Мартин Клижан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мартин Клижан

Мартин Клижан на ОП САД 2016.
Мартин Клижан на ОП САД 2016.


Професионална каријера:
2007–
Надимак Klizko (Клишко)[1]
Држава  Словачка
Пребивалиште Братислава, Словачка
Датум рођења (1989-07-11)11. јул 1989.(30 год.)
Место рођења Братислава, ССР, ЧССР
Висина 1,91 m
Маса 85 kg
Игра Левом руком; дворучни бекхенд
Зарада 5.320.464 $
Тренер Ладислав Симон (?–2010)
Карол Кучера (2010–2013)[2]
Мартин Дам (2013–2015)[3]
Мартин Хромец (2015–2017)[4][5]
Доминик Хрбати (2017–)[6][7]
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 149–147 (50,34 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 6 (7 челенџера, 4 фјучерса)
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 24 (27. април 2015)
Тренутни пласман: Бр. 80 (5. август 2019)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 3К (2014)
Француска Ролан Гарос 3К (2014)
Уједињено Краљевство Вимблдон 2К (2012)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 4К (2012)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре 1К (2012)
Парови
Победе—порази: 38–58 (39,58 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 4 (4 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: Бр. 73 (4. мај 2015)
Тренутни пласман: Бр. 296 (5. август 2019)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 2K (2013)
Француска Ролан Гарос 1K (2013, 2014, 2015, 2016, 2017)
Уједињено Краљевство Вимблдон 2K (2014)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 1K (2012, 2013, 2014, 2015, 2016)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре 1К (2012)
Мешовити парови
Победе—порази: 2–1 (66,67 % на Гренд слем турнирима)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије
Француска Ролан Гарос
Уједињено Краљевство Вимблдон 3K (2014)
Сједињене Америчке Државе ОП САД
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп ПО (2007, 2014, 2015)

Ажурирано: 5. август 2019.

Портал Portal.svg Тенис

Мартин Клижан (свк. Martin Kližan; Братислава, 11. јул 1989) је словачки тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 27. априла 2015. када је заузимао 24. место на АТП листи.

Каријера[уреди]

Почео је да игра тенис у трећој години, са својим оцем. Тениски узори током одрастања били су му Марат Сафин и Горан Иванишевић. Омиљена подлога му је шљака а ударац форхенд. 2012. је добио награду АТП-а за новајлију године (ATP World Tour's newcomer of the year award).[1]

У јуниорској конкуренцији освојио је Отворено првенство Француске 2006. године.[8] Био је на првом месту ИТФ листе јуниора.

Од 2007. се такмичи у сениорској конкуренцији и до сада је освојио је шест титула у појединачној и четири у конкуренцији парова. Прву титулу осваја 2012. у Санкт Петербургу[9], а другу 2014. у Минхену.[10] Оба пута у финалу је победио италијанског тенисера Фабија Фоњинија. Трећу титулу осваја у Казабланки победом против Данијела Химена-Травера у два сета.[11] Током 2016. осваја прве турнире из серије 500Ротердаму је савладао Гаела Монфиса у финалу[12] а у Хамбургу Пабла Куеваса).[13]

У финалу турнира у Кицбилу 2018. био је бољи од Дениса Истомина. То је било прво финале које су играли квалификанти још од турнира у Сиднеју 2015. и тек друго почев од 1990. Клижан је тако стигао до своје шесте титуле у синглу, чиме је изједначио рекорд Ернестса Гулбиса за највише добијених финалних мечева без пораза на АТП турнирима (6–0).[14]

Први пораз у финалу неког АТП турнира доживео је 2018. у Санкт Петербургу где је у мечу за титулу од њега био бољи Доминик Тим.[15]

Дана 3. октобра 2014. Клижан је у Пекингу остварио највећу победу каријере савладавши другог тенисера света Рафаела Надала у три сета.[16]

Опрема[уреди]

Од старта сезоне 2016. уместо рекета марке Head почео је користи Babolat.[17] Међутим, после пораза у првим колима у Дохи и Сиднеју одлучио је да се врати на стари рекет, само три недеље касније.[18]

Приватни живот[уреди]

Мартинов отац се зове Милан Клижан а мајка Дарина је универзитетски професор. Има једну сестру која се зове Наталија. Његов рођак, Радован Кауфман освајач је златне недеље на Параолимпијским играма у Сиднеју 2000. у дисциплини велодромски бициклизам.[1]

Од хобија издвајају се компјутерске игре, фудбал, флорбол и хокеј.[1]

Клижан поред словачког говори и енглески, чешки, хрватски, пољски и руски језик.[1]

АТП финала[уреди]

