Џенг Хе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џенг Хе
Zhen he.jpg
Статуа Џенг Хеа у Малаци, Малезија
Датум рођења 1371.
Место рођења Гунјанг (Јунан)[1]
 Кина
Датум смрти 1435.
Место смрти на мору
Џенг Хе је довео жирафу са својих путовања[2][3][4][5]

Џенг Хе (трад. кин. 鄭和, упрошћ. кин. 郑和; 13711435) био је кинески поморац и истраживач, извео је путовања општепозната као „Евнух Самбао на Западном океану“ (кин. 三保太監下西洋) или „Џенг Хе на Западном океану“, од 1405. до 1433. „Западни океан“ односи се на азијска и афричка подручја које је Џенг Хе истраживао. Међу њима су подручја југоисточне азије, Суматре, Јаве, Шри Ланке, Индије, Персије, Персијског залива, југозападне Азије, Црвеног мора, и Мозамбика.[6] Тачан број његових путовања зависи од начина дељења, али путовао је седам пута до „Западног океана“ са својом флотом. На врхунцу моћи, флота се састојала од 30.000 морнара и 70 бродова. Бродови су досегнули дужину од 120 м и ширину од 50 м, и стога су били највећи дрвени бродови тог времена. Њима је прешао више од 50.000 км.[7]

Муслимански евнух, Џенг Хе је био важан повереник Јунглеског цара Кине (владавина од 1403. до 1424. године), трећег цара династије Минг. Рођен је у покрајини Јунан са именом „Ма Хе“[1][8][9][10][11] године 1371. у граду Гунјанг.[12][13] Његов деда и отац су ишли на хаџилук (ходочашће у Меку), и претпоставља се да је од њих чуо приче о далеким земљама. Ма Хе је био је припадник Семура, муслиманског народа из средње Азије.[8][14][15]

Године 1381, преминуо му је отац, а исте године војска династије Минг, након пораза у северном Јуану, послана је у Јунан, да угуши побуну монголског престолонаследника Басалавармија, у којој је као 11-годишњак суделовао и Ма Хе. Тада је Ма Хе заробљен и кастриран, те послан на двор Цара Кине, где је добио надимак 'Сан Бао', што значи „Три драгуља“. С временом је постао одани слуга будућем цару Јонгле, коме је помогао да се реши претходника, цара Ђенвена, и да дође на власт. Као захвалу за одану службу нови цар му је дао ново име „Џенг Хе“. Учио је на Нанкинг универзитету (централном царском универзитету). Његова путовања су приказала импресивне организацијске способности и технолошку моћ, али нису остворила значајну трговину, јер је Џенг Хе био адмирал и службеник, а не трговац.[16][17]

Његов надимак Сан Бао је покренуо спекулацију о томе да се по њему назвао Синдбад.

Године 1424. умро је цар Јонгле. Његов наследник, Хунгси (владавина од 1424. до 1425. године) је одлучио да заустави утицај евнуха на Кинеском двору, те је зауставио поморска путовања. Џенг Хе је имао још једно путовање под царом Сјуенде (владавина од 1426. до 1435. године), на којем је и преминуо, а након тога су заустављена сва путовања кинеских флота.

Живот[уреди]

Рани живот и кастрација[уреди]

Zheng He was captured by the Ming armies at Yunnan in 1381.[9] General Fu Youde saw Zheng He on a road and approached him in order to inquire about the location of the Mongol pretender.[18] Zheng He responded defiantly by saying that the Mongol pretender had jumped into a lake.[18] Afterwards, the general took him prisoner.[18] The young Zheng He was soon castrated before being placed in servitude of the Prince of Yan.[19] However, Levathes (1996) has stated that he was castrated in 1385.[18]

He was sent to serve in the household of Zhu Di, the Prince of Yan, who later became the Yongle Emperor.[19][18] He was 10 years old when he entered into the service of the Prince of Yan.[20] Zhu Di was eleven years older than Zheng He.[21] Since 1380, the prince had been governing Beiping (the future Beijing),[19] which was located near the northern frontier where the hostile Mongol tribes were situated.[18][21] Zheng He would spend his early life as a soldier on the northern frontier.[18][20] He often participated in Zhu Di's military campaigns against the Mongols.[21][22] On 2 March 1390, Zheng He accompanied Zhu Di when he commanded his first expedition, which was a great victory as the Mongol commander Naghachu surrendered as soon as he realized he had fallen for a deception.[23]

Ма Хаџи, службених династија Јуан у Јунану (потомак Sayyid Ajjal Shams al-Din Omar), and his young son Ma He, future admiral Zheng He, as imagined by a modern Kunyang sculptor.

