Пређи на садржај

Саша Видић

С Википедије, слободне енциклопедије
Саша Видић
Датум рођења(1971-01-18)18. јануар 1971.
Место рођењаМлакаСФРЈ
Датум смрти23. април 2023.(2023-04-23) (52 год.)
Место смртиБеоградСрбија
Држављанствосрпско
Занимањестилиста, критичар и модни креатор
Активни период1992—2023.

Саша Видић (Млака, 18. јануар 1971Београд, 23. април 2023) био је српски модни стилиста, дизајнер и модни критичар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1971. у селу Млака, а основну и средњу школу завршио је у Пакрацу.[1] Ретко је говорио о свом детињству, али је истицао да је било срећно и безбрижно. Након почетка рата у Хрватској његова породица је протерана из славонског села Млака, па се заједно са стрицем и братом преселио у Бањалуку, а након тога са мајком код ујака у Београд, 1991. године.[1]

Моја породица је 1991. протерана из славонског села Млака. Срби су морали да се иселе иначе би завршили као њихови преци у неком од логора. Крај у ком сам одрастао и за време НДХ је очишћен од Срба. Отишао сам са стрицем и млађим братом преко Саве, са збегом у дрвеном чамцу, баш онаквим каквим га је описивао Владимир Назор.[2]Саша Видић

По доласку у Београд уписао је Факултет за уметност и дизајн, смер Модни дизајн. Видић није имао стална примања па је напустио факултет.[3] За себе је говорио да је „напоран, тежак, захтеван и сујетан пријатељ”, као и да је попут свих уметника „помало луд”, али је сматрао да је „добар човек”.[3] Истицао је да га немар и неодговорност у послу избацују из такта, а да га у Србији нервира недостатак елементарне културе. Волео је да путује и чита књиге.[3]

Истакао је да се по доласку у Београд дружио са Бранком Катић и Сергејом Трифуновићем. Његови пријатељи били су Светлана Цеца Ражнатовић, Никола Рађен, Ана Кокић, Вујадин Савић, Наташа Беквалац, Татјана Војтеховски и други.

Живео је у новобеоградском Блоку 63 у Београду.[4]

Преминуо је 24. априла 2023. године у КБЦ „Бежанијска коса”.[4] Кремиран је 27. априла 2023. на Новом гробљу у Београду.[5]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Видићева прва креација је била хаљина коју је српска глумица Бранка Катић носила на додели награда након премијере филма Ми нисмо анђели, 1992. године. После тога је наставио да креира, а прву колекцију властитог бренда „Броз” представио је у септембру 1997. године у метро страници „Вук”.[3]

Радио је као костимограф на Радио телевизији Србије, а потом 14 година провео у модној кући „Зекстра”, где је креирао бројне колекције за овај бренд и дизајнирао униформе за приватна и јавна предузећа и установе, али и за бројне пословне људе у Србији и њеном региону.[3]

Био је власник „Атељеа СВ” у Београду, а држао је и кафић под називом „Diamond room”, који је отворио 2011. године.[3] Радио је у модној кући „Clik”, и сарађивао са Дејаном Милићевићем на снимању спотова за бројне певаче. Био је учесник хуманитарног шоуа Плес са звездама и члан жирија музичког такмичења Пинкове звездице.[3]

У листовима Свет, Блиц жена износио је критичка мишљења о облачењу познатих личности. У периоду од маја до јула 2019. као критичар писао је на веб-сајту „Телеграф”. Српску естраду коментарисао је и у емисији Ексклузив на Првој српској телевизији. Гостовао је у многобројним емисијама као модни жири, а од маја до јуна 2019. године водио је емисију „456 секунди са Сашом Видићем”.[3]

Дизајнирао је одећу за српске спортисте који су учествовали на Летњим олимпијским играма 2012. године у Лондону, а након тога и за фудбалску репрезентацију Србије пред почетак Светског првенства 2018. године у Русији.[3][6]

Модни узори били су му Доменико Долче, Стефано Габана и Марк Џејкобс, бивши креатор модне куће Луј Витон.[3]

Сарађивао је са јавним личностима, а неки од њих били су Јелена Карлеуша, Светлана Цеца Ражнатовић, Сека Алексић, Александра Пријовић, Лепа Брена, Здравко Чолић, Саша Матић и други. Истицао је да је сарађивао са Александром Вучићем и Томиславом Николићем, а да му је била част што су његове креације носили Новак Ђоковић, Милица Мандић, Јасна Шекарић, Андрија Прлаиновић и други спортисти.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]