Dodekanol
Изглед
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Dodekan-1-ol
| |
Drugi nazivi
Dodekanol
1-Dodekanol Dodecil alkohol Lauril alkohol | |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
DrugBank | |
ECHA InfoCard | 100.003.620 |
KEGG[2] | |
UNII | |
| |
Svojstva | |
C12H26O | |
Molarna masa | 186,34 |
Agregatno stanje | Bezbojna tečnost |
Gustina | 0,8309 |
Tačka topljenja | 24 °C (75 °F; 297 K) |
Tačka ključanja | 259 °C (498 °F; 532 K) |
Nerastvoran | |
Rastvorljivost u etanolu i etaru | Rastvoran |
Opasnosti | |
R i S oznake | R36 |
Tačka paljenja | 127 °C |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Dodekanol (1-dodekanol, dodekan-1-ol, dodecil alkohol, lauril alkohol) je masni alkohol. Dodekanol je bezbojna, u vodi nerastvorna tečnost sa tačkom topljenja od 24 °C i tačkom ključanja 259 °C. On ima miris cveća. On se može dobiti iz masnih kiseline iz palminih koštica ili kononasovog ulja i metil estara putem redukcije.
Dodekanol se koristi u proizvodnji surfakanata, mazivnih ulja, lekova, u pravljenju monolitičkih polimera i kao začin za hranu.
U kozmetici se dodekanol koristi kao ovlaživač.
Toksičnost
[уреди | уреди извор]Dodekanol je blag iritant kože. On ima polovinu nivoa toksičnosti etanola, ali je veoma štetan za morske organizme.[5]
Uzajamna rastvorljivost dodekanola i vode
[уреди | уреди извор]Uzajamna rastvorljivost 1-dodekanola i je kvantifikovana.[6]
Temperatura, °C | Rastvorljivost dodekanola u vodi | Rastvorljivost vode u dodekanolu |
---|---|---|
29.5 | 0.04 | 2.87 |
40.0 | 0.05 | 2.85 |
50.2 | 0.09 | 2.69 |
60.5 | 0.15 | 2.96 |
70.5 | 0.09 | 2.70 |
80.3 | 0.14 | 2.89 |
90.8 | 0.18 | 2.96 |
standardna devijacija | 0.02 | 0.01 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ MSDS Safety Sheet Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2011)
- ^ Richard Stephenson and James Stuart, "Mutual Binary Solubilities: Water-Alcohols and Water-Esters", J. Chem. Eng. Data, 1986, 31, 56-70.