половине 19. века број становника је био око 10.000.

Након Руско-турског рата 1812. године Бесарабија је припојена Руској Империји. Тиме је граница Руске Империје померена на исток и Тираспољ престаје да буде погранични град.[14] Померање границе Руске Империје као и укидање аутономије Бесарабији 1828. године[15] доводи до тога да Тираспољ у војном смислу губи на значају.

Дана 15. јула 1835. године Тираспољска тврђава се укида и напушта, али то не утиче на даљи развој града који наставља да буде центар ујезда.[16]

Продужење железничке линије од станице Роздиљна до Тираспоља је омогућило да Тираспољ постане први град у региону који има железничку везу са Одесом.[13] Године 1873. успостављен је железнички саобраћај између Тираспоља и Кишињева што доприноси како повећању трговине хлебом и вином тако и повећању броја становника самог града.

У другој половини 19. и почетком 20. века у граду су били смештени 56. житомирски пешадијски пук, 8. астрахански драгунски пук, артиљеријске јединице и понтонирски батаљон.[17][18]

Скорашња историја[уреди]

Од 1929. до 1940. био је главни град АСМР (Аутономне Совјетске Молдавске Републике).

За разлику од већине градова у бившим социјалистичким државама у Тираспољу нису промењени називи улица и булевара из времена СССР-а.

Становништво[уреди]

Према подацима са комплетног пописа становништва из 2004, спроведеног од стране придњестровљских власти, процењено је да је у Тираспољу у октобру 2004. живело 144.199 становника,[2] што га чини највећим градом у Придњестровљу[19] и другим по величини градом у Молдавији.[20]

Кретање броја становника
1900. 1979. 1989. 2004. 2015.
29.323[21] 139.000[2] 181.862[2] 144.199[2] 133.807[2]


На територији општине Тираспољ је живело 159.163 становника укључујући 66.281 Руса, 52.481 Украјинаца, 24.205 Молдаваца, 2.461 Бугара, 1.995 Гагауза, 1.727 Белоруса, 723 Немаца, 573 Јевреја и 8.717 других и неизјашњених.[3]

Привреда[уреди]

За време руске владавине привреда града се највише ослањала на индустријску производњу, пољопривреду и трговину. Како се трговински промет повећавао и бивао све јачи, руска влада 1828. године поставља царинарницу у Тираспољу са циљем да сузбије шверц који је био све присутнији. На почетку је бројала 14 запослених чијом службом је руководио царински начелник Одешке области. Прегледали су испоруке хлеба, папира, уља, вина, шећера, воћа и друге робе.

Крајем 19. века град доживљава привредни процват. Отварају се фабрика за производњу алкохолних пића „Квинт” (1897),[22] „Ливничко-механичко постројење Карла Питча” (1898)[23] и др.

Данашњи Тираспољ је познат као седиште пољопривредног краја и снажан индустријски центар, у ком се производи вино, алкохолна пића, намештај, текстил, теписи, стакло, прехрамбени и електрични производи.[24]

Међународни односи[уреди]

Тираспољ је побратимљен са следећим градовима:

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Абхазија је предмет територијалног спора између Грузије и самопроглашене Републике Абхазије. Власти Абхазије сматрају Абхазију независном републиком, док је власти Грузије сматрају аутономном републиком у саставу Грузије и оспоравају јој независност.
  2. Јужна Осетија је предмет територијалног спора између Грузије и самопроглашене Републике Јужне Осетије. Власти Јужне Осетије сматрају Јужну Осетију независном републиком, док је власти Грузије сматрају територијом у саставу Грузије и оспоравају јој независност.