Појединачно: 7 (6–1)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (2–0)
АТП 250 (4–1)
Финала по подлози
Тврда (2–1)
Шљака (4–0)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (4–0)
Дворана (2–1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 23. септембар 2012. С. Петербург, Русија Тврда (д) Италија Фабио Фоњини 6–2, 6–3
Победник 2. 4. мај 2014. Минхен, Немачка Шљака Италија Фабио Фоњини 2–6, 6–1, 6–2
Победник 3. 12. април 2015. Казабланка, Мароко Шљака Шпанија Данијел Х. Травер 6–2, 6–2
Победник 4. 14. фебруар 2016. Ротердам, Холандија Тврда (д) Француска Гаел Монфис 6–7(1–7), 6–3, 6–1
Победник 5. 17. јул 2016. Хамбург, Немачка Шљака Уругвај Пабло Куевас 6–1, 6–4
Победник 6. 4. август 2018. Кицбил, Аустрија Шљака Узбекистан Денис Истомин 6–2, 6–2
Финалиста 1. 23. септембар 2018. С. Петербург, Русија Тврда (д) Аустрија Доминик Тим 3–6, 1–6

Парови: 4 (4–0)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (1–0)
АТП 250 (3–0)
Финала по подлози
Тврда (0–0)
Шљака (4–0)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (4–0)
Дворана (0–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 27. јул 2013. Умаг, Хрватска Шљака Шпанија Давид Мареро Сједињене Америчке Државе Николас Монро
Немачка Симон Штадлер
6–1, 5–7, [10–7]
Победник 2. 24. мај 2014. Ница, Француска Шљака Аустрија Филип Освалд Индија Рохан Бопана
Пакистан Ајсам-ул-Хак Куреши
6–2, 6–0
Победник 3. 22. фебруар 2015. Рио, Бразил Шљака Аустрија Филип Освалд Шпанија Пабло Андухар
Аустрија Оливер Марах
7–6(7–3), 6–4
Победник 4. 23. јул 2016. Умаг, Хрватска (2) Шљака Шпанија Давид Мареро Хрватска Никола Мектић
Хрватска Антонио Шанчић
6–4, 6–2

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Martin Klizan – bio/personal”. ATP World Tour. Приступљено 30. 11. 2017. 
  2. ^ „Karol Kučera sa stáva trénerom Martina Kližana”. Sport aktuality. 15. 10. 2010. Приступљено 24. 2. 2016. 
  3. ^ „Martin Kližan pustil k vode trénera. Damm: Dôvod stále nepoznám”. Pluska. 29. 7. 2015. Приступљено 30. 11. 2017. 
  4. ^ „Martin Hromec sa stal novým trénerom Martina Kližana”. Webnoviny. 20. 11. 2015. Приступљено 24. 2. 2016. 
  5. ^ „Martin Hromec už nie je trénerom Martina Kližana: Mohli sme dosiahnuť viac!”. Nový Čas. 9. 10. 2017. Приступљено 20. 6. 2018. 
  6. ^ „FOTO Kližan musí začínať znovu od nuly: Hrbatý prezradil, akým peklom si prejde”. Športky.sk. 18. 12. 2017. Приступљено 20. 6. 2018. 
  7. ^ „Kližan chce zmeniť svoj imidž. Ľudia by mu mali dať čas, hovorí Hrbatý”. SME Šport. 6. 1. 2018. Приступљено 20. 6. 2018. 
  8. ^ ITF Juniors Profile
  9. ^ „ATP St. Petersburg - Slovak Martin Klizan wins first career title”. Tennis World. 23. 9. 2012. Приступљено 30. 11. 2017. 
  10. ^ „Martin Klizan wins BMW Open final”. ESPN. 4. 5. 2014. Приступљено 16. 1. 2016. 
  11. ^ „Kližan trijumfovao u Kazablanki”. Net Tenis. 13. 4. 2015. Приступљено 16. 1. 2016. 
  12. ^ „Klizan's Rotterdam Heroics End In Glory”. ATP World Tour. 14. 2. 2016. Приступљено 22. 7. 2016. 
  13. ^ „Klizan Saves His Best For Last In Hamburg Final”. ATP World Tour. 17. 7. 2016. Приступљено 22. 7. 2016. 
  14. ^ „Read & Watch: Klizan Charges To Kitzbühel Crown”. ATP World Tour. 4. 8. 2018. Приступљено 7. 8. 2018. 
  15. ^ „Thiem Prevents History, Triumphs In St. Petersburg”. ATP World Tour. 23. 9. 2018. Приступљено 24. 9. 2018. 
  16. ^ „Nadalu očitana lekcija od 56. igrača na svetu, Kližan eliminisao Španca u Pekingu!”. Blic. 3. 10. 2014. Приступљено 16. 1. 2016. 
  17. ^ „Klizan moves to Babolat racket”. Webnoviny. 5. 1. 2016. Приступљено 30. 11. 2017. 
  18. ^ „Klizan returns to Head racket after three weeks”. Webnoviny. 20. 1. 2016. Приступљено 30. 11. 2017. 

Спољашње везе[уреди]