Eventually, he would gain the confidence and trust of the prince.[21] Zheng He was also known as "Sanbao" during the time of service in the household of the Prince of Yan.[24] This name was a reference to the Three Jewels (triratna) in Buddhism.[25] He received a proper education while at Beiping, which he would not have had if he had been placed in the imperial capital Nanjing as the Hongwu Emperor did not trust eunuchs and believed that it was better to keep them illiterate.[24] Meanwhile, the Hongwu Emperor exterminated many of the original Ming leadership and gave his enfeoffed sons more military authority, especially those in the north like the Prince of Yan.[26]

Зрело доба и војна каријера[уреди]

Zheng He's appearance as an adult was recorded: he was seven chi.[а] tall, had a waist that was five chi in circumference, cheeks and a forehead that were high, a small nose, glaring eyes, teeth that were white and well-shaped as shells, and a voice that was as loud as a bell. It is also recorded that he had great knowledge about warfare and was well-accustomed to battle.[9][27]

The young eunuch eventually became a trusted adviser to the prince and assisted him when the Jianwen Emperor's hostility to his uncle's feudal bases prompted the 1399–1402 Jingnan Campaign which ended with the emperor's apparent death and the ascension of the Zhu Di, Prince of Yan, as the Yongle Emperor. In 1393, the Crown Prince had died, thus the deceased prince's son became the new heir apparent.[26] By the time the emperor died (24 June 1398), the Prince of Qin and the Prince of Jin had perished, which left Zhu Di, the Prince of Yan, as the eldest surviving son of the emperor.[26] However, Zhu Di's nephew succeeded the imperial throne as the Jianwen Emperor.[28] In 1398, he issued a policy known as xiaofan, "reducing the feudatories", which entails eliminating all the princes by stripping their power and military forces.[29] In August 1399, Zhu Di openly rebelled against his nephew.[30] In 1399, Zheng He successfully defended Beiping's city reservoir Zhenglunba against the imperial armies.[31][32] In January 1402, Zhu Di began with his military campaign to capture the imperial capital Nanjing.[33] Zheng He would be one of his commanders during this campaign.[33]

In 1402, Zhu Di's armies defeated the imperial forces and marched into Nanjing on 13 July 1402.[33][34] Zhu Di accepted the elevation to emperor four days later.[34] After ascending the throne as the Yongle Emperor, he promoted Zheng He as the Grand Director (Taijian) of the Directorate of Palace Servants.[34] During the New Year's day on 11 February 1404,[31] the Yongle Emperor conferred the surname "Zheng" to him (his original name was still Ma He), because he had distinguished himself defending the city reservoir Zhenglunba against imperial forces in the Siege of Beiping of 1399,[31][35] Another reason was that the eunuch commander also distinguished himself during the 1402 campaign to capture the capital Nanjing.[35] It is believed that his choice to confer the surname "Zheng" was because the eunuch's horse had been killed during the battle at Zhenglunba near Beiping at the onset of his rebellion.[36]

Путовања[уреди]

Руте путовања Џенг Хеове флоте.

У раздобљу између 1405. и 1433. владари династије Минг опремили су седам поморских експедиција, са циљем ширења кинеског утицаја у регији, наметања царске контроле над трговином и величањем кинеске моћи у царствима и државама у подручју Индијског океана. Џенг Хе је преглашен адмиралом и постављен је за заповедника ове велике флоте на којој је путовала и бројна војска. Током својих путовања Џенг Хе је посетио Арабију, Источну Африку, Индију, Индонезијски архипелаг и Тајланд (тада Сијам), доневши у те крајеве бројне нове ствари, те узевши из тих крајева бројне дарове за владара. Иако је током својих путовања адмирал првобитно жељене циљеве покушавао да постигне дипломатијом, није зазирао од употребе војне силе која га је пратила, како би успоставио доминацију. Немилосрдан је био према пиратима дуж јужне обале Кине и југоисточне Азије, а водио је и копнене ратове када би локални моћници запретили његовој флоти.

Прво путовање (1405. – 1407.)[уреди]

Мапа света из 1763. године, која је копија мапе Џенг Хеа из 1418. године.

Прва флота се састојала од 62 брода. У јесен године 1405. флота је кренула са посадом од 27.800 чланова. Циљ првог путовања је била Колката у Индији. Индија је била истражена копненим путем већ у 7. веку од стране кинеског истрживача Сјуенцанг. Флота је застала у Вијетнаму, Јави и Малаки и кретала се даље западно преко Индијског океана до Шри Ланке и јужно-источне обале Индије. Зиму године 1406./1407. флота је остала на том подручју да тргује са тамошњим трговцима и успостави прве дипломатске везе. На повратку се флота супроставила пиратима и уништила већи део њихових бродова. Џенг Хе је наложио да се вођи пирата јавно одруби глава. Још 1407. године се враћа у Нанкинг.

