Артемидин храм (Крф)

Артемидин храм

Остаци Артемидиног храма на Крфу
Место	Грчка
Историја
Период	580. п. н. е.

Рушевине храма Артемиде, укључујући олтар на левој страни слике. Масивни олтар је тачно правоугаоног облика и налазио се испред храма. Храм је био западно (десно) од олтара. Олтар је био 2,7 м. широк и 25 м. дуг. Само 8 м. његовог северног дела је преостало. Остатак олтара је искоришћен за темеље Манастира Светог Теодора.

Артемидин храм је архајски грчки храм на Крфу, у Грчкој, саграђен око 580. година пре Христа у древном граду Коркири. Налази се на имању Манастира Светог Теодора, који се налази у предграђу Гарица. Храм је био посвећен Артемиди. Познат је као први дорски храм грађен искључиво каменом. Такође се сматра првом зградом која је садржала све елементе дорског архитектонског стила. Од грчког храмског рељефа из архајског периода сачувано је врло мало, а велики фрагменти групе с педимента су најранији значајни остаци.

Храм је био окружен редом стубова — периптерос са псеудодиптералном конфигурацијом. Површина му је била правоугаона, ширине 23,46 m (77,0 ft) и дужине 49 m (161 ft) с оријентацијом према истоку како би светлост могла да уђе у унутрашњост храма при изласку сунца. Био је то један од највећих храмова свог времена.

Метопа храма је вероватно била украшена јер су у древним рушевинама пронађени остаци рељефа на којима су приказани Ахил и Мемнон. Храм је описан као прекретница античке грчке архитектуре и једно од 150 ремек-дела западне архитектуре. Архитектура Крфског храма можда је утицала на дизајн архајског светилишта пронађеног у Сант’Омобону у Риму, које датира из архајског периода и садржи сличне елементе дизајна. Вилхелм II од Немачке, док се одмарао у својој летњој палати Ахилион на Крфу и док се Европа припремала за рат, био је умешан у ископавања на месту древног храма. Артемидин храм је око 700 м северозападно од Хериног храма у Палаиополису на Крфу. Масивни олтар светилишта је тачно правоугаоног облика и налазио се испред храма. Био је 2,7 м широк и 25 м дуг. Само 8 м његовог северног дела је преостало. Остатак олтара је уграђен у темеље Манастира Светог Теодора.

Ископавања

Горгона каква је приказана на западном педименту из Крфског храма Артемиде, изложена у Археолошком музеју на Крфу.

Рушевине су током наполеонских ратова пронашли војници француског генерала Франсоаз-Ксавиер Донзелоа док су копали ровове, припремајући се за рововско ратовање.

Вилхелм II од НемачкеВилхелм II од Немачке имао је „доживотну опсесију“ скулптуром Горгона, што се приписује његовом похађању семинара о грчкој археологији док је био на Универзитету у Бону. Семинаре је одржавао археолог Рајнхард Кекуле фон Штрадониц, који је касније постао Кајзеров саветник. Кајзер је, док је боравио у својој летњој палати Ахилион на Крфу и док се Европа припремала за рат, био умешан у ископавања на месту древног храма.

Кајзер је 1911. године, с грчким археологом Федериком Версакисом у име Грчког археолошког друштва и познатим немачким археологом Вилхелмом Дорпфелдом у име Немачког археолошког института, започео ископавања код храма Артемиде на Крфу. Кајзерове активности на Крфу у то време укључивале су и политичка и археолошка питања. Ископавања су укључивала политичко маневрисање због антагонизма који се развио између два главна археолога на локалитету Крфског храма.

Данас је мало тога остало на том месту, а тамо још увек постоје само темељи храма и неки фрагменти. Међутим, постојеће рушевине пружиле су довољно информација за потпуну реконструкцију архитектонских детаља храма.

Архитектура храма

Остаци олтара. Само 8 м. његовог северног дела је преживело. Остатак олтара дугог 25 м уграђен је у темеље Манастира Светог Теодора који је саграђен на месту храма. Десно на слици се види зид манастира, јужно од олтарског остатка. Храм се налазио западно (десно) од олтара.

Зграду су око њеног обима подупирале колонаде које су се састојале од два реда са по осам стубова за предњу и задњу страну зграде, док су бочне стране били подупрте с два реда по седамнаест стубова.

