Ћелије (Лајковац)
Ћелије | |
|---|---|
 Спомен црква Светог Ђорђа | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Колубарски |
| Општина | Лајковац |
| Становништво | |
| — 2011. |  701 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 21′ 16″ С; 20° 11′ 17″ И / 44.3545° С; 20.188° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 191 m |
| Површина | 7,16 km2 |
.svg)  Ћелије Ћелије на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 014 |
| Регистарска ознака | VA |
Ћелије је насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 701 становника.
Географске одлике[уреди | уреди извор]
Насеље се налази на 110-180 метара надморске висине на додиру шумадијског побрђа и десних алувијалних равни Колубаре и њене притоке Љиг, 3 километра источно од Лајковца и 65 километара јужно од Београдa. Кроз село пролази пруга Београд-Бар, као и Ибарска магистрала, која даље води ка Јадранском мору. Кроз село протичу четири потока: Каменица, Буковац, Бунарић и Лађевац и реке Колубара и Љиг.
Село се састоји из 13 засеока, а то су: Албанија, Враче брдо, Мокро Поље, Човка, Обренове ливаде, Пољну, Перило, Буковац, Лађевац, Бели брод, Обрадовића крај, Чук и Врелине, распоређених по косама.
Историја[уреди | уреди извор]
На археолошком локалитету Анине пронађени су остаци римске виле из 4. века.[1][2][3][4]
У уговору деспота Стефана Лазаревића и угарског краља Жигмунда из 1426. године, помиње се Castrum Brodare, што одговара данашњем прелазу преко реке и засеоку Бели брод. У попису влаха Београдске нахије 1628. године, спомиње се село Каменица. Други назив села је Драгилићи, док данашњи назив села означава калуђерске келије (ћелије) у којима су се калуђери молили у прошлости. Ћелије као насеље се први пут помиње 1811. године. За време Првог светског рата, на територији овог села водила се Колубарска битка. Село је потпуно страдало, a брда су била преорана од граната која су месец дана падала по њима. На Враче брду изван села је погинуо и Димитрије Туцовић, истакнути српски социјалиста. На Враче Брду је после Другог светског рата подигнут споменик њему у част. Четвороразредна школа у селу је почела са радом 1931. године. Електричну енергију село добија 1952. године, а телефонску линију 1978/79. године.
Привреда[уреди | уреди извор]
У селу се налази кречана „Димитрије Туцовић“, млин са пекаром „Млин-Пек“, предузеће за машинску обраду мотора „Живановић“, столарско предузеће „Ентеријер“. Пољопривреда је веома развијена. Њиве се налазе око реке Колубаре и Љига, као и на падинама Враче Брда и Човке. Пашњаци су у брдима, као и воћњаци. Земљиште је најплодније око Колубаре због наноса од њених поплава. Од пољопривредних култура највише се гаје кукуруз и пшеница, док се јечам слабије гаји. Од воћних култура се гаје: јабука, крушка и шљива. Од стоке највише свиње и краве.
Културне знаменитости[уреди | уреди извор]
Манастир Светог Великомученика Георгија, обновљен је 29. јула 2006. године. На темељима старијег здања, подигнута је мала спомен-костурница погинулим војницима у Колубарској бици. У старим записима је откривено да је накада ту био манастир. Током његове обнове, у порти манастира, откривен је гроб српског велможе из средњег века. Верује се да је то гроб Гргура Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Ћелије живи 669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,1 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 6 | 5 | ||
| 80+ | 5 | 12 | ||
| 75—79 | 17 | 21 | ||
| 70—74 | 14 | 31 | ||
| 65—69 | 34 | 31 | ||
| 60—64 | 20 | 21 | ||
| 55—59 | 18 | 25 | ||
| 50—54 | 26 | 29 | ||
| 45—49 | 34 | 37 | ||
| 40—44 | 31 | 25 | ||
| 35—39 | 27 | 20 | ||
| 30—34 | 25 | 27 | ||
| 25—29 | 29 | 23 | ||
| 20—24 | 28 | 33 | ||
| 15—19 | 22 | 18 | ||
| 10—14 | 22 | 25 | ||
| 5—9 | 20 | 20 | ||
| 0—4 | 20 | 23 | ||
| Просек : | 40,1 | 42,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 336 | 86 | 223 | 16 | 9 | 2 |
| Женски | 358 | 56 | 215 | 73 | 13 | 1 |
| УКУПНО | 694 | 142 | 438 | 89 | 22 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 183 | 11 | 0 | 62 | 46 |
| Женски | 80 | 14 | 0 | 6 | 19 |
| УКУПНО | 263 | 25 | 0 | 68 | 65 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 17 | 3 | 7 | 11 |
| Женски | 4 | 2 | 4 | 6 | 3 |
| УКУПНО | 8 | 19 | 7 | 13 | 14 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 2 | 2 | 0 |
| Женски | 0 | 2 | 1 | 3 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 3 | 3 | 5 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 17 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 13 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 30 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Раскошна римска грађевина у Ћелијама („Вечерње новости“, 11. август 2013)
- ^ У Ћелијама пронађена вила римских богаташа („Вечерње новости“, 19. новембар 2014)
- ^ Ћелије: Нађена вила римског богаташа („Вечерње новости“, 4. децембар 2015)
- ^ Нађено купатило римског богаташа („Вечерње новости”, 29. мај 2016)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