Друго путовање (1407.–1409.)[уреди]

Друго путовање је опет било у Индију, да осигура моћ краља у Колкати. Џенг Хе није био присутан на том путвању, јер је имао надзор над обнављањем храмова у Кини.

Треће путовање (1409.–1411.)[уреди]

Треће путовање, за Џенг Хеа друго, је кренуло са 48 бродова и око 30.000 чланова посаде. На путу до одредишта су успоставили складишта за робу. Краљ Шри Ланке је имао непријатељски став према кинезима. Џенг Хеова војска је заробила краља и одвела га у Нанкинг.

Четврто путовање (1413.–1415.)[уреди]

Крајем 1412. године кинески цар наређује Џенг Хеу да крене на четврто путовање. На прелазу године 1413. на 1414. флота од 63 брода и 28.560 чланова посаде креће на пут. Циљ им је био Ормуски пролаз у Персијском заливу познат по драгуљима. Делови флоте су пловили дуж источне обале Африке до Мозамбика. У лето 1415. године флота се враћа са арапским и афричиким дипломатима назад у Нанкинг.

Пето путовање (1417.–1419.)[уреди]

Пето путовање је наредио кинески цар 1416. године да би се дипломате вратиле у своје домовине. Флота је кренула 1417. и вратила се 1419. године.

Шесто путовање (1421.–1422.)[уреди]

Флота је напустила Нанкинг у пролеће 1421. године. Путовање је водило флоту покрај јужне азије, Индије и Персијског залива поново до Африке. Џенг Хе се враћа крајем 1421. године назад у Кину а остатак флоте стиже 1422. године назад у Нанкинг

Цар Јунгле умире 1424. године, што лично погађа Џенг Хеа, као и његове чланове посаде који су били са њим на путовањима. Нови цар Хунгси (Јунглеов син) прекида сва путовања и шаље све морнаре кући. Џенг Хе постаје војни заповедник главног града Нанкинг.

Седмо путовање (1431.–1433.)[уреди]

Цар Хунгси умире 1426. године.[37][38] Његов син Сјуенде постаје цар. Пошто има исте интересе као и његов деда, он поновно покреће флоту 1430. године и наређује ново путовње. Џенг Хеа поставља опет као адмирала флоте. Разлог путовања је било поновно успостављање пријатељских веза за краљевинама Малаке и Тајланда. Годину дана касније флота креће са 100 бродова и 27.500 чланова посаде.

Јубилеј[уреди]

Џенгова путовања славила су се 2005 године. Из града Ћингдао је кренула 24. маја 2005. Зелена обрва на пут, да би након 40 дана достигла кинеску обалу и 17 азијских и афричких лука, попут оног што се догодило пре 600 година.

Такође је кренула приватна експедиција из Тајвана на тај исти пут. У Нанкингу је постављен кип на Џенгов гроб.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. A chi is thought to vary between 10.5 to 12 inches (Dreyer 2007, 19).

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Dreyer 2007, 11.
  2. Wilson, Samuel M. "The Emperor's Giraffe", Natural History Vol. 101, No. 12, December 1992 „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2008. Приступљено 14. 4. 2012. 
  3. Rice, Xan (25. 7. 2010). „Chinese archaeologists' African quest for sunken ship of Ming admiral”. The Guardian. 
  4. „Could a rusty coin re-write Chinese-African history?”. BBC News. 18. 10. 2010. 
  5. „Zheng He'S Voyages To The Western Oceans 郑和下西洋”. People.chinese.cn. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2013. Приступљено 17. 8. 2012. 
  6. John Guy. „Quanzhou: Cosmopolitan City of Faiths”. The World of Khubilai Khan: Chinese Art in the Yuan Dynasty. Yale University Press. стр. 176. ISBN 978-0-300-16656-9. 
  7. Pollard, Elizabeth (2015). Worlds Together Worlds Apart. 500 Fifth Avenue, New York, N. Y. 10110: W. W. Norton & Company, Inc. стр. 409. ISBN 978-0-393-91847-2. 
  8. 8,0 8,1 Mills 1970, 5.
  9. 9,0 9,1 9,2 Levathes 1996, 62.
  10. Encyclopedia of China: The Essential Reference to China, Its History and Culture, p. 621. (2000) Dorothy Perkins. Roundtable Press, New York. ISBN 0-8160-2693-9 (hc); ISBN 0-8160-4374-4 (pbk).
  11. Levathes 1996. 61-63.
  12. „Zheng He - Ages of Exploration”. exploration.marinersmuseum.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-04-06. 
  13. Levathes 1996, 61.
  14. Ray 1987, 66.
  15. Dreyer 2007, 148.
  16. Liang Qichao. "Zuguo Da Hanghaijia Zheng He Zhuan". 1904.
  17. Hui Chun Hing. "Huangming Zuxun and Zheng He’s Voyages to the Western Oceans". Journal of Chinese Studies, No. 51 (July, 2010). Accessed 17 October 2012.
  18. 18,0 18,1 18,2 18,3 18,4 18,5 18,6 Levathes 1996, 58.
  19. 19,0 19,1 19,2 Dreyer 2007, 12
  20. 20,0 20,1 Dreyer 2007, 16.
  21. 21,0 21,1 21,2 21,3 Dreyer 2007, 18.
  22. Levathes 1996, 64.
  23. Levathes 1996, 64–66.
  24. 24,0 24,1 Levathes 1996, 63.
  25. Dreyer 2007, 12.
  26. 26,0 26,1 26,2 Dreyer 2007, 19.
  27. Dreyer 2007, 18–19.
  28. Dreyer 2007, 20
  29. Levathes 1996, 67.
  30. Dreyer 2007, 21.
  31. 31,0 31,1 31,2 Dreyer 2007, 22–23.
  32. Levathes 1996, 72–73.
  33. 33,0 33,1 33,2 Levathes 1996, 70.
  34. 34,0 34,1 34,2 Dreyer 2007, 21–22.
  35. 35,0 35,1 Levathes 1997, 72–73.
  36. Levathes 1996, 72.
  37. Dreyer (2007). 95 & 136–137.
  38. Duyvendak (1938). 387.

