Синкопа (музика)

Изглед синкопа насталих спојем четвртинских, осминских и шеснаестинских нотних вредности у непрекидну ноту. Знак за нагласак, акцент = >.

Синкопа (енг. syncopation, фр. syncope) је метричко-ритмичка фигура која настаје спојем ненаглашеног и наглашеног тактовог дела. Нагласак се преноси на лак тактов део, тј. на почетак синкопе. Због нарушеног нормалног распореда нагласака у такту, синкопа у музици исказује душевни немир.

Синкопа је увек наглашена. Највише се употребљава у џез-музици, у којој су честе појаве низа синкопа.

Правилна и неправилна синкопа

Састав вредности нота одређује да ли је синкопа: 1. правилна или 2. неправилна.

1. Правилна синкопа
Правилна синкопа настаје од нота једнаких трајања.

2. Неправилна синкопа
Неправилна синкопа настаје од нота различитих трајања.

Приказ настанка синкопе између два такта

У дводелном и троделном такту (2/4, 3/4, 3/8) наглашена је прва јединица бројања, а у четвороделном (4/4, 4/8...) наглашене су прва и трећа. Остале су ненаглашене.

уместо:	добија се:
Ако се веже наглашена нота d у другом такту са истоименом претходном,	нагласак прелази на ту, првобитно ненаглашену ноту d у првом такту.
то звучи:

Приказ настанка синкопе у границама такта

Исто се дешава и код краћих нотних вредности.

уместо:	настаје:
Ако се веже наглашена нота d у другом тактовом делу са истоименом претходном,	нагласак прелази на ту, првобитно ненаглашену ноту d у првом тактовом делу.
то звучи:

што се пише и овако:
Други пример изнад може се и овако написати.
то звучи:

Види још

• Лук или лигатура