Едо Брајник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЕДО БРАЈНИК
Edo Brajnik.jpg
Едо Брајник
Датум рођења(1922-08-16)16. август 1922.
Место рођењаКамник,
 Краљевина СХС
Датум смрти3. децембар 1983.(1983-12-03) (61 год.)
Место смртиЉубљана,  СР Словенија
 СФР Југославија
Члан КПЈ одмај 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПОЈ
1941 - 1945
Народни херој од20. децембра 1951.
Одликовања
Орден народног хероја
Партизанска споменица 1941.

Едо Брајник — Штефан (Камник, 16. август 1922Љубљана, 3. децембар 1983) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 16. августа 1922. године у Камнику. Био је предратни ученик и завршио 8. разред гимназије у Љубљани. Од 1938. године, Партија је покренула овог младог 16-годишњег дечака на доследан револуционарски посао и поверио му још веће организационе послове. Брајник је постао члан СКОЈ-а у октобру 1939. Са капитулације Краљевине Југославије је преузео вођство секундарних организација у Љубљани. Члан Комунистичке партије је постао у мају 1941. У јулу 1941, он је организовао борбену групу Скојевцев, која је постала једна од најактивнијих група у Љубљани. Учествовао је у многим кампањама и борбама, водио је безбедносне групе у Љубљани од пролећа 1942. године. Тада је постао члан колеџа ВОС, касније централног комитета. У Љубљани, радио је као командант служби безбедности до одласка партизана на почетку маја 1943. Упркос одласку партизана у развоју и изградњи ВОСа је радила на његовом укидању у фебруару 1944. године, када је преузео руководство Одељења унутрашњих послова Бироа СНОС.

Након успостављања ОЗНА у мају 1944. године, постављен је за заменика лидера и почетком 1945. године као шеф одсека ОЗНЕ за Југославију. После рата, радио је много година у Федералној управи унутрашњих послова у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је и Орден народног хероја, којим је одликован 20. децембра 1951. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]