Остаци светилишта Артемиде на Крфу

У средишту храма налазила се правоугаона унутрашња комора или цела 9,4 m (31 ft) широка и 34,4 m (113 ft) дугачка, која је у три простора била подељена двема колонадама од по десет стубова. Храм Артемиде на Крфу и Партенон једини су грчки храмови са осам стубова између анте.

Спољна колонада од осам до седамнаест стубова, која се назива и перистил, била је довољно одвојена од унутрашње коморе да би се у унутрашњости могла додати друга колонада. Крфски храм, међутим, нема ову унутрашњу колонаду, из економских разлога. Ова конфигурација појединачне колонаде, у простору који омогућава другу, назива се псеудодиптерална. Храм Артемиде на Крфу најранији је познати пример овог архитектонског стила.

На предњој и задњој страни храма била су два педимента, од којих је само западни преживио у добром стању, док је источни педимент у фрагментима. Педименти су били украшени митским фигурама, извајаним у високом рељефу. Ово је први познати пример украшеног педимента у Грчкој. Изгледа да су оба педимента украшена на идентичан начин и имају велики рељеф Горгонске медузе. Скулптуре уграђене у ове педименте сматрају се првим значајнијим примерцима грчке скулптуре из дорске зграде. Западни педимент са осталим архитектонским фрагментима изложен је у Археолошком музеју на Крфу. The New York Times је педимент описао као „најлепши пример постојеће архајске скулптуре у храмовима“.

Детаљи педимента

Горгона која носи појас испреплетених змија, симбол плодности. Десно од слике је мали рељеф њеног сина Хрисаора

На педименту је приказана Медуза на формалан, стилизован начин; њена стопала су распоређена у конфигурацији која сугерише ротацију, што заузврат указује на кретање или лет када се примењује на атрибуте Медузе, посебно Медузина крила. Медуза носи кратку сукњу која омогућава њеним ногама слободу кретања док бежи од Персеја. Њено кретање даље указује на позиционирање ногу у такозваном положају Knielauf који стилски подсећа на свастику.

Горгона је приказана с појасом испреплетених змија; појас је симбол плодности који се традиционално везује за женску репродукцију и сексуалност. Присуство змија, међутим, додаје демонски квалитет као и елемент опасности. Из врата јој зраче још две змије. Медуза личи на божанства "Господарица животиња" нађена на Блиском истоку, као и месопотамског демона Ламашту која је била еквивалент грчког божанства Ламија.

Леви пантер

Њена деца, Пегаз и Хрисаор, налазе се уз њу, упркос чињеници да су рођена после њене смрти. Лице Медузе је одбојно и показује зли „архајски осмех“. Пантери, са страна Медузе, служе као чувари храма и гледају напоље као да желе визуелно да прегледају свој домен. Мање величине леопарда чувара указују на то да је архајски вајар желео да одвоји животиње од свог окружења.

Глава фигуре Медузе сукобљава се с обрисима педимента и изазива застрашујући ефекат. Такође се сугерише да, пошто је необично да Артемида не буде приказана на педименту сопственог Храма, Медуза може представљати хтоничну или демонску страну Артемиде, јер су оба ентитета била покровитељи животиња. Верује се да је функција фигура Медузе и пантера апотропејонска, односно њихова функција је била да одврате зло и спрече га да уђе у храм.

Мртви ратник и седећа фигура на левој страни педимента.

Иза леопарда на левој страни седи лик. Приказано је да је фигуру напала фигура која носи копље која је нестала с педимента.

Иза седећег лика, с његове леве стране, лежи брадати лик мртвог ратника, окренут према педименту. Иза леопарда десно приказане су две фигуре. Верује се да је стајаћа фигура најближа леопарду Зевс који је приказан у делимичном профилу како баца гром на другу фигуру која је окренута ка педименту. Лик је представљен с брадом и клечи. С десне стране ових фигура, верује се да је постојао још један рељеф мртвог ратника.

Зевс без браде приказан је како баца гром против клечеће фигуре.

Постоје разлози да се претпостави да је седећа фигура Реа или Хрон, у ком случају сцене приказане десно и лево од леопарда могу приказивати једноставно, Титаномахију, битку између богова и Титана, што би се боље уклопило с голобрадим (тј. млађим) Зевсом, који се ретко приказује без браде. Такође постоје аргументи да седећа фигура илуструје краља Пријама од Троје који је убијен од стране грчког јунака Неоптелема и да је сцена на левој страни је инспирисана Тројанским ратом. Ако је то случај, онда постоје две теме које су присутне на педименту: Заузимање Троје и Гиганти, борба између богова и Гиганта.

