Аронија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аронија
Aronia prunifolia0.jpg
Аронија
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Angiospermae
Класа: Angiospermae
Ред: Rosales
Породица: Rosaceae
Потпородица: Amygdaloideae[1]
Род: Aronia
Friedrich Kasimir Medikus

Аронија је бобичасто воће, слично боровници и високоотпорно на ниске температуре, због чега се назива и сибирска боровница. Расте на листопадном грму. Постоје две - три врсте.[2] Пореклом с истока Северне Америке. Дрво ароније нарасте најчешће 1-6 метара. Бујног је раста, а резидбом се обликује у мањи грм. Најчешће обитава у влажним шумама и мочварама.[3][4][5][6] Често се гаји и као украсна биљка.

Поседује високи степен отпорности на мраз, тако да је отпорна на зиму и до -47° C. Због тога је доста распрострањена у Русији, Финској и Шведској. Такође је отпорна и на сушу, инсекте, загађења и болести.

Опис[уреди]

Опрашују је пчеле и ветар, а у јесен листови мењају боју у црвене нијансе. Листови ароније су једноставни, поређани наизменично. Цветови су мали, састоје се од пет латица и пет чашичних листића. Плодови су јој бобице које нису јестиве свеже, јер су горког укуса (осим црвеноплодне ароније), али се често користе у припреми вина, џемова, чајева, сирупа, компота, ликера, и сл. Такође, се користе као зачин и боја у пићима и јогурту. Плодовима ароније се хране птице, тако да се њене семенке распрострањују и птичјим изметом.

Врсте[уреди]

Црвеноплодна аронија[уреди]

'Црвеноплодна аронија' (лат. Aronia arbutifolia) нарасте 2-4 му висину, ређе 6 м. Листови су јој 5-8 цм широки. Цветови су јој бели или бледо ружичасти, отприлике 1 цм широки. Плод је црвен, 4-10 мм широк и отпоран на зиму.[3]

Црноплодна аронија[уреди]

Црноплодна аронија нарасте у висину мало мање од 1 м, а ретки примерци су нарасли 3 м. Листови су најчешће 6 цм широки. Цветови су бели, имају 1.5 цм ширине. Испочетка је плод црвене боје. Кад нарасте, плод је црне боје, величине 6-9 мм.[4]

Љубичастоплодна аронија[уреди]

Љубичастоплодну аронију сматра се хибридом црвеноплодне и црноплодне ароније, док га неки сматрају и засебном врстом. Цвета од априла до јула. Плод јој је тамнољубичасте до црне боје, 7-10 мм широк.[5]

Историја[уреди]

Аронија је доспела у Европу из источног дела Северне Америке. Наводно су је познавали тамошњи Индијанци, њене плодове су сушили и употребљавали за зимске погаче. Аронију као храну и лек су први почели употребљавати северноамерички Индијанци. Како плодови ароније дуго времена остају на грму и не кваре се, Индијанци су се хранили њиме, плодове су сушили и млели, те мешали са животињском машћу и осушеним месом. Сушени плодови ароније били су храна за зиму, и лек против желудачних и цревних тегоба. Осим зрелих плодова, северноамерички Индијанци су као лек употребљавали и листове и кору ароније. Лети су сушили листове и кору, припремали су чај, који су користили као средство за заустављање крварења из рана.

У Европи је аронија привукла пажњу због своје лепоте, јер су њени бели цветови једни од најлепших цветова грмоликих биљака. Године 1972. црноплодна аронија је примила награду Краљевског вртларског удружења у Енглеској. Једном су је у већој количини посадили такође у Словенији, иако није била посебно прихваћена, пре свега због непознавања лековитих својстава, која аронија нуди.[7][8][9][10][11][12]

Сок од ароније[уреди]

Последњих пар година сок од ароније је постао веома тражен и цењен у фитотерапији. Иако је до скоро слабо била позната, данас се сибирска аронија може набавити и у нашој земљи. Њено узгајање је веома лако. Такође нема природних непријатеља, па није потребно да је прскамо, због тога и спада у 100 посто еколошку биљку. Позната је по томе што подиже целокупни имунитет организма, одличан је антиоксиданс, има чак антиканцерогено и антивирусно дејство. Аронија је и храна и лек истовремено.

Својства ароније[уреди]

Биљка аронија спада у бобичасто воће, својим изгледом подсећа на боровницу, те је због тога још и називају сибирска боровница. Потиче из Северне Америке, одакле је пренета у Европу. Отпорна је на ниске температуре. Добро подноси хладну зиму и јак мраз. Расте у облику грма, може да достигне висину око два метра. Лековит и јестив део биљке је плод који је нешто опоријег укуса од боровница.

Плодови ароније се задржавају на грму и до два месеца након сазревања. Биљка сазрева у августу и септембру месецу. У њеном узгоју се не користе штетни пестициди. Није захтевна за гајење, а у многим деловима света, ово воће се са правом сврстава у лековито биље, управо због своје изузетне лековитисти.

Када се прави сируп од ароније у њему се и даље налази исто оно што садржи и свежа бобица – не губи на лековитим својствима. Аронија је богата витаминима А, Б, Б1, Б2, Б3, Б6 И Б9, Ц ,П и Е. Поред наведеих витамина, драгоцени сок од ароније у себи саџи и минерале као што су: калцијум, калијум, манган, гвожђе, јод, фосфор и цинк.

