Тенис на Љетњим олимпијским играма 2012 — мушки парови

С Википедије, слободне енциклопедије
Тенис на Љетњим олимпијским играма 2012 — мушки парови
Олимпијски победници, браћа Брајан
БорилиштеAll England Club
Датуми28. јул 2012. (2012-07-28) — 4. август 2012. (2012-08-04)
Бр. учесника64 из 25 земље
Освајачи медаља
Боб Брајан
Мајк Брајан
 Сједињене Америчке Државе
2 Микаел Љодра
Жо-Вилфрид Цонга
 Француска
3 Жилијен Бенето
Ришар Гаске
 Француска
← 2008.
2016. →

Тениски турнир за мушке парове на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржан је на теренима Свеенглеског клуба за тенис на трави и крокет у Вимблдону, у Лондону, од 28. јула до 4. августа 2012, што је први пут од кад је тенис поново уврштен у програм Олимпијских игара да се игра на трави.[1] Учествовало је 64 играча из 25 држава.[2] Турнир је организован од стране Међународног олимпијског комитета (МОК) и Међународне тениске федерације (ИТФ), и био је део АТП тура. Сви мечеви су играни на два добијена сета. Тај-брејк је коришћен у прва два сета.

Браниоци титуле били су Швајцарци Роџер Федерер и Станислас Вавринка, будући да су освојили златну медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Међутим, елиминисани су већ у другом колу од израелског пара Ерлих / Рам.[3]

Браћа Боб и Мајк Брајан освојили су златну медаљу за САД победивши у финалу Французе Жоа-Вилфрида Цонгу и Микаела Љодру резултатом 6:4, 7:6(7:2). На тај начин комплетирали су златни слем каријере и постали тек други мушки пар у историји са тим достигнућем (после Тода Вудбриџа и Марка Вудфорда).[4]

У мечу за треће место Жилијен Бенето и Ришар Гаске изборили су бронзу за Француску пошто су били бољи од шпанске комбинације Ферер / Лопез.[5]

Освајачи сребра и бронзе у дублу придружили су се листи тенисера који су доносили олимпијске медаље за Француску у тенису. Од 1988. када је тенис поново уврштен у програм Олимпијских игара, медаље су освајали још само Арно ди Пасквале (бронза из 2000.) и Амели Моресмо (сребро из 2004.)[6]

Распоред[уреди | уреди извор]

Јул Август
28. 29. 30. 31. 1. 2. 3. 4.
11:30 11:30 11:30 11:30 11:30 11:30 12:00 12:00
Прво коло Прво коло
Друго коло
Друго коло Треће коло Четвртфинале Полуфинале Меч за бронзану медаљу
Меч за златну медаљу

Носиоци[уреди | уреди извор]

Жреб[уреди | уреди извор]

Легенда

  • INV = позив трипартитне комисије
  • IP = специјална позивница ИТФ
  • ALT = замена
  • w/o = предаја пре меча
  • r = предаја у току меча
  • d = дисквалификација током меча

Завршница[уреди | уреди извор]

Освајачи сребрне и бронзане медаље за Француску
Полуфинале Финале
1 Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6 6
  Француска Жилијен Бенето
Француска Ришар Гаске
4 4 1 Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6 77
  Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фелисијано Лопез
3 6 16 2 Француска М. Љодра
Француска Ж.-В. Цонга
4 62
2 Француска М. Љодра
Француска Ж.-В. Цонга
6 4 18
Меч за бронзану медаљу
  Француска Жилијен Бенето
Француска Ришар Гаске
77 6
  Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фелисијано Лопез
64 2

Горња половина[уреди | уреди извор]

