Пређи на садржај

Славићка

Координате: 44° 49′ С; 16° 58′ И / 44.82° С; 16.97° И / 44.82; 16.97
С Википедије, слободне енциклопедије
Славићка
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадБања Лука
Становништво
 — 2013.720
Географске карактеристике
Координате44° 49′ С; 16° 58′ И / 44.82° С; 16.97° И / 44.82; 16.97
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Славићка на карти Босне и Херцеговине
Славићка
Славићка
Славићка на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број051

Славићка је насељено мјесто на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Борковићи.Од Бањалуке је удаљена 20 км

Географски положај

[уреди | уреди извор]
Насељено мјесто Славићка
Насељено мјесто Славићка

Становништво

[уреди | уреди извор]
Састав становништва – насеље Славићка
2013.[1]1991.[2]1981.[3]1971.[4]
Укупно720 (100,0%)985 (100,0%)1 268 (100,0%)1 444 (100,0%)
Срби710 (98,61%)967 (98,17%)1 198 (94,48%)1 436 (99,45%)
Неизјашњени6 (0,833%)
Хрвати4 (0,556%)3 (0,237%)1 (0,069%)
Остали13 (1,320%)37 (2,918%)7 (0,485%)
Југословени5 (0,508%)27 (2,129%)
Бошњаци1 (0,079%)1
Македонци1 (0,079%)
Словенци1 (0,079%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Познати Славићани

[уреди | уреди извор]
  • Станко Нишић, први доктор војних наука у бањалучком округу. Рођен је у Славићкој 1938. године.Завршио је осмогодишњу школу у Пискавици 1954,потом средњу Војну школу у Бањалуци 1956. и Војну академију 1961. у Београду. Након службе у ЈНА од пет година завршио је Вишу војну академију у Москви 1971. године. Уз рад ванредно је студирао педагогију на филозофском факултету у Скопљу и магистрирао у области индустријске педагогије на Ријеци. Завршио је и Школу националне одбране у Београду и докторирао из области система војног образовања у Центру ВВШ у Београду.Написао јр више књига из области Геополитике, као: Стратегија Срба, Велике силе и Балкан, Глобална сила и безбедност Балкана, Од Југославије до Србије, Хрватска олуја и српске сеобе, Хрватска олуја - документи и др. Осим тога написао је монографију о свом завичају под насловом: Тимар у Босанској Крајини (2009) и друго допуњено издање под насловом: Тимар у Републици Српској (2018)., као и аутобиографску књигу под насловом: Поглед у даљину (2018).[5]

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020. 
  2. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14/15)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 26. 11. 2015. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 26. 11. 2015. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 26. 11. 2015. 
  5. ^ Нишић, Станко (2009). Тимар у Босанској крајини. Бања Лука. стр. 407. 
  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]