Crnjevac

Crnjevac
	Prunella vulgaris (Common Self-heal)
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Lamiales
Породица:	Lamiaceae
Потпородица:	Nepetoideae
Племе:	Mentheae
Род:	Prunella; L.
Синоними
	Brunella Mill.; Prunellopsis Kudô;

Crnjevac je rod zeljastih biljaka porodice usnatica, koja ima veliku primenu u travarstvu. Za razliku od velikog broja usnatica, poput nane, ruzmarina i sl, crnjevac nema poseban izrazit miris. Njeni nazivi na engleskom jeziku bi se mogli prevesti kao "svelečilica". Biljka je u poslednje vreme predmet čitavog niza naučnih istaživanja.^[2]

Stanšte[уреди | уреди извор]

Većina vrsta Crnjevca se prirodno javlja po Evropi, Aziji, i Severu Afrike, A Prunella vulgaris (Občni Crnjevac) je Holartično rasprostranjen, te se javlja i u Severnoj Americi, i predstavlja uobičajen korov. Rastu nisko, i bujaju na vlažnim travnatim površinama, gde se brzo šire i gusto prekrivaju tlo. Kao što je česa pojava sa biljkama iz porodice usnatica, imaju četvrtasto stablo.

Opis[уреди | уреди извор]

Engski naziv "svelečilica" potiče od toga što se neke vrste koriste u lečenju mnogih manjih oboljenja. Može se uzgajati iz semena, ili deljenjem busena na proleće i jesen.

Vrste[уреди | уреди извор]

Prunella albanica Pénzes - Albanija
Prunella × bicolor Beck - delovi Evrope (P. grandiflora × P. laciniata)
Prunella × codinae Sennen - Španija (P. hyssopifolia × P. laciniata)
Prunella cretensis Gand. - Krit
Prunella × gentianifolia Pau - Španija (P. hyssopifolia × P. vulgaris)
Prunella grandiflora (L.) Scholler - centralna + južna Evropa od Kavkaza do Rusije; Kavkaz
Prunella hyssopifolia L. - Španija, Francuska, Italija, Maroko
Prunella × intermedia Link - centralna + jugozapadna Evropa (P. laciniata × P. vulgaris)
Prunella laciniata (L.) L - centralna + južna Evropa, North Africa, Middle East
Prunella orientalis Bornm. - Turska, Sirija
Prunella prunelliformis (Maxim.) Makino - Japan
Prunella × surrecta Dumort. - centralna + jugozapadna Evropa (P. grandiflora × P. vulgaris)
Prunella vulgaris L. - rasprostranjena širom Evrope, Severne Afrike, Azije, Severne Amerike; naturalizovana u Novom Zelandu i delovima Amerike

Podvrste:^[3][уреди | уреди извор]

Prunella vulgaris ssp. aleutica (Fernald) Hultén – Aleutian selfheal
Prunella vulgaris ssp. lanceolata (W. Bartram) Hultén – lance selfheal
Prunella vulgaris ssp. vulgaris (L.) – common selfheal

Upotreba[уреди | уреди извор]

Narodna medicina[уреди | уреди извор]

Na Pacifičkom severozapadu, njezin sok je koristilo Quinault pleme, dok ju je Quileute pleme koristilo na krastama. Takođe, koristili su celu biljku za lečenje posekotina i upala.^[4] Pripremom biljke sa mašću prave se melemi. Osušena biljka (кин: 夏枯草) se koristi za spravljanje biljnog napitka. Često se koristi i za halitozu, i to uglavnom u kombinaciji sa drugim biljkama (npr. perilla, nana, etc.). [1]

U ishrani[уреди | уреди извор]

Blago gorki listovi se koriste kao salata. Larve nekih Leptira, uključujući Coleophora albitarsella je koriste u ishrani^[5].

Prunella vulgaris se koristi i kao sastojak nekih bodybuilding suplemenata.

Reference[уреди | уреди извор]

^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
^ „Prunella vulgaris - PubAg Search Results”. pubag.nal.usda.gov (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020.
^ „Prunella vulgaris L.”. www.itis.gov. ITIS. Приступљено 23. 6. 2016.
^ „Prunella spike History...”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2018. г. Приступљено 2. 6. 2017.
^ „Coleophora Albitarsella”.

[f-1] Kew World Checklist of Selected Plant Families

[2] „Prunella vulgaris - PubAg Search Results”. pubag.nal.usda.gov (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020.

[ITIS-3] „Prunella vulgaris L.”. www.itis.gov. ITIS. Приступљено 23. 6. 2016.

[4] „Prunella spike History...”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2018. г. Приступљено 2. 6. 2017.

[5] „Coleophora Albitarsella”.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]