Литература[уреди]

  • Chan, Hok-lam (1998). „The Chien-wen, Yung-lo, Hung-hsi, and Hsüan-te reigns, 1399–1435”. The Cambridge History of China, Volume 7: The Ming Dynasty, 1368–1644, Part 1. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521243322. 
  • Deng, Gang (2005). Chinese Maritime Activities and Socioeconomic Development, c. 2100 BC - 1900 AD. Greenwood Press. ISBN 0-313-29212-4.
  • Sien, Chia Lin; Church, Sally K. (2012). „1 A Naval Architectural Analysis of the Plausability of 450-ft Treasure Ships by Sally K. Church, John C. Gebhardt & Terry H. Little”. Zheng He and the Afro-Asian World. Melaka: Perbadanan Muzium. ISBN 978-967-11386-0-1. 
  • Sien, Chia Lin; Church, Sally K. (2012). „2 A Nautical Perspective on Cheng Ho, Admiral of the Western Oceans Concerning the Ming Voyages by P.J. Rivers”. Zheng He and the Afro-Asian World. Melaka: Perbadanan Muzium. ISBN 978-967-11386-0-1. 
  • Sien, Chia Lin; Church, Sally K. (2012). „12 Zheng He and the African Horizon: An Investigative Study into the Chinese Geography of Early Fifteenth-Century Eastern Africa by Clifford J. Pereira”. Zheng He and the Afro-Asian World. Melaka: Perbadanan Muzium. ISBN 978-967-11386-0-1. 
  • Dreyer, Edward L. (2007). Zheng He: China and the Oceans in the Early Ming, 1405–1433. Library of World Biography. Longman. ISBN 0-321-08443-8. 
  • Duyvendak, J.J.L. (1938). „The True Dates of the Chinese Maritime Expeditions in the Early Fifteenth Century”. T'oung Pao. 34 (5): 341—413. JSTOR 4527170. doi:10.1163/156853238X00171. 
  • Levathes, Louise (1996). When China Ruled the Seas: The Treasure Fleet of the Dragon Throne, 1405–1433. Oxford University Press, trade paperback. ISBN 0-19-511207-5.
  • Mills, J. V. G. (1970). Ying-yai Sheng-lan, The Overall Survey of the Ocean's Shores (1433). translated from the Chinese text edited by Feng Ch'eng Chun with introduction, notes and appendices by J. V. G. Mills. White Lotus Press. ISBN 974-8496-78-3. 
  • Ming-Yang, Dr Su. 2004 Seven Epic Voyages of Zheng He in Ming China (1405–1433)
  • Ray, Haraprasad (1987). „An Analysis of the Chinese Maritime Voyages Into the Indian Ocean During Early Ming Dynasty and Their Raison d'Etre”. China Report. 23 (1): 65—87. doi:10.1177/000944558702300107. 
  • Viviano, Frank (2005). "China's Great Armada." National Geographic, 208(1):28–53, July.
  • Shipping News: Zheng He's Sexcentenary - China Heritage Newsletter, June 2005, ISSN 1833-8461. Published by the China Heritage Project of The Australian National University.

Спољашње везе[уреди]