Crnjevac
Crnjevac | |
---|---|
Prunella vulgaris (Common Self-heal) | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Lamiales |
Породица: | Lamiaceae |
Потпородица: | Nepetoideae |
Племе: | Mentheae |
Род: | Prunella L. |
Синоними[1] | |
|
Crnjevac je rod zeljastih biljaka porodice usnatica, koja ima veliku primenu u travarstvu. Za razliku od velikog broja usnatica, poput nane, ruzmarina i sl, crnjevac nema poseban izrazit miris. Njeni nazivi na engleskom jeziku bi se mogli prevesti kao "svelečilica". Biljka je u poslednje vreme predmet čitavog niza naučnih istaživanja.[2]
Stanšte
[уреди | уреди извор]Većina vrsta Crnjevca se prirodno javlja po Evropi, Aziji, i Severu Afrike, A Prunella vulgaris (Občni Crnjevac) je Holartično rasprostranjen, te se javlja i u Severnoj Americi, i predstavlja uobičajen korov. Rastu nisko, i bujaju na vlažnim travnatim površinama, gde se brzo šire i gusto prekrivaju tlo. Kao što je česa pojava sa biljkama iz porodice usnatica, imaju četvrtasto stablo.
Opis
[уреди | уреди извор]Engski naziv "svelečilica" potiče od toga što se neke vrste koriste u lečenju mnogih manjih oboljenja. Može se uzgajati iz semena, ili deljenjem busena na proleće i jesen.
Vrste
[уреди | уреди извор]- Prunella albanica Pénzes - Albanija
- Prunella × bicolor Beck - delovi Evrope (P. grandiflora × P. laciniata)
- Prunella × codinae Sennen - Španija (P. hyssopifolia × P. laciniata)
- Prunella cretensis Gand. - Krit
- Prunella × gentianifolia Pau - Španija (P. hyssopifolia × P. vulgaris)
- Prunella grandiflora (L.) Scholler - centralna + južna Evropa od Kavkaza do Rusije; Kavkaz
- Prunella hyssopifolia L. - Španija, Francuska, Italija, Maroko
- Prunella × intermedia Link - centralna + jugozapadna Evropa (P. laciniata × P. vulgaris)
- Prunella laciniata (L.) L - centralna + južna Evropa, North Africa, Middle East
- Prunella orientalis Bornm. - Turska, Sirija
- Prunella prunelliformis (Maxim.) Makino - Japan
- Prunella × surrecta Dumort. - centralna + jugozapadna Evropa (P. grandiflora × P. vulgaris)
- Prunella vulgaris L. - rasprostranjena širom Evrope, Severne Afrike, Azije, Severne Amerike; naturalizovana u Novom Zelandu i delovima Amerike
Podvrste:[3]
[уреди | уреди извор]- Prunella vulgaris ssp. aleutica (Fernald) Hultén – Aleutian selfheal
- Prunella vulgaris ssp. lanceolata (W. Bartram) Hultén – lance selfheal
- Prunella vulgaris ssp. vulgaris (L.) – common selfheal
Upotreba
[уреди | уреди извор]Narodna medicina
[уреди | уреди извор]Na Pacifičkom severozapadu, njezin sok je koristilo Quinault pleme, dok ju je Quileute pleme koristilo na krastama. Takođe, koristili su celu biljku za lečenje posekotina i upala.[4] Pripremom biljke sa mašću prave se melemi. Osušena biljka (кин. 夏枯草) se koristi za spravljanje biljnog napitka. Često se koristi i za halitozu, i to uglavnom u kombinaciji sa drugim biljkama (npr. perilla, nana, etc.). [1]
U ishrani
[уреди | уреди извор]Blago gorki listovi se koriste kao salata. Larve nekih Leptira, uključujući Coleophora albitarsella je koriste u ishrani[5].
Prunella vulgaris se koristi i kao sastojak nekih bodybuilding suplemenata.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
- ^ „Prunella vulgaris - PubAg Search Results”. pubag.nal.usda.gov (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020.
- ^ „Prunella vulgaris L.”. www.itis.gov. ITIS. Приступљено 23. 6. 2016.
- ^ „Prunella spike History...”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2018. г. Приступљено 2. 6. 2017.
- ^ „Coleophora Albitarsella”.