Будући да ове фигуре нису повезане с легендом о Медузи, сматра се да апотропејска функција храмовних симбола попут Медузе и пантера, као чувара Храма, почиње да се замењује идејом употребе фигура и тема из митских прича као украс храма. Декоративна функција је временом превладала над апотропејском.

Филм

Поглед горгоне је филм-поема коју је креирао Тони Харисон, а који истражује политику сукоба у 20. веку користећи Горгону као метафору. Нарација филма је изведена кроз уста статуе јеврејског песника Хајнриха Хајнеа, коју је Вилхелм II уклонио из Ахилиона након што је од царице Елизабете Аустријске преузео власништво над палатом. Филм описује везу између Хајнеа, крфске горгоне и Кајзера, који је био опседнут горгоном.

Литература

 

• Cruickshank, Dan (2000). Architecture: 150 Masterpieces of Western Architecture. New York, NY: Watson-Guptill Publications. ISBN 978-0-8230-0289-4. 
• Darling, Janina K. (2004). Architecture of Greece. Westport, CT: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32152-8. 
• Frommer's Review (2011). „Archaeological Museum”. The New York Times. Приступљено 26. 9. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gantz, Timothy (1996). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5360-9. 
• Gates, Charles (2003). Ancient Cities: The Archaeology of Urban Life in the Ancient Near East and Egypt, Greece and Rome. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-01895-1. 
• Hansen, Mogens Herman; Raaflaub, Kurt A., ур. (1995). Studies in the Ancient Greek Polis. Stuttgart: Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3-515-06759-1. 
• Hurwit, Jeffrey M. (1985). The Art and Culture of Early Greece, 1100-480 B.C.. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-9401-7. 
• Janson, Horst Woldemar; Janson, Anthony F. (2004). History of Art: The Western Tradition. Upper Saddle River, NJ: Pearson Education. ISBN 978-0-13-182895-7. 
• Kleiner, Fred S. (2012). Gardner's Art Through the Ages: A Global History, Fourteenth Edition. Boston, MA: Wadsworth (Cengage Learning). ISBN 978-0-495-57360-9. 
• Marinatos, Nannó (2000). The Goddess and the Warrior: The Naked Goddess and Mistress of Animals in Early Greek Religion. New York and London: Routledge. ISBN 978-0-415-21829-0. 
• Merten, Karl (2004). Antike Mythen - Mythos Antike: Posthumanistische Antikerezeption in der englischsprachigen Lyrik der Gegenwart (на језику: German). Munich: Wilhelm Fink Verlag. ISBN 978-3-7705-3871-3. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Ogden, Daniel (2008). Perseus. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-42725-8. 
• Potts, Jim (2010). The Ionian Islands and Epirus: A Cultural History. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-975416-8. 
• Raaflaub, Kurt A.; van Wees, Hans (2009). A Companion to Archaic Greece. Malden, MA and Oxford, UK: Blackwell Publishing Limited (John Wiley and Sons). ISBN 978-0-631-23045-8. 
• Robertson, Martin (1981). A Shorter History of Greek Art. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-28084-6. 
• Röhl, John C. G. (1998). Young Wilhelm: The Kaiser's Early Life, 1859–1888. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-49752-7. 
• Schefold, Karl (1992). Gods and Heroes in Late Archaic Greek Art. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32718-3. 
• Segal, Charles M. (1998). Aglaia: The Poetry of Alcman, Sappho, Pindar, Bacchylides, and Corinna. Lanham, MD: Rowman & Littlefield Publishers, Incorporated. ISBN 978-0-8476-8617-9. 
• Shanks, Michael (1996). The Classical Archaeology of Greece: Experiences of the Discipline. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-08521-2. 
• Stieber, Mary Clorinda (2004). The Poetics of Appearance in the Attic Korai. Austin, TX: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70180-9. 
• Tataki, A. B. (1985). Corfu: History - Monuments - Museums. Athens: Ekdotike Athenon S.A. 
• BFI. „The Gaze of the Gorgon”. Архивирано из оригинала 2013-12-13. г. 

Спољашње везе

• The State University of New York: Reconstruction Plans of the Artemis Temple of Corfu