Референце[уреди]

  1. „Градоначелник града Тираспољ”. tirasadmin.org. Приступљено 16. 4. 2018.  (на језику: руски)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „Списак градова у Молдавији”. citypopulation.de. Приступљено 16. 4. 2018.  (на језику: енглески)
  3. 3,0 3,1 „Етнички састав становништва Придњестровља из 2004. године”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 16. 4. 2018.  (на језику: енглески)
  4. „Растојање Тираспољ - Кишињев”. e-distance.com. Приступљено 27. 2. 2018.  (на језику: енглески)
  5. „Растојање Тираспољ - Одеса”. e-distance.com. Приступљено 27. 2. 2018.  (на језику: енглески)
  6. „Водич кроз Тираспољ” (PDF). tourism-pmr.eu. Приступљено 27. 2. 2018.  (на језику: енглески)
  7. „Реорганизација неких државних фармера у колективна газдинства”. lex.justice.md. Приступљено 27. 2. 2018.  (на језику: руски)
  8. „Тираспољул Ноу”. tirasadmin.org. Приступљено 27. 2. 2018.  (на језику: руски)
  9. „Временска прогноза за Тираспољ”. worldweather.org. Приступљено 1. 3. 2018. 
  10. Грчки пројекат” Катарине Велике”. punjenipaprikas.com. Приступљено 16. 4. 2018.  (на језику: српски)
  11. „Градови Северног Црноморја у другој половини 18. века”. alyoshin.ru. Приступљено 17. 4. 2018.  (на језику: руски)
  12. „Придњестровље ставља у оптицај кованицу са Тираспољском тврђавом”. point.md. Приступљено 9. 5. 2018.  (на језику: руски)
  13. 13,0 13,1 Деветог фебруара 1795. године Тираспољ добија статус града. olvia.idknet.com. Приступљено 10.5.2018. (на језику: руски)
  14. „Тираспољ слави 225 година постојања”. novostipmr.com. Приступљено 11. 5. 2018.  (на језику: руски)
  15. „Период релативне аутономије Бесарабије унутар Руске Империје (1812 - 1828)”. nationalmuseum.md. Приступљено 14. 5. 2018.  (на језику: енглески)
  16. „Тираспољска тврђава”. dimon-porter.livejournal.com. Приступљено 12. 5. 2018.  (на језику: руски)
  17. „Зашто су речи партијарха Кирила да је Бугарску ослободила управо Русија изазвале скандал у тој земљи”. rs.rbth.com. Приступљено 15. 5. 2018.  (на језику: српски)
  18. „Тираспољска тврђава” (PDF). tourism-pmr.eu. Приступљено 15. 5. 2018.  (на језику: руски)
  19. „Откријте Молдавију”. moldovaholiday.travel. Приступљено 17. 4. 2018.  (на језику: енглески)
  20. „Добродошли у Тираспољ”. lonelyplanet.com. Приступљено 17. 4. 2018.  (на језику: енглески)
  21. „Губернија Херсон Руске Империје”. theodora.com. Приступљено 20. 4. 2018.  (на језику: енглески)
  22. „Квинт: О нама”. kvint.md. Приступљено 14. 5. 2018.  (на језику: руски)
  23. „Литмаш: О нама”. litmash.com. Приступљено 14. 5. 2018.  (на језику: руски)
  24. „Тираспољ”. britannica.com. Приступљено 12. 5. 2018.  (на језику: енглески)
  25. „Пријатељски градови из Белорусије”. tirasadmin.org. Приступљено 20. 4. 2018.  (на језику: руски)
  26. „Пријатељски градови из Абхазије”. tirasadmin.org. Приступљено 20. 4. 2018.  (на језику: руски)
  27. 27,00 27,01 27,02 27,03 27,04 27,05 27,06 27,07 27,08 27,09 27,10 27,11 „Пријатељски градови Тираспоља”. novostipmr.com. Приступљено 17. 4. 2018.  (на језику: руски)
  28. „Пријатељски градови из Немачке”. tirasadmin.org. Приступљено 20. 4. 2018.  (на језику: руски)
  29. „Пријатељски градови из Норвешке”. tirasadmin.org. Приступљено 20. 4. 2018.  (на језику: руски)
  30. 30,0 30,1 30,2 30,3 30,4 30,5 30,6 „Пријатељски градови из Украјине”. tirasadmin.org. Приступљено 13. 11. 2013.  (на језику: руски)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]