Драгомир Бенчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДРАГОМИР БЕНЧИЋ
Dragomir Benčič.jpg
Драгомир Бенчић
Датум рођења(1911-10-30)30. октобар 1911.
Место рођењаПула
 Аустроугарска
Датум смрти23. јун 1967.(1967-06-23) (55 год.)
Место смртиЗагреб,  СР Хрватска
 СФР Југославија
Професијаинжењер грађевинарства
Члан КПЈ одјуна 1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаВојска краљевине Југославије
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1941. – 1967.
Чингенерал-потпуковник
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден народне армије
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Драгомир Бенчић (Пула, 30. октобар 1911Загреб, 23. јун 1967), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 30. октобра 1911. године у Пули, у сиромашној чиновничкој породици. Основну школу завршио је у родном граду, а гимназију у Љубљани. Након тога студирао је грађевинарство на Техничком факултету у Љубљани. Пред рат 1941. године, запослен као техничар, прикључио се радничком покрету.

У јуну 1941. године прикључио се Народноослободилачком покрету, а партизанима се придружио априла 1942. године. Пре тога, априла 1941, добровољно се пријавио у војску да би учествовао у одбрани Југославије. Био је затворен, али је успео да побегне из Љубљане. Након тога је учествовао у припремама за оружани устанак.

Априла 1942. године, ступио је у Прву чету Нотрањског одреда, а у јуну постао члан Комунистичке партије Југославије и политички комесар чете. Доцније је био политички комесар батаљона Доломитског одреда од краја 1942., Прве истарске бригаде од септембра 1943, Тринаесте ударне бригаде на прелазу из 1943. у 1944, Четрнаесте дивизије од марта 1944., Четврте оперативне зоне за Штајерску и Корушку од августа 1944. и најзад Деветог корпуса од марта 1945. године. Током рата био је рањаван три пута.

После рата, биран је у Главни одбор Освободилне фронте Словеније, а био је и секретар Покрајинског народноослободилачког одбора за Словеначко приморје и Истру. Након тога је постављен за команданта Југословенског одреда за Истру и Словеначко приморје. Дипломирао је грађевинарство на Техничком факултету и завршио Вишу војну академију ЈНА. Вршио је и следеће функције:

  • заменик и начелник Грађевинске управе Државног секретаријата за народну одбрану (ДСНО)
  • помоћник команданта Загребачке војне овласти за политичко-управне послове
  • члан Опуномоћства Централног комитета СКЈ за организацију СК у ЈНА
  • руководилац Опуномоћства ЦК за Загребачку војну област

Умро је 23. јуна 1967. године у Загребу, а сахрањен је у Љубљани.[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]