Прво коло Друго коло Четвртфинале Полуфинале
1 Сједињене Америчке Државе Б. Брајан
Сједињене Америчке Државе М. Брајан
77 65 6
IP Бразил Т. Белучи
Бразил А. Са
65 77 3 1 Сједињене Америчке Државе Б. Брајан
Сједињене Америчке Државе М. Брајан
78 77
Њемачка К. Кас
Њемачка Ф. Печнер
5 5 Русија Н. Давиденко
Русија М. Јужни
66 61
IP Русија Н. Давиденко
Русија М. Јужни
7 7 1 Сједињене Америчке Државе Б. Брајан
Сједињене Америчке Државе М. Брајан
77 712
Шпанија М. Гранољерс
Шпанија М. Лопез
65 63 IP Израел Ј. Ерлих
Израел А. Рам
64 610
IP Израел Ј. Ерлих
Израел А. Рам
77 77 IP Израел Ј. Ерлих
Израел А. Рам
1 77 6
IP Јапан К. Нишикори
Јапан Г. Соеда
77 4 4 6 Швајцарска Р. Федерер
Швајцарска С. Вавринка
6 65 3
6 Швајцарска Р. Федерер
Швајцарска С. Вавринка
65 6 6 1 Сједињене Америчке Државе Б. Брајан
Сједињене Америчке Државе М. Брајан
6 6
3 Србија Ј. Типсаревић
Србија Н. Зимоњић
6 6   Француска Ж. Бенето
Француска Р. Гаске
4 4
IP Словачка М. Клижан
Словачка Л. Лацко
3 3 3 Србија Ј. Типсаревић
Србија Н. Зимоњић
6 65 11
Канада Д. Нестор
Канада В. Поспишил
6 711 Канада Д. Нестор
Канада В. Поспишил
4 77 9
IP Румунија О. Текау
Румунија А. Унгур
3 69 3 Србија Ј. Типсаревић
Србија Н. Зимоњић
4 63
Уједињено Краљевство К. Флеминг
Уједињено Краљевство Р. Хачинс
5 3 Француска Ж. Бенето
Француска Р. Гаске
6 77
Француска Ж. Бенето
Француска Р. Гаске
7 6 Француска Ж. Бенето
Француска Р. Гаске
6 6
Белорусија А. Бури
Белорусија М. Мирни
64 77 6 7 Индија М. Бупати
Индија Р. Бопана
3 4
7 Индија М. Бупати
Индија Р. Бопана
77 64 8

Доња половина[уреди | уреди извор]

Прво коло Друго коло Четвртфинале Полуфинале
8 Србија Н. Ђоковић
Србија В. Троицки
68 3  
Шведска Ј. Брунстрем
Шведска Р. Линдстед
710 6 Шведска Ј. Брунстрем
Шведска Р. Линдстед
3 2
Хрватска М. Чилић
Хрватска И. Додиг
6 6 Хрватска М. Чилић
Хрватска И. Додиг
6 6
IP Колумбија Х. С. Кабал
Колумбија С. Хиралдо
3 4 Хрватска М. Чилић
Хрватска И. Додиг
4 4
Аустрија Јирген Мелцер
Аустрија Александер Пеја
5 78 7 Шпанија Д. Ферер
Шпанија Ф. Лопез
6 6
Уједињено Краљевство Е. Мари
Уједињено Краљевство Џ. Мари
7 66 5 Аустрија Јирген Мелцер
Аустрија Александер Пеја
3 6 9
Шпанија Д. Ферер
Шпанија Ф. Лопез
79 66 8 Шпанија Д. Ферер
Шпанија Ф. Лопез
6 3 11
4 Пољска М. Фирстенберг
Пољска М. Матковски
67 78 6 Шпанија Д. Ферер
Шпанија Ф. Лопез
3 6 16
5 Чешка Т. Бердих
Чешка Р. Штјепанек
4 77 6 2 Француска М. Љодра
Француска Ж.-В. Цонга
6 4 18
Италија Д. Браћали
Италија А. Сепи
6 65 4 5 Чешка Т. Бердих
Чешка Р. Штјепанек
6 4 22
Сједињене Америчке Државе Џ. Изнер
Сједињене Америчке Државе Е. Родик
2 4 Бразил М. Мело
Бразил Б. Соарес
1 6 24
Бразил М. Мело
Бразил Б. Соарес
6 6 Бразил М. Мело
Бразил Б. Соарес
4 2
Холандија Р. Хасе
Холандија Ж.-Ж. Ројер
61 6 2 2 Француска М. Љодра
Француска Ж.-В. Цонга
6 6
Индија Л. Паес
Индија В. Вардхан
77 4 6 Индија Л. Паес
Индија В. Вардхан
63 6 3
IP Аргентина Д. Налбандијан
Аргентина Е. Шванк
3 5 2 Француска М. Љодра
Француска Ж.-В. Цонга
77 4 6
2 Француска М. Љодра
Француска Ж.-В. Цонга
6 7  

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Tennis”. London 2012 Organization Committee. Архивирано из оригинала 04. 12. 2012. г. Приступљено 7. 7. 2012. 
  2. ^ „Doubles, Men”. Olympedia. Приступљено 14. 8. 2021. 
  3. ^ „Israeli duo ousts Federer-Wawrinka at Olympic doubles”. Ynetnews. 1. 8. 2012. Приступљено 29. 7. 2017. 
  4. ^ „Bryan brothers claim Golden Slam after Americans win Olympic doubles final”. Daily Mail. 4. 8. 2012. Приступљено 29. 7. 2017. 
  5. ^ „French team wins bronze in Olympic men's doubles”. San Diego Union Tribune. 4. 8. 2012. Приступљено 29. 7. 2017. 
  6. ^ „JO 2012: la double médaille d'argent et de bronze des doubles Français”. L'Express. 4. 8. 2012. Приступљено 29. 7. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]