Андреј Жван

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
АНДРЕЈ ЖВАН
Andrej Žvan.jpg
Андреј Жван
Датум рођења(1915-11-21)21. новембар 1915.
Место рођењаСподње Горје
 Аустроугарска
Датум смрти24. март 1945.(1945-03-24) (29 год.)
Место смртиПорезен
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професијарадник
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпоручник
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден за храброст

Андреј Жван – Борис (Сподње Горје, 21. новембар 1915Порезен, 24. март 1945), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1915. године у месту Сподње Горје. Након завршене основне школе, помагао је оцу при обрађивању земље. Око 1933. године, постао је активан у културно-просветном друштву „Слобода“ у родном месту. Након служења војног рока 1937-1941, запослио се у железари у Јесеницама, где је испрва био обичан радник, али се после усавршио као електроварилац. Године 1938. постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије, а 1939. члан Комунистичке партије Југославије.

Након окупације Југославије 1941, укључио се у припреме словеначких комуниста за оружани устанак. Како би избегао хапшење, заједно с браћом Алојзом и Јанезом, пребегао је јула 1941. године партизанима Јесеничке чете на Покљуки и с њима учествовао у нападу на Немце 1. августа код Межакље. Након битке на Котличу 8. августа, био је постављен за командира вода. Децембра 1941, учествовао је у организовању Народноослободилачког покрета у околини Бледа и Бохиња, те је заједно с Јакобом Бокалом основао и водио партизански батаљон „Франце Прешерн“.

Од почетка 1942, био је командир Прешернове чете на Покљуки, која је у лето исте године прерасла у Други батаљон Горењског партизанског одреда. Жван је августа исте године био именован за команданта тог одреда. На јесен је оболео, па се привремено повукао из борби. Почетком 1943, поновно се вратио у састав батаљона на Кљуки. По оснутку Седме словеначке бригаде „Франце Прешерн“, био је командант минерско-диверзантског вода „Триглав“, који је извео неколико успешних напада на немачке објекте и патроле. Новембра 1943, добио је чин поручника НОВЈ. Јануара 1944. се поновно разболео. Након оздрављења, завршио је официрску школу при Главном штабу НОВ и ПО Словеније, а крајем 1944. додељена му је функција заменика команданта Горењског оперативног подручја. Тамо је водио бригу и о приливу нових снага у горењске партизанске јединице. Те је године био одликован Орденом за храброст.

Током последње непријатељске офанзиве на подручју Горењске и Приморске, Жван је био командант велике, али слабо наоружане групе партизана, коју су на Порезну опколиле немачке снаге. Погинуо је 24. марта 1945, током пробоја непријатељског обруча.

Након завршетка рата, сахрањен је у групној гробници палих бораца на гробљу у родном Сподњем Горју.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]