Јакоб Молек Мохор

јакоб молек
јакоб молек
	Јакоб Молек Мохор
Лични подаци
Датум рођења	20. јул 1914.
Место рођења	Петковец, код Врхнике, Аустроугарска
Датум смрти	7. март 1945. (30 год.)
Место смрти	Бистрица, Краљевина Мађарска
Професија	кожарски радник
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.

Јакоб Молек Мохор (Петковец, код Врхнике, 20. јул 1914 — Бистрица, 7. март 1945), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јакоб Молек рођен је 20. јула 1914. године у Петковцу код Врхнике. Пре рата је радио као кожарски радник у Камнику.

Већ у априлу 1941. године учествовао је у првим припремама за организовану борбу. Био је један од главних организатора устанка у камнишком срезу, где је сакупљао прве борце и дизао народ на устанак. Био је у првој партизанској групи, из које је настала Прва камнишка чета и остао у њој док није био формиран Камнишки батаљон. С тим батаљоном је учествовао у бици код Дражгоша, а затим је са својом четом отишао назад у Тухињску долину, за кратко време окупио 150 бораца и основао Камнишко-кокршки партизански одред.

Са својим борцима је учествовао у многим сукобима против непријатеља. Јуна 1942. године је с њима заузео упориште Страјне, затим Чрнивец, па су онда следиле добро припремљене акције на Козјаку и Брезовици. 10. маја 1942. године, Молек је с мањим бројем партизана цео дан пружао отпор бројнијем непријатељу и нанео му велике губитке.

Учествовао је у заузимању Нове Штифте и у ослобођању горње Савињске долине. Тада је већ био политички комесар батаљона. До лета 1944. године био је заменик политичког комесара у Шестој бригади „Славко Шландер“. У јесен 1944. послан је у Штајерску, где је био члан Покрајинског комитета Комунистичке партије Словеније.

Крајем 1944. године отишао је у Прекомурје, где је у Бистрици погинуо у борби 7. марта 1945. године. Сахрањен је у Горњој Бистрици.

Одлуком председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.