Уз све ове минерале и витамине, у аронији постоји и један од најјачих антиоксиданаса - антоцијанин. Једном када овај антиоксиданс доспе у наш организам, снажно делује на његову детоксикацију и избацивање свих штетних материја које се налазе у нашем телу. Према ТЕАЦ И ОРАЦ стандардима сок ароније има највеће антиоксидативно деловање међу свим бобичастим и орашастим воћем.

Ефекти сирупа[уреди]

Многа истаживања су открила да ова биљка тамних бобица побољшава циркулацију крви, а да свакодневним коришћењем смањује нивое холестерола и триглицерида, на тај начин штити наш кардиоваскуларни систем.

Одлично прочишћава крв, ублажава мигрену и главобољу, повољно делује на желудац и црева, зауставља пролив, обара повишен притисак, спречава разбој бактеријских и вирусних инфекција, те нам поправља имунитет.

Аронијин сок има благотворан утицај на јетру и жуч, јер их прочишћава и омогућује правилан рад ових органа. Важно је напоменути да он регулише и излучивање, као и правилан рад хормона штитне жлежде, те регулацију рада панкреаса. Познато је да у данашње време постоји много људи који су оболели од рака, тако да је веома важно да предузмете мере предострожности уз матични сок од ароније.

Можете да се храните здраво, да се бавите физичким активностима, али исто тако можете и да узимате овај домаћи сок, који како је научно доказано помаже у превенцији код најтежих болести. Због високог садржаја актиоксидативних јединица, спречава појаву канцера и помаже у лечењу малигних обољења тиме што уништава ћелије рака. Такође помаже и код Алцхајмерове болести.

Чудновато, али исто тако и истинито, аронија нуди и заштиту од болести очију, тј. мишићне дегенеративности очију. Ово је неизлечива болест, која доводи до слепила. А студије су показале да особе које конзумирају сок од ароније имају мање шансе за да добију ову болест. Аронија подстиче и зарастање рана, успорава старење коже и организма, такође спречава и настанак бора и штити од негативног УВ зрачења.

Производња[уреди]

Сок од ароније може купити или самостално правити. Аронија се често употребљава у сушеном облику која може и да се једе, али се ипак најчешће прерадјује у сок.

Замрзавање нема негативан утицај на квалитет сока јер је познато да аронија врло добро подноси ниске температуре, па ће после одмрзавања постати још сочнија, са више сока него кад је свежа. Најбоље је одмрзнуту аронију процедити или пропустити кроз машину за млевење меса, да би се добио прави матични сок, или како га још неки називају и хладни цеђени сок. У добијени сок од ароније не треба да се додаје конзерванс. Такође препорука је да се пије без шећера и других заслађивача.

Референце[уреди]

  1. Potter, D., et al. (2007). Phylogeny and classification of Rosaceae. Plant Systematics and Evolution. 266(1–2): 5–43.
  2. „Aronia Medik.”. Germplasm Resources Information Network. 
  3. 3,0 3,1 „Photinia pyrifolia (Lam.) K.R. Robertson & Phipps”. USDA PLANTS. 
  4. 4,0 4,1 „Photinia melanocarpa (Michx.) K.R. Robertson & Phipps”. USDA PLANTS. 
  5. 5,0 5,1 „Photinia floribunda”. USDA PLANTS. 
  6. Voss, E.G. 1985. Michigan Flora: A guide to the identification and occurrence of the native and naturalized seed-plants of the state. Part II: Dicots (Saururaceae–Cornaceae). Cranbrook Institute of Science and University of Michigan Herbarium, Ann Arbor, Michigan, U.S.A.
  7. Lala, G., Malik, M., Zhao, C., He, J., Kwon, Y., Giusti, M. M., & Magnuson, B. A. (2006). Anthocyanin-rich extracts inhibit multiple biomarkers of colon cancer in rats. Nutr. Cancer 54 (1): 84-93
  8. Bell, D. R., & Gochenaur, K. (2006). Direct vasoactive and vasoprotective properties of anthocyanin-rich extracts. J Appl Physiol. 100 (4): 1164-70.
  9. Han, G.-L., Li, C.-M., Mazza, G., & Yang, X.-G. (2005). Effect of anthocyanin rich fruit extract on PGE2 produced by endothelial cells. Wei Sheng Yan Jiu. 34 (5): 581-4.
  10. Valcheva-Kuzmanova, S., Marazova, K., Krasnaliev, I., Galunska, B., Borisova, P., & Belcheva, A. (2005). Effect of Aronia melanocarpa fruit juice on indomethacin-induced gastric mucosal damage and oxidative stress in rats. Exp Toxicol Pathol. 56 (6): 385-92.
  11. Ohgami, K., Ilieva, I., Shiratori, K., Koyama, Y., Jin, X.-H., Yoshida, K., Kase, S., Kitaichi, N., Suzuki, Y., Tanaka, T., & Ohno, S. (2005). Anti-inflammatory effects of aronia extract on rat endotoxin-induced uveitis. Invest Ophthalmol Vis Sci. 46 (1): 275-81.
  12. Valcheva-Kuzmanova, S., Borisova, P., Galunska, B., Krasnaliev, I., & Belcheva, A. (2004). Hepatoprotective effect of the natural fruit juice from Aronia melanocarpa on carbon tetrachloride-induced acute liver damage in rats. Exp Toxicol Pathol. 56 (3): 195-201.

Спољашње везе[уреди]